gas

GASNE ZAVRZLAME NA RELACIJI ISTOK-ZAPAD

Brisel ne odustaje od osporavanja gradnje gasovoda Južni tok, Bugarska je trenutno izložena najvećim...

Brisel ne odustaje od osporavanja gradnje gasovoda Južni tok, Bugarska je trenutno izložena najvećim kritikama EU

Istoga dana kada je u Sofiji zvanično predstavljen pobednik tendera za izgradnju Južnog toka kroz Bugarsku predsednik Evropske komisije, Hoze Manuel Barozo informisao je bugarskog premijera Plamena Orešarskog da će EK preduzeti mere protiv Bugarske zbog toga što sporazumi o projektu ovog gasovoda krše evropska pravila.

Da bi zamešateljstvo bilo veće sve ovo se dešava nekoliko dana posle potpisivanja istorijskog ugovora o isporuci gasa između Rusije i Kine, a u finišu pregovora Moskve i Kijeva oko (ne)plaćanja Ukrajine dugova Gazpromu sa gas, naraslih na više od dve milijarde dolara. Ovim pregovorima “diriguje” evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, koji je u ponedeljak (26. maja), nakon razgovora sa ministrima energetike Rusije i Ukrajine, Aleksandrom Novakom i Jurijem Prodanom, rekao: “Imamo dobre izglede da se dogovorimo do 1. juna”.

Ističući da Moskva i Kijev imaju rok do srede uveče (28. maja), da prihvate načela kompromisa kojim bi Ukrajina već sutra, 29. maja platila dve milijarde dolara ruskoj kompaniji Gazprom Etinger je naveo da Kijev treba da iskoristi novac dobijen od Međunarodnog monteranog fonda i EU za plaćanje dospelih računa za gas.

Ukrajina, inače, gas Rusiji ne plaća od novembra prošle godine.

Etinger je u ponedeljak optimistički najavio da će, ako se plaćanje izvrši na vreme, u petak biti nastavljeni pregovori o ceni gasa za buduće isporuke Ukrajini. Sledeći korak bi bio da ukrajinska gasna grupacija Naftogaz 7. juna Gazpromu plati 500 miliona dolara, po predugovoru pripremljenom u ponedeljak.

“Ukrajina je spremna u celini podmiriti svoj dug”, rekao je 26. maja Prodan ali, već sutradan je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk poručio Moskvi da je „Ukrajina spremna da plati Gaspromu za isporuke gasa, ali tek pošto ruska kompanija uplati ukrajinskom Naftogasu milijardu dolara, na koliko je procenila 2,2 milijarde kubnih metara koje su ostale u podzemnim skladištima gasa firme Černomornjeftgas na Krimu.

“Želimo da čujemo odgovor od Rusije, uključujući i pitanje o vraćanju Ukrajini 2,2 milijardi kubnih metara gasa”, rekao Jacenjuk dok je ukrajinski ministar finansija Aleksandar Šlapak zapretio da Ukrajina “neće ništa platiti” Rusiji za gas, ako ne bude postignut dogovor o vraćanju na raniju cenu uvoznog gasa od 268,5 dolara za hiljudu kubnih metara (prenosi Itar tas).

To je za čitavih 200 dolara jeftinije od nove cene (485 dolara), koju je Gazprom odredio Ukrajini po izbijanju gasne krize 2014. godine, koja još nije kulminirala i bukvalnim zavrtanjem slavina na gasovodima koji iz Rusije „voze” gas ka evropskim potrošačima.

To je, zapravo, ono čega se plaše sve strane. Ukrajina bi, ako joj Rusi obustave isporuku ovog energenta, bila suočena sa energetkom krizom. Rusi se pribojavaju da će, ako kroz ukrajinske gasovode nastave slati samo količine za potrošače koji su „nizvodno” od Ukrajine Kijev kao i tokom ranijih gasnih kriza zadržavati taj gas za sebe. Iz Moskve su u više navrata poručili da neće obustavljati isporuke gasa ka Evropi ali, to bi mogla uraditi Ukrajina, koja je saterana u ćorsokak zahtevima Moskve i urgencijama Brisela da plati dug za gas.

Gasne krize u nastupajućim mesecima najviše se, zapravo, plaše baš u EU, gde već godinama pričaju o tome da želi da se oslobode energetske zavisnosti od Rusije. Pričaju ali, zapravo, gotovo ništa po tom pitanju nisu uradili.

Verovatno sumnjajući da će se aktuelna ukrajinska kriza brzo smiriti Evropska komisija pored toga što posreduje u pregovorima Kijeva i Moskve oko plaćanja duga za gas osmišljava i strategiju za osiguranje dovoljnih količina energenata unutar EU i za smanjenje zavisnosti od Rusije. U okviru te strategije, koju je juče predstavio evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, članice Unije se pozivaju na pronalaženje novih zaliha energenata iz oblasti Kaspijskog mora, Mediterana, kao i na veće korišćenje tečnog prirodnog gasa (LNG), prenela je agencija AP.

Na konferenciji u Briselu, Etinger je, takođe, zatražio od evropskih zemalja da povećaju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i “održivu proizvodnju fosilnih goriva”.

O ovoj strategiji evropski lideri će raspravljati na samitu 26 i 27. juna.

Evropa, inače, oko polovine energenata uvozi: oko 40 odsto gasa uvozi iz Rusije, a oko polovinu tih količina dobija preko gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu.

Sa alternativom ruskom gasu ovim energentom iz neruskih nalazišta u Kaspijskom region EU je već eksperimentisala. Posle neslavnog kraha projeta gasovoda Nabuko Brisel je krenu sa novim projektom, pandamom ruskom projektu gasovoda Južni tok – zagovarajući izgradnju gasovodnog južnog koridora, kojim bi se u Evropu doveo gas iz Kaspijskog regiona. Ali, čak da on i bude izgrađen tim cevovodima se ne mogu nadomestiti kapaciteti ukrajinskih gasovoda. Pogotovo ne za nastupajuću zimu.

Za nastupajuću zimu, na žalost svih potrošača gasa, koji sa strepnjom prate šta se dešava u i oko Ukrajine, neće gas poteći ni gasovodom Južni tok. Prve količine Južnim tokom najavljuju iz Gazproma za početak 2016. godine.

Taj gasovod, kojim u Evropu od 2018. godine treba da stiže više od 60 milijardi kubnih metara gasa ne odgovara političarima koji bi da umaje značaj Rusije kao snabdevača Evrope energentima.

Pokušavajući na sve načine da spreče gradnju gasovoda Južni tok briselski političari od Rusije traže da poštuje pravila takozvanog trećeg energetskog paketa i otvoreno prete zemljama koje su dogovorile izgradnju ovog cevovoda svojom teritorijom: Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Sloveniji. Kritike na račun Italije i Austrije, čiji je OMV nedavno, na svoju inicijativu, ušao u projekat Južni tok su već blaže.

Pritiske zbog Južnog toka ovih dana trpi najviše Bugarska, zemlja na čijoj teritoriji će otpočeti gradnja kopnenog dela Južnog toka.

Bukvalno istog dana kada je u Sofiji promovisan Strojtransgas konzorcijum, koji čine ruska kompanija Strojtransgas i bugarski Gazprojekt Jug, kao pobednik na tenderu za gradnju gasovoda glasio se Barozo, koji je bugarskom premijeru Orešarskom stavio do znanja da pravila unutrašnjeg tržišta EU moraju biti poštovana, “ne samo zato što je Evropska komisija čuvar odredbi Ugovora EU, već i zato što se dovodi u opasnost energetska bezbednost Bugarske i EU, ako se ti propisi ne poštuju”.

“Mi smo potpuno upoznati s tom situacijom, to mesecima pratimo i evropski komesar za energiju Ginter Etinger je u kontaktu s bugarskim ministrom energetike, a ja i na samitu EU nisam ostavio sumnje da će Evropska komisija delovati uvek kad smo ubeđeni da pravila unutrašnjeg tržišta, a konkretno pravila za energiju, nisu ispoštovana”, kazao je Barozo.

“A to važi za ugovor Bugarske” o izgradnji gasovoda Južni tok, zaključio je Barozo ističući da je vođama EU preneo potrebu da sve članice Unije budu jedinstvene oko energetske bezbednosti i, kako je istakao, “niko na samitu to nije osporio” i da će Evropska komisija “s tim u vezi stupiti u dejstvo”.

Zanimljivo je da Bugarska kreće u izgradnju Južnog toka na svojoj teritoriji u saradnji sa zvaničnikom ruske kompanije koji je na spisku ličnosti kojima je uskraćena dozvola za putovanje u SAD.

Ruska kompanija Strojtransgaz, koju kontroliše investiciona kompanija Volga grupa Genadija Timčenka i bugarski Gasprojekt jug su pobednici tendera za dizajn, izgradnju i obezbeđivenje materijala i opreme za gasovod Južni tok na teritoriji Bugarske.

A Timčenko je na “crnoj listi” Rusa u SAD zbog dešavanja u Ukrajini.

Konzorcijum je pobedio na tenderu konkurenciju iz Austrije, Belgije, Nemačke, Japana i drugih zemalja. Tender je otvoren u decembru 2013. godine a na njega se prijavilo 11 kompanija iz Austrije, Belgije, Bugarske, Nemačke, Indije, Italije, Rusije, Švajcarske i Japana. Ugovorena suma nije precizirana, ali prema ranijim procenama koje su se pojalvjivale u medijima radi se o poslu vrednom oko 3,5 milijarde evra.

Bugarski deo Južnog toka je tehnološki i kapitalno najzahtevniji. Glavna linija gasovoda prolaziće od obala Crnog mora do srpske granice sa još 59 kilometara bočnih gasovoda za distribucija gasa u Provadiji, odakle se gasom snabdevaju korisnici u Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj i Makedoniji. Glavna ruta gasovoda kroz Bugarsku biće dugačka 541 kilometar.

Strojtransgas će obavljati poslove projektovanja, nabavke opreme i materijala, građevinsko-montažne radove, obuku kadrova i puštanje u rad magistralnog gasovoda Južni tok u Bugarskoj, preneo je Itar tas.

Ruska građevinska kompanija Strojtransgas obavlja čitav niz poslova na projektima infrastrukture u sektoru nafte i gasa. Ključne oblasti delovanja kompanije uključuju projektovanje, nabavku opreme i materijala, izgradnju, rekonstrukciju, popravke i održavanje naftnih i gasnih infrastrukturnih objekata.

Bugarska građevinska firme Gasprojekt Jug se bavi projektovanjem, isporukom materijala i opreme, kao i građevinsko montažnih radova.

Kako je ranije objavio Itar tas, Strojtransag se priprema za ugovore za izgradnju nadzemnih delova gasovoda Južni tok ukupne vrednosti 6,6 milijardi evra u Bugarskoj, Srbiji i Sloveniji.

Gradnja Južnog toka počela je u decembru 2012. blizu grada Anapa na ruskoj obali Crnog mora. U Bugarskoj je 31. oktobra 2013. održana ceremonija prvog vara na gasovodu, dok je početak radova u Srbiji označen 24. novembra prošle godine.

Očekuje se da uskoro bude objavljen i nosilac posla za gradnju gasovoda u Srbiji.

Autor Jelica Putniković

Izvor Balkanmagazin, 28. maj 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u