MARIN LE PEN ILI POBUNA FRANCUZA PROTIV GLOBALNOG PROJEKTA

PJOTR AKOPOV Lider Nacionalnog fronta postala je političar broj jedan u savremenoj Francuskoj U...

PJOTR AKOPOV

Lider Nacionalnog fronta postala je političar broj jedan u savremenoj Francuskoj

U političkoj istoriji i jedinstvene Evrope i pojedinih evropskih zemalja upravo završeni izbori za Evropski parlament već su postali istorijski događaj. Ako uspesi evroskeptika i nacionalista za sada i ne budu imali veliki uticaj na raspodelu snaga unutar Evropskog parlamenta, na unutrašnji politički život vodećih evropskih zemalja imaće velike posledice, posebno za Francusku, u kojoj počinje vreme Marin le Pen.

Od tri vodeće evropske zemlje – Nemačke, Engleske i Francuske – u dve su na izborima pobedile partije koje su otvoreno opozicione ne samo u odnosu na evrointegracije nego i na samu orijentaciju vladajuće elite. To što je u Nemačkoj pobedila partija Angele Merkel, a evroskeptici dobili manje od sedam odsto, nije za čuđenje, budući da Nemačka predstavlja lokomotivu evroinegracija. Sami Nemci, kao i drugi Evropljani, Evropsku uniju pretežno shvataju kao nemački projekat.

U Velikoj Britaniji Partija nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva, koje već ujesen može da izgubi Škotsku, dobila je 30 odsto glasova, i ostavila iza sebe i vladajuće konzervativce i stare opozicione partije laburiste i liberale. U Francuskoj je na prvom mestu Nacionalni front, koji je dobio četvrtinu glasova – skoro dvostruko više od vladajućih socijalista.

Predsednik Oland sazvao je hitno zasedanje kabineta ministara a premijer Vals izjavio je da su rezultati izbora – „šok, to je zemljotres“. Francuska politička elita je zabrinuta – naravno, decenijama se činilo sve da se diskredituje Nacionalni front (nazivani su fašistima i marginalcima), blokirani su socijalisti i degolisti da se onemogući pobeda kandidata Nacionalnog fronta na lokalnim izborima. I sve uzalud.

Sada Marin le Pen poziva da se raspusti Narodna skupština i da vlada podnese ostavku, međutim, iako se od toga ništa neće desiti, jasno je da će i dalje rasti popularnost Nacionalnog fronta. On već sada ima impresivnu podršku u najrazličitijim slojevima društva – za njega je glasalo 43 odsto radnika, 38 odsto službenika i 37 odsto nezaposlenih.

KONZERVATIVNA REVOLUCIJA

Naravno, pobedi Marin Le Pen odmah su počeli da seku krila – navodno, izbori su evropski i zato na lokalnim birači glasaju drugačije, i to uopšte ni na šta ne utiče. Međutim, psihološki značaj činjenice da je Nacionalni front postao „prva partija Francuske“, kako je već izjavila Marin le Pen, ne može se potceniti.

Prvi put se prava konzervativna tradicionalistička partija u najvećoj evropskoj zemlji nalazi na putu koji će je dovesti na vlast, ako ne u ovoj deceniji, onda u sledećoj. A to je veoma važno za Rusiju – pogotovo što se dešava u vreme kada je Vladimir Putin otvoreno i jasno odredio pravac odbrane tradicionalnih vrednosti, multipolarog sveta i očuvanja raznolikosti civilizacija u svetu. Dešava se ono zbog čega u Evropi i Francuskoj Rusiju i njenog predsednika poimaju kao lidere otpora globalizmu i nije slučajno da ima mnogo zajedničkog u onome za šta se bori Putin i za šta istupa Marin le Pen.

Ne radi se samo o evroskepticima ili o razočaranju u Evropsku uniju. Dugi niz godina Evropa, zarobljena anglosaksonskim globalnim projektom, počinje da se oslobađa od njega i da uskraćuje poverenje onim partijama i dalje – elitama, koje su opsluživale globalizaciju. „Ustvari, u Francuskoj nema Olandove partije i Sarkozijeve partije, postoji ista vladajuća partija, koja pred biračima igra pozorišnu predstavu prikazujući vatrene predizborne bitke“, govorila je prošle godine Le Pen. „U stvarnosti se ništa ne menja. Uzmimo samo slučaj sa istopolnim brakovima. Njih su legalizovali socijalisti, ali oni su samo nastavili pravac Sarkozija, koji je u škole uveo lobi gejeva i lezbijki, namećući učenicima takozvanu teoriju o ljudima prema kojoj u svetu nema muškaraca i žena, već samo postoje ljudi bez pola. Čudna ideologija. Takođe je veoma indikativno, prema rečima degolista, da, ako se oni vrate na vlast, niko neće revidirati zakon o istopolnim brakovima“.

To što je upravo pitanje o istopolnim brakovima u Francuskoj postalo glavna unutrašnja politička tema nije slučajno – to je samo odraz borbe koja se u svetu vodi između globalista i tradicionalista, a Le Pen to odlično razume. Ona je isticala da upravo SAD nameću Evropljanima da uključe u obrazovne programe takozvanu rodnu teoriju, prema kojoj nema muškaraca i žena, već samo postoji od društva nasilno nametnuto shvatanje sopstvene seksualnosti i zato sada devojčice ne treba da nose haljine princeze, a dečaci da se igraju autićima i plastičnim pištoljima: „Može izazvati osmeh i smeh, ali je za plakanje“.

marinelepen03

SUMRAK EVROPSKIH ELITA

Današnji talas homofilije jedan je od elemenata globalizacije, kako kaže Le Pen: „Globalisti pokušavaju da svet pretvore u ogromno bezlično tržište i na tom putu uništavaju sve prepreke. Takva prepreka je nacionalna suverena država, takva prepreka su i druge tradicionalne institucije, pre svega porodica, jer porodica omogućava čoveku da postane ličnost, a ličnost je ono za šta nema mesta u novoj svetskoj imperiji inficiranoj virusom komercijalizacije“.

Današnje evropske vladajuće elite samo se uslovno mogu nazvati nacionalnim, zato što one štite tuđe interese. Le Pen je više puta govorila da se Evropa, nažalost, konačno potčinila Americi i pretvorila u malu zakonitu devojčicu Vašingtona: „Mi smo zbog nečeg shvatili da na ostali svet možemo da utičemo samo pomoću NATO i SAD“, a „evropske elite u potpunosti je kupio globalistički lobi, i one ne žele da uzimaju u obzir interese naroda. Nivo korupcije je neviđen“.

SAD su ostvarile privilegovan status dolara u svetskom monetarnom sistemu, napunile planetu virtuelnim novcem, stvarajući finansijske mehure, koji ubijaju pravu ekonomiju i radna mesta, o čemu takođe govori Le Pen. Odsustvo nacionalnog mišljenja ispoljava se i u potčinjavanju spoljnopolitičkom pravcu globalizma i u njegovim vrednosnim smernicama, uključujući i takve kao što je multikulturalizam i tolerancija, koje na francuskom tlu samo pogoršavaju i onako težak migracioni problem:

„Neophodno je da shvatite da Francuska već odavno nije slobodna zemlja. Masovne migracije iz muslimanskog sveta dovele su nas do toga da stalno živimo u strahu: da naši geopolitički ili geostrateški interesi ne bi protivrečili vrednostima novih građana. Mi gubimo nezavisnost u razmišljanjima, bojimo se da nas neće pravilno razumeti, i to na našoj sopstvenoj teritoriji“. Le Pen konstantno naglašava da masovna migracija dovodi ne samo do ekonomskih i socijalnih problema Francuske nego i da podriva nacionalni identitet.

marinelepen04

RUSKI MODEL

Poslednjih godina Le Pen često dolazi u Rusiju a prošlog meseca u Moskvi se srela sa predsedavajućim Državne Dume Nariškinom. Lider Nacionalnog fronta i ranije je često govorila o namernom klevetanju Rusije na Zapadu, a sad je istupila protiv sankcija i izjavila da je „u Evropskoj uniji objavljen hladni rat Rusiji, što nije u interesu ekonomije i šteti daljem razvoju odnosa između naših zemalja“. U svetlu prošlogodišnjih događaja sa Snoudenom (za čije se utočište u Francuskoj ona tada zalagala), Le Pen je otvoreno objašnjavala zašto SAD toliko vrše pritisak na Rusiju:

„Amerikanci kategorično ne prihvataju ruski model, koji predstavlja alternativu i svojevrsni izazov anglosaksonskom sistemu. Rusi pokušavaju da izgrade ‘stratešku državu’ da zaštite nacionalnu industriju, da očuvaju svoje vrednosti, svoj identitet, ne žele da im neko diktira i određuje njihovo ponašanje na svetskoj sceni. U Moskvi postoji sloboda i u onome što se odnosi na monetarnu i finansijsku politiku. Ona veoma uspešno brani svoj suverenitet, a to izaziva nervozu u Vašingtonu. To nema ništa zajedničko sa kršenjem ljudskih prava ni sa proganjanjem opozicije. SAD brine samo to što Rusija apsolutno ne liči na druge zemlje“.

Odnosima sa Rusijom Le Pen pridaje najveći značaj, ističući da dve zemlje imaju zajedničke strateške interese i podseća da je Francuska više puta zaključivala bliski politički savez sa Rusijom: „I opet bi mogla to da učini umesto što održavamo neprirodne odnose sa anglosaksonskim zemljama, čija kultura nama nije tako bliska kao kultura Rusije“.

Za tri godine u Francuskoj će se održati predsednički izbori. Na prošlim 2012. Le Pen je dobila 18 odsto glasova i zauzela treće mesto. Za 2017. ima dovoljno snage da bude na prvom, što ne znači da će obavezno postati predsednik jer će se u drugom krugu protiv nje ujediniti i levičari i takozvani desničari.

Le Pen sada ima samo 45 godina. U narednim godinama u Francuskoj, kao i u celoj Evropi, svi procesi odvijaće se ubrzano (ko je mogao nedavno da zamisli da će, uprkos viševekovnoj rusofobiji, Vladimir Putin postati bezmalo idol evropskih tradicionalista, a svest naroda o značaju očuvanja svog nacionalnog identiteta i oslobađanja od nametnutih spoljnih projekata neminovno će dovesti na vlast Marin Le Pen i njene istomišljenike u drugim zemljama.

Prevela KSENIJA TRAJKOVIĆ

Fakti

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u