RADIKALIZACIJA UKRAJINSKE KRIZE I ČEKANjE NA ODGOVOR MOSKVE

DRAGAN PETROVIĆ Iako je Rusija posle puča nalazila odgovore u krizi, nepomirljivost i ekstremizam...

DRAGAN PETROVIĆ

Iako je Rusija posle puča nalazila odgovore u krizi, nepomirljivost i ekstremizam Kijeva dovode je pred teška iskušenja

Veoma teško je u ovom trenutku odgovoriti kako će se dalje razvijati konflikt u Ukrajini posle predsedničkih izbora i, posebno, žestoke, možda najveće ofanzive ukrajinske armije na Jugoistok. Na posebnu žalost, nikada do sada bestijalnost kijevskih trupa nije bila toliko praćena žrtvama među civilima i borcima Donjecka. Istovremeno, potezi zvanične Rusije izazivaju sve veću zbunjenost, čak i kod stručnjaka koji se bave tim pitanjem.

Potpuno je jasno da predsednički izbori nisu održani u iole prihvatljivim koordinatama demokratije i da je pod velikim pitanjem i njihov legalitet i legitimitet. Naročito je upitna izlaznost mada su neke stvari ipak nesporne. Prvo, Pjotr Porošenko je nesumnjivi pobednik u okviru zapadnoukrajinske opcije, koja je organizovala i faktički jedina učestvovala na izborima. Njegova prednost u odnosu na Juliju Timošenko ili Olega Laška je nesumnjiva. Za to vreme, pravog kandidata Jugoistoka nije ni bilo pošto su se ranije povukli Oleg Carjov i Pjotr Simonenko. Uočljiva je mala izlaznost na Jugoistoku, objektivno drastičnija od sumnjivih pokazatelja koje su za tu i ostale regije ponudili organizatori izbora. Osim toga, u Donbaskoj i Luganskoj oblasti nije ni bilo izbora, kao, naravno, ni na Krimu

donjeckbitka02

ŠTA MOŽE I HOĆE POROŠENKO

Teško je za sada reći da li je i koliko Porošenko mogao da ima uticaja na radikalizaciju napada na istok, koja je nastupila već u ponedeljak, dan posle izbora. Postoje indicije da su u tome glavnu ulogu imali pučisti, uključujući i šefa Desnog sektora Dmitra Jaroša. Sa druge strane, teško da je Porošenko spreman da se otvoreno suprotstavi takvoj politici, ako je uopšte spreman. Uostalom, u Ukrajini su pučisti u februru vratili na snagu raniji ukrajinski Ustav, koji je polupredsednički i gde je uticaj vlade, premijera i parlamenta bar ravnopravan, ako ne i veći od predsednikovog. Zato su pitanja i da li će Porošenko hteti i da li će moći da utiče na smanjenje konflikta? Utisak je kako je američki uticaj na vlast u Kijevu toliki da se njime najviše može objasniti silovitost vojne ofanzive na istok, posebno na Donjeck. Kijev je za ta dva dana – ponedeljak i utorak – pokazao izuzetnu agresivnost i neosetljivost za zločine. To se tumači i kao sigurnost u pokroviteljstvo SAD i nekih drugih zapadnih sila, u čijem javnom mnenju neće biti reakcija kakve događaji na terenu zaslužuju. Iako je Ban Kimun zahtevao obustavljanje vojnih akcija Kijeva, jasno je da ni UN neće ozbiljnije reagovati. Otuda se čini da su Kijev i Vašington koncentrisani na to da se vojnim snagama ostvare ciljevi, da se skrši snaga Novorusije, pa će tek potom dozvoliti pažnju javnosti, naravno, uz direktno optuživanje same Rusije.

Osim očekivanja da Porošenko vremenom pokaže svoje mirnije stavove, ništa drugo ne stoji na putu majdanskoj eliti da uvaži bilo kakve argumente. Sa druge strane, zemlje EU su načelno spremne za dogovor sa Rusijom oko Ukrajine (federalizacija i vanblokovska pozicija), međutim, daleko od toga da su za to i SAD, bez kojih očigledno nema dogovora.

Najveća neizvesnost vlada u vezi sa politikom Moskve. U prethodnom tekstu sam govorio o tri moguća puta pred Putinom. Posle ofanzive Kijeva sve manje se čini verovatnom treća opcija – uvođenje ruske vojske u nekom obliku na istok Ukrajine iako se na terenu, gde u sve većem broju padaju civilne žrtve, stiču uslovi za to. Rusija je imala do sada adute za upad vojskom na istok, makar u nekoj formi mirovnih trupa, ali oni su sada slabiji.

Kakve su sada mogućnosti za tako nešto? U Kijevu je izabran Porošenko, a Moskva ukazuje da će makar delimično priznati legitimitet njegovog izbora. Ako je u pitanju politička trgovina, postavlja se pitanje šta dobija ruska strana, budući da smo za sada videli samo rapidno pogoršanje situacije. Osim toga, iako je u utorak uveče postignut mali zastoj na terenu, izjave Kijeva su i dalje vrlo ratoborne i isključuju sve osim vojnog rešenja. Andrej Parubij je u utorak izjavio da Ukrajina pokreće mehanizam napuštanja ZND. U isto vreme se daju i izjave o spremnosti Ukrajine „da izvodi vojne vežbe sa snagama koje podržavaju celovitost zemlje“.

Dakle, za mogućnost da ruska vojska uđe u istočnu Ukrajinu propuštena je šansa između 11. i 25. maja, između referenduma u Donjecku i Lugansku i predsedničkih izbora. Sada je to mnogo teže jer Porošenko ima kakav-takav legitimitet; drugo, uloga Viktora Janukoviča je potpuno marginalizoana; i, treće, najavom o izlasku iz ZND Ukrajina se odmiče od zone integracionih procesa postsovjetskog prostora, dramatično se približavajući Zapadu.

donjeckbitka03

NEDOUMICE U PONAŠANjU MOSKVE

Nedoumicu izaziva i činjenica o povlačenju ruske vojske sa granice i prekidu vojnih vežbi, dok Kijev dodaje gas, tražeći nadgledanje granice i stalno optužujući rusku stranu za sve i svašta. Enigma je da li se rusko ponašanje može objasniti time da Moskva pokušava da postigne neki dogovor sa zapadnim silama. Ako jeste, zašto Kijev to u praksi ne demonstrira, već pojačava intenzitet napada, koji dovodi u opasnost opstanak Donjecka? Da li ruska strana možda pušta eskalaciju sukoba da bi, kako neki tvrde, veličina žrtava podigla svest o otporu u Novorusiji? Da li moćne finansijske snage i uticajan deo političke elite u Rusiji koji ne želi sukob sa Zapadom presudno utiče na Putina? Ili je sve to samo manevar Kremlja?

Reklo bi se da stvaranje i otcepljenje Luganske i Donjecke oblasti, makar u ovoj fazi, nije konačan cilj Moskve, već samo važan teg, koji bi trebalo da natera Kijev i zapadne sile da prihvate federalizaciju Ukrajine. Kako Kijev odbija takvu mogućnost, ostaje status quo, na koji je ruska strana prosto naterana na terenu. Ali, ako Kijev nastavi da lomi otcepljene republike i posedne ih, proruskim snagama ne ostaje neki politički adut. Tada će Kijev sprovesti diktaturu nad proruskim Jugoistokom u celini, uz neviđene represalije, odakle se postavlja pitanje kako će Jugoistok i Moskva moći da drže na stolu pitanje federalizacije. Rešenje je, čini se, da Novorusija ne sme pasti, pa je jedini način, ukoliko već Moskva ne interveniše vojno, da poveća vojnu i drugu pomoć samoproglašenim republikama. Ta opcija podrazumeva da se granice učine poroznim ili da se potpuno neutrališu preostale ukrajinske granične službe i snage, i da preko te granice šalju snažnu pomoć. Utisak je da se to i do sada radilo, ali daleko manje od potrebnog i za održanje Donjecka i Luganska i, posebno, za širenje dejstava ne ceo Jugoistok.

Moguće je da je Moskva do sada kalkulisala, držeći intenzitet sukoba na niskom nivou, očekujući da Kijev sedne za pregovarački sto. Ali eskalacijom sukoba teško je i dalje izvodljiva strategija uzdržavanja. Jer geopolitički značaj Ukrajine, posebno njenog Jugoistoka, je toliki da Rusija mora da ima odgovor koji bi zadovoljio makar minimum njenih interesa i interesa proruskog stanovništva.

Najveći test za sada biće mogućnost Donjecka i Luganska da se odbrane od najveće ukrajinske ofanzive i da stabilizuju linije odbrane, pošto u dosadašnjoj fazi sukoba njih nije bilo. Naprotiv, samoproglašene republike su postojale na terenu, a u samoj dubini njihove teritorije ostale su izdvojene ukrajinske jedinice, kasarne, i, što je najvažnije, značajan deo graničnih službi. Vojne jedinice kojima proruske snage raspolažu podsećaju na gerilce i lako pokretljive trupe, međutim, sadašnji izazov iziskuje prestrojavanje po modelu Republike Srpske iz 1992. godine ili će biti poraženi, kao Srbi u „Oluji“ i „Bljesku“. Snaga Rusije, geografski položaj Donjecke i Luganske oblasti prema Rusiji i sastav stanovništva su realni preduslovi da se prihvati model Republike Srpske. Dosadašnji stepen organizovanosti jedinica, međutim, nije sasvim na toj liniji. Dakle, naredni dani će nam dati odgovor da li će Donjeck i Lugansk imati sudbinu Republike Srpske ili RSK.

Iako je Rusija posle kijevskog puča nalazila odgovore u ukrajinskoj krizi, nepomirljivost i ekstremizam Kijeva dovode je pred teška iskušenja.

Svet
Pratite nas na YouTube-u