Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ostao ispod cenzusa na izborima, a poznavaoci prilika mu predviđaju neizvesnu političku budućnost
Ostanak Jelka Kacina i njegove liste ispod cenzusa na izborima za Evropski parlament (EP) mogao bi da označi početak kraja političke karijere slovenačkog političara koji je bezmalo deset godina uticao na formiranje briselske politike prema Balkanu. Nakon objavljivanja rezultata glasanja, prema kojima je njegova lista „Konkretno” osvojila nešto više od pet procenata glasova, dosadašnji izvestilac EP za Srbiju Kacin izjavio je da je na sceni „trenutak istine slovenačke politike”.
On je, kako su preneli mediji, rekao: „Slovenačke glasače izbori ne zanimaju. Država nije motivisana da svoje članstvo iskoristi za prevazilaženje stanja, što nije dobro. U ovoj zemlji DeSUS (partija penzionera) ima tri člana u Evropskom parlamentu, ali više neće imati ni evro u penzionom fondu.” Kacin je dodao i da je Evropska unija „najdragoceniji mehanizam” koji imaju na raspolaganju, ali da tako nije i u svesti Slovenaca.
Adut za koji je očekivao da će mu obezbediti ostanak među evroparlamentarcima bile su sve manjine u Sloveniji, kao čiji zastupnik se preporučivao tik uoči početka izborne tišine.
Takav pristup je zakazao, a Kacinovoj omiljenosti kod potencijalnih glasača nije pomogao ni incident kada je je tražio da mu se ustupi helikopter slovenačke vojske kako bi nadletao poplavljena područja u Srbiji i BiH. Informaciju koju je prva plasirala slovenačka televizija POP Kacin je demantovao, ali demanti nije bio dugog daha – vojni ataše iz slovenačke ambasade u Beogradu razotkrio je da Kacin nije govorio istinu kad je, demantujući televiziju, tvrdio da nije tražio ustupanje slovenačkog helikoptera poslatog da pomaže poplavljenima u Srbiji.
U Sloveniji se inače uveliko diskutuje o njegovoj političkoj budućnosti nakon „potopa” na izborima za EP, utoliko pre što je karijeru uglavnom vezivao za institucije Evropske unije.
Poznavaoci prilika tvrde da je njegova matična partija Liberalna demokratija Slovenije (LDS) na ivici propasti, a sumnjaju i u njegove kapacitete da ostvari ideju o ujedinjenju slovenačke levice.
„Skromna izlaznost (svega 24 odsto biračkog tela) nije dokaz samo poslovične apatije slovenačkih glasača već je to odraz i nezadovoljstva zbog ’politike štednje’ koju je proklamovala dosadašnja briselska elita, a koja je u Sloveniji najviše osiromašila nekadašnji srednji sloj i ojadila mlade, radnike i nezaposlene. To je jedan od razloga zašto su birači uskratili podršku i Jelku Kacinu, u kome zemljaci vide tipičnog briselskog aparatčika i predstavnika dobro plaćene, u širem društvu omrznute političke elite koja se godinama drži kormila EU”, ocenjuje za „Politiku” publicista Igor Mekina.
Priča o Kacinu ne bi bila moguća bez biografskih crtica iz vremena njegovog angažmana kao ministra informisanja 1991. U vreme slovenačke secesije vodio je medijski rat za nezavisnost na konferencijama za novinare, a često se pominje da je njegov doprinos slovenačkoj nezavisnosti, kao vođe propagande, bio mnogo veći nego Janeza Janše i njegovih teritorijalaca.
Nedeljnik „Vreme” je svojevremeno podsetio da je Kacin u srpskoj štampi nazivan „načelnikom štaba” najefikasnije ratne propagande na ovim prostorima i da je kasnije priznao da je proračunato iznosio neistine o akcijama JNA kako bi pridobio naklonost svetske javnosti.
Učesnik je i prve tuče u istoriji slovenačkog parlamenta, kada je 1998. naseo na provokaciju kolege poslanika i udario ga novinama.
Autor D. Vukotić
Izvor Politika, 27. 05. 2014.
