ALEKSANDAR BORODAJ: FILOZOFIJA RUSKOG USTANKA

Mi smo u jednoj od prvih etapa sakupljanja ruskog sveta, koji je bio nasilno...

Mi smo u jednoj od prvih etapa sakupljanja ruskog sveta, koji je bio nasilno razdvojen posle geopolitičke katastrofe iz 1991. godine

Premijer Donjecke Narodne Republike Aleksandar Borodaj sreo se sa glavnim urednikom Slobodne štampe Sergejem Šargunovim.

Aleksandre, kako se desilo da ste baš vi postavljeni za šefa vlade Republike?

— Tako je odredila sudbina. Ja drugi odgovor ne znam. Jednostavno, zbog svojih ličnih karakteristika, bio sam spreman da preuzmem odgovornost na sebe i da delujem u tom svojstvu. Ovo što se događa doživljavam kao potvrdu toga da se istorija nije završila, uprkos tvrdnjama modernih filozofa. Ona se danas stvara pred našim očima. I što je najvažnije, to je istorija moje Otadžbine.

Vi ste diplomirali istoriju na MGU [1], sin ste filozofa. Sećam se Platonove ideje da filozofi treba da budu vladari. Znam da ste vojevali i u Pridnjestrovlju, branili ste Parlament Rusije 1993. godine. Kakvi su vaši stavovi?

— Ako hoćete kratko i jednostavno – ja sam ruski patriota. Smatram da je prostranstvo ruskog sveta zbog određenih okolnosti veštački suženo, taj svet dele veštački povučene granice. Te granice dele ljude ruske kulture. Uveren sam da je razlika između stanovnika recimo Rostovske i Donjecke regije u suštinskom stepenu samo uslovna. Prema tome, ja svoj zadatak vidim u tome da zaštitim i podržim sunarodnike. U suštini, mi se sada nalazimo na jednoj od prvih etapa sakupljanja ruskog sveta (to je postalo posebno očigledno prilikom prisajedinjenja Krima Rusiji), koji je bio nasilno razdvojen posle geopolitičke katastrofe iz 1991. godine.

Da li je istina da ste poznavali lično filozofa Lava Gumiljeva? Da li se može govoriti o tome da je njegovo stvaralaštvo uticalo na vaše poglede?

— Bio sam još dete kada sam imao priliku da razgovaram sa Lavom Nikolajevičem. On je bio čest gost u našoj kući, a leti je živeo na dači mog oca. Jednom se čak tamo njemu desilo nekakvo mistično prosvetljenje, ali bih o tom slučaju govorio drugom prilikom – ukoliko se sve dobro završi, možda napišem jedan esej o Gumiljevu. Sa tim misliocem kod mene je mnogo toga povezano, premda su to rane, ali ipak dragocene uspomene. Ja visoko cenim njegov doprinos ruskoj nauci i kulturi. Nesumnjivo da je on uticao na mene.

Da li u takvom slučaju možemo događanja u Donjeckoj Republici smatrati praskom pasioniranosti?

— To potvrđuje da ruski arhetip ni izdaleka nije iscrpeo svoju vitalnost. Kao svojevremeno u Pridnjestrovlju, mi se i u Donjeckoj Republici srećemo sa procesom samoorganizacije ruskog sveta koji je odgovorio na beskompromisni izazov koji mu je bačen. Taj proces podseća na snežnu lavinu koja raste u procesu svoga kretanja. To što se događa na jugoistoku Ukrajine može se okarakterisati kao ruski ustanak. Ruski – u širokom smislu te reči – kulturno, mentalno, civilizacijski. Hteo bih da skrenem pažnju i na to da u pokretu otpora masovno učešće uzimaju i etnički Ukrajinci. I taj proces se više ne može zaustaviti.

Na teritoriji DNR se nastavljaju sukobi. Koliko će se po vašem mišljenju produžiti vojna faza konflikta i da li će Republika uspeti da odbrani svoje pravo na samoopredeljenje?

— Ja mislim da je rasplet već blizu. Takozvana “ukrajinska armija” u svom današnjem stanju je prilično demoralisana. Mnogi vojnici odbijaju da pucaju na svoje. Sve u svemu, mi se moramo suočiti sa realno motivisanim ideološki motivisanim protivnikom iz tzv. Nacionalne garde i militanata iz Desnog sektora. U takvim okolnostima principijelno važno je da ustanike podržava kako u Donjecku, tako i u Lugansku, apsolutna većina stanovništva. I da mi nju ne osećamo, tu kolosalnu podršku, naši napori bi bili uzaludni. Zauzvrat, oni koji se bore protiv sopstvenog naroda su osuđeni na propast. Nesumnjivo da krvoproliće koje se odigrava, predstavlja strašno iskušenje za stanovnike jugoistoka. Nadam se veoma da će ono uskoro da se prekine.

Igor Streljkov je vaš prijatelj?

— Da, on je moj prijatelj.

Kako vi osećate njegova raspoloženja? Koliko mu je teško u okruženju u Slavjansku?

— Naravno, on je premoren od kontinuirane opsade, granatiranja, neprekidnog rata. No on je bodar, i što je veoma važno – on se ne sprema za odbranu, nego za napad.

Kako komentarišete nedavnu izjavu od strane oligarha Rinata Ahmetova u kontekstu kursa na nacionalizaciju koji je nedavno objavila vaša Republika?

— Mi poštujemo različite forme poslovanja. Ne treba da nas predstavljaju krutim doktrinarima koji žele da ustroje vojni komunizam. Uporedo sa tim, mi želimo da stvorimo istinsku državu, a ne deklarativnu socijalnu pravdu.

Očigledno da Rinat Ahmetov ima u regionu svoje velike interese. Naime, da sačuva svoju imovinu i kapital. I današnja situacija za njega se pokazala neudobnom. Posebno ako uzmemo u obzir da taj oligarh ima ozbiljne finansijske obaveze u vidu kredita pred zapadnim strukturama. No on mora računati na poziciju apsolutne većine stanovnika DNR i da prizna volju naroda izraženu na referendumu. Kao minimum, on mora ispravno da plati poreze, što je obaveza svakog zakonitog građanina. Ukoliko taj očigledni imperativ on bude i dalje ignorisao, onda će mu to biti napomenuto.

Da li su diplomatski i politički napori koje preduzima Moskva dovoljni da bi se zaustavilo krvoproliće ili vi očekujete više?

— Pre izvesnog vremena sam boravio u Moskvi, gde sam imao susrete na visokom nivou. Bezuslovno, ja osećam podršku. Pritom, ne toliko od strane ruskih vlasti. Principijelno je važno što apsolutna većina građana Rusije saoseća i sastradava sa sunarodnicima. I ne samo da saoseća nego i želi stanovnicima Novorosije uspeh u njihovom poslu. Bez obzira na opasnost povezanu sa žestokim protivljenjem, u Donjecku Republiku pristižu sve novije grupe dobrovoljaca iz Rusije. Ta široka podrška mi omogućava da shvatim – mi stojimo i štitimo ruski svet.

Kako se vi odnosite prema predsedničkim izborima koje je raspisao Kijev, koji treba da se održe u narednim danima? Da li će stanovnici Donbasa učestvovati na ovom glasanju?

— U Donjeckoj i Luganskoj Republici jedva da će tih izbora i biti. Obzirom na činjenicu da apsolutna većina građana koji žive na istoku Ukrajine ne vide nikakav smisao učestvovanja u toj predstavi. U uslovima kada se nastavljaju borbena dejstva i u uslovima realnog raskola u zemlji, sprovođenje sličnih izbora ne donosi legitimitet onima koji su ostvarili državni prevrat u Kijevu. Bilo kakvi rezultati da budu objavljeni 25. maja, jasno je da sa sadašnjom takozvanom vlašću, ni Donjeck ni Lugansk već ne žele da koegzistiraju.

____________________

Napomena prevodioca:

[1] Moskovski državni univerzitet (prim. prev.).

Prevod sa ruskog http://svpressa.ru/politic/article/88127/

Izvor Fond strateške kulture, 24. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u