Od Kine do Ukrajine, SAD nastoje da ostvare svoju trajnu ambiciju da vladaju evroazijskim prostranstvom
Pre neki dan sam gledao Dr Strejndžlava [1]. Verovatno sam ga gledao desetak puta, govori više od besmislenih vesti. Kada se major T. Dž. King Kong „hvata u koštac sa Rujama“ i ka cilju u Rusiji usmerava svoj nuklearni bombarder B92, koji se oteo kontroli, na generalu Bak Targidsonu je da umiri predsednika. Napadnite prvi, kaže general, i „nećete imati više od 10-20 miliona mrtvih, maksimalno“. Predsednik Merkin Mafli: „Neću da uđem u istoriju kao najveći masovni ubica posle Hitlera.“ General Targidson: „Možda bi bilo bolje, gospodine predsedniče, kada biste više brinuli o američkom narodu nego o svojoj ulozi u istorijskim udžbenicima.“
Genijalnost Kjubrikovog filma je u tome što tačno predstavlja ludilo i opasnosti Hladnog rata. Većina likova u filmu zasnovana je na stvarnim osobama i stvarnim manijacima. U današnje vreme ne postoji film uporediv sa Strejndžlavom, jer je popularna kultura gotovo u potpunosti usmerena na naš unutrašnji život, kao da je identitet zasnovan na moralu duha vremena a prava satira izlišna, no ipak su opasnosti iste. Nuklearni sat i dalje pokazuje da je pet minuta do ponoći; iste lažne zastave [2] su podignute visoko nad istim metama od iste „nevidljive vlade“ kako je Edvard Bernejs, izumitelj odnosa sa javnošću, opisao savremenu propagandu.
Te 1964, kada je sniman Dr Strejndžlav, lažna zastava je bio „raketni raskorak“ [3]. Da bi proizveo nove količine još jačeg nuklearnog oružja i potajno sprovodio politiku dominacije, predsednik Džon F. Kenedi je odobrio propagandu CIA, po kojoj je Sovjetski Savez daleko ispred SAD u proizvodnji interkontinentalnih balističkih raketa. „Ruska pretnja“ je punila naslovne strane. Ustvari, Amerikanci su tako daleko odmakli u proizvodnji raketa, da im Rusi nisu bili ni blizu. Hladni rat je bio umnogome zasnovan na ovoj laži.
Od raspada Sovjetskog Saveza NATO je opkolio Rusiju vojnim bazama, avionima i nuklearnim raketama u okviru projekta širenja NATO. Kršeći obećanje Reganove administracije dato sovjetskom predsedniku Mihailu Gorbačovu 1990. da se NATO neće širiti na istok „ni za jedan centimetar“, NATO je pokorio gotovo celu Istočnu Evropu. Na prostoru nekadašnjeg sovjetskog Kavkaza dešava se najveće gomilanje NATO snaga posle Drugog svetskog rata.
U februaru je NATO preko svojih poverenika organizovao jedan od „obojenih“ državnih udara protiv demokratski izabrane vlade Ukrajine. Udarne snage bili su fašisti. Prvi put nakon 1945. pronacistička i otvoreno antisemitska partija kontroliše ključne poluge državne vlasti u jednoj evropskoj prestonici. Nijedan lider neke od zemalja Zapadne Evrope nije osudio ovo povampirenje fašizma na granicama Rusije. Oko trideset miliona Rusa stradalo je tokom invazije Hitlerovih nacista, koje je podržavala zloglasna Ukrajinska ustanička armija (UPA [4]), odgovorna za brojne masakre nad Jevrejima i Poljacima. Organizacija ukrajinskih nacionalista, čije je militantno krilo UPA, izvor je inspiracije za današnju partiju Svoboda.
Od vašingtonskog puča u Kijevu – i neizbežnog moskovskog odgovora na ruskom Krimu u cilju zaštite Crnomorske flote – provokacije usmerene ka Rusiji i izolacija Rusije su u vestima izokrenute u „rusku pretnju“. To je fosilizovana propaganda. General Američkog ratnog vazduhoplovstva koji rukovodi NATO snagama u Evropi, general Filip Bridlav, tvrdio je pre više od dve nedelje da, ni manje ni više, ima fotografije na kojima je 40 hiljada ruskih vojnika koji se „gomilaju“ na granici sa Ukrajinom. Tako je i Kolin Pauel tvrdio da ima snimke koji dokazuju da u Iraku postoji oružje za masovno uništenje. Jedino je sigurno da je Obamin pohlepni, bezobzirni puč u Ukrajini rasplamsao građanski rat i da je Vladimir Putin namamljen u zamku.
Nakon što su započele 13-godišnje divljanje u razorenom Avganistanu kada je Osama bin Laden već bio pobegao, zatim razorile Irak pod lažnom zastavom, izmislile „nuklearnog odmetnika“ u Iranu, oterale Libiju u hobsovsku anarhiju i podržale džihadiste u Siriji, SAD konačno imaju novi Hladni rat kojim dopunjavaju svoju planetarnu kampanju ubistava i terora bespilotnim letelicama.
Akcioni plan članica NATO – pravo iz ratnog kabineta dr Strejndžlava – predstavlja poklon generala Bridlava novoj ukrajinskoj diktaturi. „Brzi trozubac“ [5] će postaviti američke trupe na ukrajinsku granicu prema Rusiji, dok će „Morskim povetarcem“ [6] američki ratni brodovi biti na vidiku ruskih luka. Istovremeno, ratne igre NATO u Istočnoj Evropi su osmišljene kako bi zastrašile Rusiju. Zamislite kakva bi bila reakcija kada bi ovo ludilo promenilo pravac i stiglo na granice SAD. Dajte znak generalu Targidsonu.
Tu je i Kina. Obama je 23. aprila preduzeo turneju po Aziji kako bi promovisao svoj „manevar“ ka Kini. Cilj je ubediti „saveznike“ u regionu, pre svega Japan, da se ponovo naoružaju i pripreme za mogućnost rata sa Kinom. Do 2020. će gotovo dve trećine svih mornaričkih snaga SAD širom sveta biti prekomandovano u oblast Azija-Pacifik. Ovo je najveća ratna koncentracija u tom ogromnom regionu od Drugog svetskog rata.
U luku koji se proteže od Australije do Japana, Kina će se suočiti sa američkim raketama i nuklearnim bombarderima. Na korejskom ostrvu Džedžu gradi se strateška mornarička baza, na manje od 600 kilometara od Šangaja i industrijskog zaleđa jedine zemlje čija će ekonomska moć verovatno da nadmaši američku. Obamin „manevar“ je koncipiran tako da ugrozi interese koje Kina ima u svom regionu. Kao da je svetski rat već počeo drugom sredstvima.
Ovo nije fantazija dr Strejndžlava. Obamin ministar odbrane Čarls Čak Hejgel bio je u Pekingu tokom aprila kako bi dostavio upozorenje da bi Kina, poput Rusije, mogla da se suoči sa izolacijom i ratom ukoliko se ne pokori zahtevima SAD. On je uporedio aneksiju Krima sa zamršenim teritorijalnim sporom koji Kina ima sa Japanom u pogledu nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru. „Ne možete ići po svetu“, rekao je Hejgel sa ozbiljnim izrazom lica, „i narušavati suverenitet zemalja putem sile, prinude ili zastrašivanja.“ Kada je u pitanju masovni pokret američkih mornaričkih snaga i nuklearnog oružja ka Aziji, to je „znak humanitarne pomoći koju američka vojska može da obezbedi“.
Obama traži budžet za nuklearno oružje veći od istorijskog vrhunca tokom Hladnog rata, koji je bio era dr Strejndžlava. SAD nastoje da ostvare svoju trajnu ambiciju da vladaju evroazijskim prostranstvom, protežući se od Kine do Evrope: “zacrtanu sudbinu” [7] je obznanio jači koji tlači.
____________________
Napomene prevodioca:
[1] Prim. IA: “Dr Strangelove“ – crna komedija Stenlija Kjubrika iz 1964, koja je istovremeno i politička satira, napeta farsa i preteća priča o tehnologiji nad kojom gubimo kontrolu. Fanatični general američke vojske započne nuklearni napad na Sovjetski Savez, predsednik se polomi da vrati bombardere u bazu i primiri Ruse, konstantno se boreći sa svojim savetnicima i uvrnutim naučnikom. U vazdušnoj bazi Barpelson, manijak-general Džek D. Riper opsednut je telesnim fluidima i zaverom komunista. On se ne obazire na Fail-Safe protokol i daje naređenje za nuklearni vazdušni napad na „Ruje“. Tom prilikom zarobljava i zgranutog oficira RAF Lajonela Mendrejka. U vazduhu, u avionu B-92 koji nosi nadimak „kolonija gubavaca“, oštrom majoru T. Dž. King Kongu i njegovoj posadi kvari se radio-stanica, tako da nemaju pojma o očajničkim naporima koji su preduzeti da bi se otkazala njihova misija. U ratnoj sobi u Pentagonu, okupili su se predsednik Merkin Mafli, nezgodni general Bak Targidson, sovjetski ambasador Sadeski i suludi doktor Strejndžlav (Čudoljub), Kjubrikova replika ludog naučnika Rotvanga iz filma „Metropolis“.
[2] Prim. IA: False flag, operacija pod lažnom zastavom.
[3] Prim. IA: „Missile gap“.
[4] Prim. IA: Ukraїnsьka Povstansьka Armія.
[5] Prim. IA: “Rapid Trident”.
[6] Prim. IA: “Sea Breeze”.
[7] Prim. IA: Manifest Destiny – geslo o širenju SAD na Divlji Zapad u XIX veku, kao prirodnom pravu američke nacije; opravdavanje američkog ekspanzionizma.
Sa engleskog Ivan Aćimović
Izvor Gardijan/Stanje stvari, 26. 05. 2014.
