ЕВРОПСКИ ИЗБОРИ ИЛИ НАГОВЕШТАЈ ТЕКТОНСКИХ ПРОМЕНА У ПОЛИТИЦИ ЕУ

D. MARJANOVIĆ

Iako se u samom EP stvari neće znatno promeniti, velike promene na nacionalnim nivoima postaju neizbežne

Nedeljni izbori za Evropski parlament potvrdili su trendove koji su u evropskoj politici postali očiti. Dve pobede koje će imati najveći uticaj na dalji razvoj politike njihovih zemalja su svakako pobeda desničarske stranke Nacionalni front (NF) u Francuskoj i levičarske Sirize u Grčkoj.

Za one koji preferiraju centrističku politiku ovo su pobede “ekstremnih” stranaka mada takva klasifikacija nije baš primerena – bar kad govorimo o najvećim pobednicima desnice (NF) i levice (Siriza). NF, kojii predvodi Marin le Pen, uveliko je ublažio retoriku, taman toliko da desničarski populizam uradi posao prikupljanja glasova desničara. Da kojim slučajem stranka nije toliko žestoko antiimigrantski nastrojena, verovatno bi je opisivali kao konzervativnu struju koja zagovara ekonomski protekcionizam.

NF svakako okreće Francusku snažno udesno, što će u tom pravcu povući i druge vodeće stranke, pa i vladajuću Socijalističku partiju, koja je, ako se zanemari sasvim neprikladan naziv, takođe desničarska stranka (dovoljno je samo osvrnuti se na njenu ekonomsku politiku i odnos prema francuskim radnicima).

EVOLUCIJA NACIONALNOG FRONTA

Zanimljiva je bila evolucija NF. Stranka je osnovana 1972, i tada je nedvosmisleno bila znatno radikalnije desna stranka od aktuelnog izdanja. Ali ranijih godina pitanje imigracije gotovo da i nije bilo u fokusu NF, dok danas to postaje jedno od centralnih platformi na kojoj dolazi do glasova. Otpor prema imigraciji javlja se u svakoj nacionalnoj državi u trenutku ekonomske krize. To je temeljni faktor na koji se tada nadovezuju brojne druge navodno negativne karakteristike imigracije. U prvi plan se guraju pitanja koja su, objektivno gledajući, sasvim nebitna za status radnika, ali igra se na trivijalne emocije, osećaj nacionalne pripadnosti i sve češći otpor prema tzv. multikulturalizmu. Kad je reč o animozitetu prema imigrantima, Francuska je izuzetno licemeran primer. Na primer, poslednji talas imigranata u Francusku masovno stiže iz Libije. Za one koji kratko pamte, Francuska je bila na čelu agresorske koalicije, zajedno s SAD, Britanijom i NATO, u razbijanju Libije, jedne od najprosperitetnijih i najstabilnijih zemalja Afrike. Ubijeni libijski lider Muamer Gadafi čak je radio „prljavi posao” za Evropu tako što je sprečavao masovnu imigraciju iz Afrike prema Evropi.

Francuska pod vođstvom Nikolasa Sarkozija je razbila Libiju i pretvorila je u haos. Njegov naslednik, krajnje nepopularni i političko-ekonomski krajnje nesposobni Fransoa Oland nastavio je sličan trend vojnim angažmanima u Maliju i SAR. Masovna imigracija siromašnih Afrikanca prema Evropi uveliko je proizvod agresivnosti, eksploatacije i destruktivnosti te iste Evrope prema crnom kontinentu. Nemoguće je gledati na masovnu imigraciju bez shvatanja ovih uzročno-posledičnih veza. Naravno, imigranti ne stižu u Zapadnu Evropu samo iz Afrike, mnogi dolaze i iz Istočne Evrope. Ali zar nije i Istočna Evropa uveliko žrtva jedne druge vrste agresije Zapada? Posle rušenja socijalističkog bloka uvezena je ekonomija koje se svodi na masovnu privatizaciju u prvom redu da bi otvorila prostor ulasku zapadnog kapitala.

Milioni obespravljenih Istočne Evrope ne planiraju da se tek tako ispruže i umru. Svi bi oni, bar ogromna većina, radije živeli i radili u svojoj zemlji i među svojim ljudima, samo da imaju prilike. Ali šta Zapad čini? Pogledajmo samo najmnogoljudniju zemlju Istočne Evrope Ukrajinu. Zapadne sile toliko su panično reagovale na sasvim logično okretanje Kijeva prema Istoku (ne samo ka Rusiji već i celokupnom globalnom fokusu koji se nezaustavljivo premešta sa Zapada na Istok) da su podstakli oružani državni udar, koji su izvele najreakcionarnije snage. Zemlja je u haosu, na ivici opšteg građanskog rata.

Kada krene talas izbeglica, na francuskoj granici će ih dočekati pristalice Marin le Pen. Stvari bi uvek trebalo gledati u maksimalno širokom spektru, posebno kad je reč o imigraciji. Ne može se odbaciti priča o uzrocima. Ako NF zaista želi da smanji imigraciju iz ekonomskih razloga, onda bi prvi potez zaista trebao da bude rušenje aktuelne vlasti, što je Le Penova donekle i sugerisala posle pobede na izborima za EU parlament.

marinlepen0

SPOLjNOPOLITIČKI ZAOKRET LE PENOVE

Ali NF na imigraciju gleda uz mnogo žestokog populizma i zastrašivanja iako na prilično specifičan način. Naime, za razliku od nekih ekstremnijih desničarskih pokreta u Evropi, koji su dobro povezani sa klerofašističkim tendencijama, NF tvrdi da je imigracija „pretnja francuskom sekularnom sistemu vrednosti”. Kad se govori o NF, koji je Olandu naneo ogroman poraz, moraju se uzeti u obzir svi njegovi negativne i pozitivni aspekti. Na primer, Le Penova je istakla da se zalaže da zdravstvo, obrazovanje, transport, bankarstvo i energetika budu pod okriljem države. Ne može se ne pomenuti ni njihov više nego korektan stav u spoljnoj politici. Moglo bi se reći da NF danas na spoljnopolitičkoj sceni radi ono što je morala levica, ali na tom polju ona poslednjih godina sve više ostavlja prazan prostor, koji popunjavaju stranke desnice, poput NF.

Le Pen je bila konzistentna u odbacivanju imperijalističkih agresija svoje zemlje i Zapada. Protivila se i prvom američkom napadu na Irak 1991. i invaziji na tu zemlju 2003. Usprotivila se i ratu u Libiji 2011, žestoko kritikujući francuski vojni angažman. Sa druge strane, što ne iznenađuje ako pomno pratimo evoluciju evropske desnice, Le Penova je izrazila podršku Izraelu i njegovom „pravu na obranu od terorizma”. Takođe je kritikovala iransko vođstvo. U Ukrajini je NF, kao i gotovo ceo spektar levice i desnice dalje od centra, osudio uplitanje Zapada. To nije direktna podrška ruskom stanovištu, ali sve što se ne svodi na demonizaciju Rusije u ovom trenutku za Moskvu je dobrodošla podrška.

Francuski mediji ističu da je Marin „daleko demokratskija i republikanskija” od svog oca. Na primer, njen otac je želeo da imigraciju potpuno ukine, dok ona zagovara znatno smanjenje. Ona se protivi istopolnim brakovima, ali nije želela da učestvuje u masovnim demonstracijama protiv toga, što je još jedan pokazatelj njenog napora da izvuče NF iz ladice rasističke, antisemitske i homofobne stranke.

NF je 80-tih godina bila proevropski nastrojena, ali od 90-tih postaje evroskeptična, što im snažno podiže popularnost jer su brojni stanovnici i Francuske i mnogih drugih zemalja EU uvereni da je upravo politika EU kriva za naglo osiromašenje i krizu. Konstatacija je tačna – evropska politika bacila je evropskog radnika na kolena i na njegovim leđima spasavala finansijsku oligarhiju. Ali to opet ne znači nužno da bi evropski projekat trebalo razmontirati i vratiti se u striktne okvire nacionalnih država. Nedeljni izbori su dokaz da politika EU može da se pokuša menjati.

TRIJUMF SIRIZE ZA GRČKI ZAOKRET

Nedelja je bila dan istorijske pobede za Sirizu, najmoćniju grčku levičarsku stranku. Dobili su 26,7 odsto glasova, oko četiri odsto više od vladajuće Nove demokratije, koju predvodi premijer Antonis Samaras. Vlada u Grčkoj danas ima svega dva zastupnička mesta u EP, čime, zajedno sa koalicijom manjih stranaka čini većinu. Posle pobede Sirize pitanje je koliko će ona još dugo moći da opstane. Lider Sirize Aleksis Cipras odmah je u nedelju uveče pozvao na prevremene opšte izbore.

Izbori u Grčkoj važni su i zbog toga što ni u jednoj zemlji EU nema direktnog sukoba toliko suprotnih ideologija. Nova demokratija je za kreditno spasavanje i mere štednje, dok je Siriza protiv. Ali Siriza je najmoćnija levičarska stranka Evrope, koja možda bolje od bilo koje druge krči put modernoj levici. Pri tome ne sme se zaboraviti krucijalna važnost Grčke u celom evropskom projektu. Svaki politički tektonski poremećaj u Atini će se osetiti u celoj Evropi. Ako Grčka uspe da zaustavi brutalnu politiku mera štednje, to će morati da utiče i na sve druge zemlje.

„Sutra će cela Evropa govoriti o Sirizi”, rekao je 39-godišnji Cipras. „Narodi Evrope već slave poraz Memoranduma (obveze Atine prema međunarodnim kreditorima) u zemlji koju su izabrali za pokusnog kunića”, poručio je. U pravu je jer mnogi u Evropi pomalo očajno gledaju prema Grčkoj i čekaju da Siriza matira jednu opasnu politiku i na taj način uvede promene do samog centra EU. Pri tome ne treba zaboraviti da Siriza nije evroskeptična stranka, što joj neki na levici zameraju, ali jasno je da njeno vođstvo uvereno da se EU može radikalno promeniti.

Dok je Grčka u nedelju bila najsvetlija tačka evropske levice, u njoj se paralelno razvija i najneugodnija fašistička pretnja. Ako se zanemari nemački fašistički NDP, koji će imati jednog zastupnika u EU parlamentu, grčka Zlatna zora je najekstremnija desničarska stranka Evrope, daleko ekstremnija od NF, mađarskog Jobika, austrijske Slobode i sličnih stranaka. Čak 9,37 odsto grčkih glasača dalo je glas fašistima iz Zlatne zore. Rečju, Zlatna zora je danas treća politička sila u Grčkoj, iza Sirize i Nove demokratije.

Nigel-Farage

FARAŽOVO PONIŽAVANjE KAMERONA

U ostatku Evrope desili su se takođe značajni rezultati, koji će znatno uzdrmati trenutni establišment i politiku kakva je bila na snazi. Ironično je da iz Brisela donekle slavodobitno poručuju da se zaustavio pad izlaznosti stanovnika na EU izbore. Tačno je, pad izlaznosti je zaustavljen, ali zato što su mnogi iskoristili nedelju dan da podršku daju strankama koje su protiv ove ili barem ovakve EU.

Veliki uspeh ostvarili su evroskeptici u Velikoj Britaniji iz stranke UKIP, koju predvodi Najdžel Faraž. Prema poslednjim rezultatima, UKIP je osvojila čak 27,5 odsto glasova što im daje 24 mesta u EP, gotovo dvostruko više nego što su osvojili 2009, kad su dobili 13 mesta. Konzervativci Dejvida Kamerona su osramoćeni završili tek na trećem mestu, dok su na drugom laburisti. Izlaznost u Britaniji bila je čak 36 odsto, veća nego na izborima 2009.

Ekstremnije desničarska danska Narodna stranka osvojila je 10 osto glasova. Krajnja desnica u Austriji, stranka Sloboda, osvaja petinu glasova, dok neofašisti iz mađarske stranke Jobik dobijaju oko 15 odsto glasova. Levica je takođe ostvarila dobar rezultat. Irski Šin Fein osvojila je 19 odsto, dok je nemačka Die Linke dobila osam odsto. U Nemačkoj je Merkelova odnela uverljivu pobedu, ali izbori su u EP doveli i neonaciste iz NDP.

Uprkos svim ovim promenama, dva glavna proEU bloka i dalje će dominirati u EP. Levi i desni centar ukupno je osvojio oko 70 odsto glasova od 751 zastupničkog mesta. Na pomolu bi mogla biti i velika koalicija centra kako bi lakše upravljali.

Mada se u samom EP stvari neće znatno promeniti, ovo je pokazatelj velikih promena koje stižu na nacionalnim nivoima. Dok politička elita EU još uvek liže rane, njeni izazivači već se spremaju za nove i veće pobede u svojim zemljama.

__________________

Izvori / reference:

Greece’s Siriza Party Leads in Evropean Elections

http://online.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304811904579583601281039422

Leftwing Siriza party triumphs in Evropean elections in Greece

http://www.theguardian.com/politics/2014/may/26/Siriza-Evropean-elections-greece

Evropean elections results 2014: Farage and Ukip top poll as Evrope takes swing to the right

http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/Evropean-elections-results-2014-sweeping-gains-for-nigel-farages-ukip-deal-further-body-blow-to-main-parties-9434042.html

Front National wins Evropean parliament elections in France

http://www.theguardian.com/world/2014/may/25/france-national-front-win-Evropean-elections

Why are opponents of gay marriage in France so fired up?

http://www.english.rfi.fr/france/20130325-why-are-opponents-gay-marriage-france-so-fired-up

Jean-Marie le Pen A Right-Wing Extremist and His Party

http://archive.adl.org/international/lepen-1-introduction.html

Child of France’s Far Right Prepares to Be Its Leader

http://www.nytimes.com/2010/05/22/world/Evrope/22lepen.html

France’s National Front: Will Marine Le Pen take the reins?

http://www.csmonitor.com/World/Evrope/2010/0625/France-s-National-Front-Will-Marine-Le-Pen-take-the-reins

Communiqué de Presse de Marine Le Pen, Présidente du Front National

http://www.frontnational.com/2013/06/les-familles-nouvelles-victimes-du-rouleau-compresseur-de-lausterite-et-de-linjustice/