NA DAN PADA CARIGRADA ILI TRON NEPRAVO UZETI

NEBOJŠA MALIĆ Drevni Carigrad je još uvek turski Istanbul, ali luča pravoslavnog Konstantinopolja sačuvana...

NEBOJŠA MALIĆ

Drevni Carigrad je još uvek turski Istanbul, ali luča pravoslavnog Konstantinopolja sačuvana je u Trećem Rimu – Moskvi

„Crni dane, a crna sudbino!“

Dvadesetdevetog maja 1453, posle skoro dva meseca opsade, ordija sultana Mehmeta II probila se u Carigrad. Grad koji je Konstantin Veliki osnovao 324. godine na mestu starogrčkog Vizantiona, biser Bosfora, prestonica Istočnog rimskog carstva koja je uspešno odolevala arapskim, perzijskim i slovenskim opsadama, ognjem i mačem osvojili su osmanski Turci. Ubrzo potom, Mehmetove horde su osvojile i Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Vlašku, Moldaviju, današnju Albaniju, Krim…

Još 674. godine je umajadski kalif Muavija pokušao da osvoji Carigrad, ali mu to nije pošlo za rukom. Ni druga arapska opsada (717-18) nije bolje prošla. Posle katastrofe kod Manzikerta (1071), tadašnji car Vizantije Manojlo I Komnin zatražio je pomoć sa Zapada protiv seldžučkih Turaka. „Pomoć“ je došla u vidu pritiska da Vizantija prihvati rimsko katoličanstvo – i krstaških pohoda na Jerusalim i Siriju. Krstaši su 1204. na prevaru napali sam Carigrad i uspostavili uzurpatorsko Latinsko carstvo. Iako je Mihajlo VIII Paleolog oslobodio grad 1261, od nekadašnje slavne Vizantije na ovom svetu nije ostalo mnogo.

Suočen sa turskom najezdom, car Jovan VIII Paleolog prihvatio je poziv rimskog episkopa (pape) Evgenija IV da pregovara o potčinjavanju Rimu. Iako je carigradski patrijarh Josif II u julu 1439. prihvatio sporazum u Ferari, umro je dva dana kasnije – a njegov potpis odbacili su pravoslavni episkopi predvođeni Markom iz Efesa, za koje su katolici bili i ostali jeretici.

padkonstantinopolja02

ŠTA JE OMOGUĆILO TURSKU POBEDU

Kada je 25 godina kasnije Mehmetova ordija stigla pred zidine – izvori tog vremena tvrde da ih je bilo od sto do trista hiljada – spram nje je Carigrad branilo najviše deset hiljada ratnika: Grka, Venecijanaca, Đenovljana i drugih.

Skoro dva meseca su branioci uspevali da osujete sve turske pokušaje da probiju drevne Teodosijeve bedeme. Turski topovi nisu mogli da dovoljno uruše zidove jer bi ih branioci popravljali. Turci su probali da prokopaju tunele ispod zidina, ali su ih branioci otkrili i urušili. Mehmet je čak naredio da se turski brodovi prenesu preko improvizovanog druma od dasaka premazanih lojem, kako bi zaobišli lanac koji je branio ulaz u carigradsku luku Zlatni rog.

Šta je tačno omogućilo Turcima da nadvladaju odbranu Carigrada ni danas se pouzdano ne zna. Dok turski istoričari pišu o Alahovoj volji koja im je omogućila da pobede „nevernike“, preživeli grčki, venecijanski i đenoveški izvori krive ove ili one izdajnike: admirala Lukasa Notarasa (Gertuku) ili nekog turskog uhodu koji je tog jutra navodno ostavio otvorenu Kerkoportu, malu kapiju na severnom zidu grada. Turci su svakako iskoristili privremenu pometnju koju je među braniocima izazvalo ranjavanje hrabrog venecijanskog kapetana Đustinijanija (Giovanni Giustiniani Longo) i svim silama jurnuli na zidine. Priča se da je u borbi kod Romanove kapije poginuo poslednji vizantijski car Konstantin XI Dragaš Paleolog. Ubrzo potom, u grad su ušli Turci.

Uobičajena orgija pljačke, ubijanja, paljevine i silovanja trajala je tri dana. Sveta Sofija, koju su krstaši svojevremeno „preverili“ u katedralu, postala je džamija. Civile koji su u njoj potražili utočište Turci su što odveli u ropstvo što pobili.

padkonstantinopolja03

PRIČA O GERTUKU

Ranije pomenuti admiral Notaras bio je zapovednik lučkog zida, koji je izdržao napade Zagan-pašinih brodova dovučenih u Zlatni rog. Pre toga je bio carski blagajnik i posrednik u pregovorima što sa Turcima što sa Rimom. Pripisuje mu se izjava da bi „u Gradu radije video turski turban nego latinsku mitru.“ Zarobljen u osvajanju Carigrada, posle nekoliko dana je pogubljen. Jedan od grčkih hroničara iz tog vremena Mihajlo Dukas (kojeg citira engleski istoričar Ransimen) pisao je da je Notaras posečen zato što je odbio Mehmetov zahtev da mu zarad zadovoljavanja niskih strasti preda svog sina. Ali Jorgos Frances, Konstantinov ministar i Notarosov neprijatelj na dvoru, optužio je admirala da je posle zarobljavanja pokušao da podmiti Mehmeta carskim zlatom, zbog čega ga je uvređeni Turčin pogubio. Francesova verzija ostala je u srpskom predanju („Svoju misli Branković s Gertukom“ – Gorski Vijenac).

Ako je Dukas bio u pravu, onda je Gertuka hrabro postradao za svoju veru i čast. A ako je istinu govorio Frances, onda u njegovom – po svemu sudeći izmišljenom – obraćanju Mehmeta vizantijskom admiralu stoji opomena za buduće podrepaše i izdajnike:

„Neljudska džukelo, laskavče i varalice! Imao si ovoliko blago i uskratio ga svom Gospodaru, caru i Gradu, otadžbini svojoj? (…) A sada lažima, obmanama i izdajstvom koje ispredaš od mladosti mene želiš da prevariš i izbegneš zasluženu sudbinu? (…) Zašto mi nisi ponudio blago pre rata, pre moje pobede?“ [1]

Naravoučenije, kako god bilo.

Drevni Carigrad danas je još uvek turski Istanbul, ali luča pravoslavnog Konstantinopolja sačuvana je u Trećem Rimu – Moskvi. Tri i po veka posle pada pod turski jaram, balkanski hrišćani počeli su pobunom Karađorđa Petrovića put u slobodu, ovenčan konačnim uspehom 1913. U toj borbi uvek su imali podršku Rusije, dok su protiv njih stajale zapadnoevropske sile, na strani Turaka. Od nekada silnog Osmanskog carstva ostala je samo Anadolija i turska republika koju je 1922. osnovao Kemal-paša Ataturk.

Mada neki ideolozi na Zapadu sebe i druge ubeđuju u suprotno, istorija nipošto nije gotova. Oni i njihovi poslušnici širom sveta opsednuti su svojim „zemaljskim carstvom“. Ali, poput osmanske Turske, ono će doći i proći – dok je Konstantinovo pravoslavno nebesko carstvo, uprkos padu zemnoga Carigrada 1453, opstalo evo i do danas.

_________

Napomena:

[1] Prema Marios Philippides, Fall of the Byzantine Empire, Amhurst, 1980. str. 132.

Fond strateške kulture

 

Istorija
Pratite nas na YouTube-u