PETAR ISKENDEROV
Političari i građani Srbije trebalo bi da osmotre nove realnosti, koje se pojavljuju pred našim očima
Izbori za Evropski parlament, koji su karakteristični iz više aspekata, predstavljaju završetak bučnog izbornog proleća – koje je počelo sa Srbijom. A, ako ovome dodamo i biračko dejstvo u Ukrajini, mozaik glasanja će biti još koloritniji i umnogome paradoksalan, ali ipak u stanju da odredi glavne pravce evropske politike nekoliko godina unapred. I upravo bi političari i građani Srbije trebalo u prvom redu da osmotre nove realnosti, koje se pojavljuju pred našim očima.
Glavni pobednik parlamentarnih izbora u EU postao je jedan subjekt svetske politike, a to je „kolektivni evroskeptik”. Nametljiva težnja određenih krugova u EU da po svaku cenu odvoje Ukrajinu od Rusije pred našim očima podriva ionako krhke temelje opšteevropske ekonomske i političke stabilnosti. Ta okolnost postala je jedan od glavnih faktora uspeha nacionalističkih i izolacionističkih snaga na izborima za Evropski parlament. Međutim, upravo organi vlasti EU formirani na rezultatu ovih izbora moraće neposredno da se suoče sa „trivijalnošću” ukrajinske krize, koju su stvorili njihovi prethodnici.
Ubedljiv uspeh milijardera Petra Porošenka u prvom izbornom krugu u Ukrajini, skupa sa značajnim jačanjem u evropskom parlamentu krajnje desničarskih i evroskeptičkih snaga, kreira novi raspored kako u samoj EU tako i po liniji odnosa Brisela, Kijeva i Moskve. Ako je na ukrajinskoj političkoj sceni došlo do određene konsolidacije, i to ne toliko oko političara koliko oko predstavnika uspešnih poslovnih krugova – to će u novom sazivu Evropskog parlamenta doći do jačanja unutrašnje konfrontacije. Ova okolnost objektivno slabi efikasnost politike Brisela, pa tako i po pitanju Ukrajine.
ULOGA ZLATNE AKCIJE
„Evropska politika se od današnjeg dana promenila”, sugeriše Doru Frantesku, politički direktor posmatračke misije Vote Watch Europe u Briselu. [1] Sličnu izjavu dao je rano ujutro u ponedeljak 16. maja i odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: „Za nas je nastupio trenutak da sednemo svi zajedno kako bi odredili kuda dalje treba da krene EU. Oni koji pribegavaju protestnom glasanju ili uopšte nisu glasali treba da dobiju odgovor u vidu političkih mera radi ekonomskog rasta, stvaranja novih radnih mesta posredstvom istinski demokratskih debata”.
Barozo je pozvao evropske lidere različitih nivoa da uzmu u obzir rezultate izbora za Evropski parlament i da se ti rezultati „odraze” i u njihovoj delatnosti. [2] A već je i premijer Francuske Manuel Vals rezultate evroizbora, posebno francuskog Nacionalnog fronta, otvoreno nazvao “političkim zemljotresom”. [3]
U čemu se sastoji glavna opasnost novog rasporeda snaga u Evropskom parlamentu za birokratiju iz Brisela i samu Evropsku komisiju? Uprkos činjenici da su tradicionalisti, zajedno sa konzervativcima i socijaldemokratama, dobili ukupno 70 odsto glasova, uloga takozvane „zlatne akcije” može uticati na evroskeptike i krajnje desničare. Među njima je francuski Nacionalni front Mari Le Pen ostvario uspeh bez presedana (preliminarno dobila 25 odsto) i Partija za nezavisnosti Najdžela Faradža iz Velike Britanije (oko 28 odsto). Obe partije su prvi put u istoriji pretekle sve tradicionalne nacionalne partije. Međutim, spisak zemalja gde su evroskeptici ozbiljno stesnili „tradicionaliste”, ne ograničava se na Francusku i Veliku Britaniju. U Nemačkoj je Alternativa za Nemačku dobila sedam odsto glasova, više nego što je osvojila na parlamentarnim izborima 2013. godine. U Italiji su evroskeptici iz Pokreta pet zvezdica zauzeli drugo mesto sa 22 odsto glasova. Nacionalistička austrijska Slobodarska partija osvojila je treće mesto sa 19,5 odsto, duplo uvećavši predstavništvo u Evropskom parlamentu. A u Grčkoj je leva radikalna koalicija Siriza zauzela prvo mesto sa 26 odsto glasova, pretekavši i Novu demokratiju i socijaliste iz Pasoka. Ako tome dodamo i devet odsto glasova za krajnje desnu partiju Zlatna zora – ispada da je više od trećine grčkih birača otkazalo poverenje tradicionalnom partijsko-blokovskom sistemu. [4]
Treba imati u vidu da je završetak izbora za Evropski parlament samo prvi korak na putu obnove organa EU. Predstoji žestoka borba za jedno od ključnih mesta izvršne vlasti – za mesto predsednika Evropske komisije, koje je od 2004. godine u dva mandata vršio Portugalac Barozo. Promenjeni raspored snaga u Evropskom parlamentu omogućiće i Evropskoj narodnoj partiji i socijalistima da jedni drugima blokiraju kandidaturu, što objektivno slabi poziciju dva glavna pretendenta – bivšeg premijera Luksemburga, eks predsednika Evrogrupe, narodnjaka Žan-Kloda Junkera i predsednika sadašnjeg Evroparlamenta socijaldemokrate Martina Šulca.
ŠANSA ZA NEMAČKU
Sudeći prema dostupnim informacijama, mogli bi reći da ovaj ćorsokak pre svega odgovara Nemačkoj. Ukoliko kandidature Junkera i Šulca budu blokirane – biće potreban treći kandidat. To treće lice može biti kreatura Berlina, koji teži da pod svoju kontrolu preuzme Evrokomisiju kao ključni organ izvršne vlasti, koja je između ostalog nadležna i za finansijksa pitanja. Nije tajna da ključna linija suprotstavljenosti u današnjoj EU prolazi linijom između Berlina i Evropske centralne banke. Nemački talac na čelu Evropske komisije omogućio bi vlastima i poslovnim krugovima u Nemačkoj da radikalno promene odnos snaga u svoju korist.
Pored toga važno je istaći da izbori za Evropski parlament tradicionalno predstavljaju merilo raspoloženja unutar ove ili one zemlje. I, ukoliko za Nacionalni front glasa četvrtina glasača na narednim opštim izborima u Francuskoj, a za Partiju nezavisnosti Velike Britanije glasa trećina učesnika na izborima za britanski parlament – to će za teoriju i praksu evrointegracija imati još dramatičnije posledice. „Šta će uraditi britanski premijer Kameron ako Faradž dobije svaki treći glas? On će tada morati da promeni svoju politiku”, konstatuje Gert Vilders, lider Holanske partije slobode.
Da li EU zahvaćena ovakvim raspoloženjima može rešiti važne probleme kao što su stabilizacija prilika u Ukrajini, oporavak partnerstva sa Rusijom i izgradnja koheretne politike na Balkanu? Veoma teško. U svakom slučaju, anketa rejting agencije Fitch je pokazala da 80 odsto vodećih svetskih stručnjaka smatra da će situacija u Ukrajini ostati visokorizična za evropsko tržište tokom sledećih 12 meseci. [5] Tako da su glavne evrobitke tek pred nama.
_________
Uputnice:
[1] AP 260737 GMTMay14
[2] INTERFAKS 26.05.2014 14:48
[3] INTERFAKS 26.05.2014 11:42
[4] http://top.rbc.ru/politics/26/05/2014/926203.shtml?print
[5] AFP 220819 GMT MAY 14
