DSS ILI IMA LI NADE ZA NAS?

IGOR IVANOVIĆ I DUŠAN PROROKOVIĆ Ako ne prihvatimo novo stanje, onda će se umesto...

IGOR IVANOVIĆ I DUŠAN PROROKOVIĆ

Ako ne prihvatimo novo stanje, onda će se umesto pitanja da li je DSS potreban Srbiji postaviti novo – da li je DSS dostojan Srbije?

Postoji nekoliko nespornih činjenica koje utiču na opstanak Demokratske stranke Srbije. Prva, da smo na poslednjim skupštinskim izborima doživeli težak poraz. Druga, da se trend propadanja stranke protezao iz jednog u drugi izborni ciklus i da se o tome u stranci uglavnom ćutalo. Treća, da su posle povlačenja Vojislava Koštunice u stranci lako uočljivi dezorijentacija i bezvoljnost. I četvrta, da smo danas mnogo bliži trajnom padu nego povratku, jer se u Srbiji praktično niko nije vratio posle pada ispod cenzusa. Zato se i obraćamo stranačkoj javnosti. Cilj nam je da ukažemo na realno stanje u stranačkoj politici u najširem značenju tog pojma i da probudimo hrabri duh promena, koji je danas zarobljen u slepim stranačkim tunelima.

Činjenica je i da je DSS već odavno proglašena najvećim neprijateljem SAD i EU na političkoj pozornici Srbije. Jasno je da je zbog toga Vojislav Koštunica godinama bio izložen ogromnim pritiscima i skoro svakodnevnim sramnim kampanjama, a, posle odbijanja Ahtisarijevog plana, i otvorenim pretnjama. Zapad nije birao sredstva i saveznike da nas slomi. Kada se to dogodilo, Vojislav Koštunica je na sebe preuzeo odgovornost za izborni poraz. Kao častan čovek je ušao u politiku, kao častan čovek se kretao kroz njene brzake i kao častan čovek je iz nje izašao. Ova stranica velike istorije je ispisana. Ali šta dalje? Da li je takav rasplet ujedno i kraj za DSS? I da li je naša stranka potrebna Srbiji?

Potpisnici ovog teksta polaze od čvrstih uverenja da je DSS potrebna i neophodna Srbiji i da stranka može opstati i jačati ukoliko je kadra da učini niz samoprekoračenja. Odnosno, smatramo da spoljni faktori ne bi uspeli u svojoj nečasnoj nameri da im dobrim delom nismo sami išli naruku. Kako je moguće da evroskeptičarski pokret jača u svim delovima starog kontinenta i da vitalne stavove naše stranke podržava između 50 i 80 odsto glasača, a da smo mi ispod cenzusa? Zato je sigurno mnogo toga i do nas. Ako tu neprijatnu činjenicu shvatimo, onda verovatno postoje šanse za oporavak. Bez toga, samo dalja „sepeoizacija“ DSS.

1.

Bez obzira na sve prepreke i na negativno iskustvo iz sličnih događanja, DSS mora da postane stožer novog političkog dogovora na svom političkom polu. Vreme je za sabornu suverenističku politiku. Ako bitka za očuvanje države nije dovoljan razlog da sa svim srodnim nađemo najmanji zajednički sadržalac, šta onda jeste? Naš suverenistički koncept treba da okupi sve patriote i tradicionaliste. To je zapravo okretanje ka akutnim izazovima i bavljenje pitanjima kao što su Kosovo i Metohija, odbrana pravne države i demokratskih vrednosti, očuvanje vere, tradicije i običajnosti, kulturna i obrazovna politika, pomoć Republici Srpskoj, protivljenje ulasku u NATO ili organizacija referenduma o pristupanju Srbije EU. Svakome ko podržava u osnovi našu politiku ili ko ima sličan politički program mora se uručiti pozivnica za dobrodošlicu. Sa svim onim intelektualcima i javnim radnicima, koji su se priključivali pojedinim akcijama DSS, stranka je odavno mogla postati centar okupljanja svih onih koji slično misle. To je trebalo da bude naša misija. To jeste naša misija. DSS može uspeti samo ako postane mesto velikog okupljanja. Nijedan suverenista ne sme biti izgubljen. Stare rane, bajati sukobi i grešne sujete moraju otići u istoriju. Zato su nam potrebni novi ljudi koji će razumeti saborni duh ovog vremena, treba nam novo vođstvo lišeno starih hipoteka, novo liderstvo za nove saveze. To je danas pitanje golog opstanka.

braveheart02

2.

DSS mora da proširi područje svoje političke borbe, ali da i drugačije normira već poznate stranačke stavove. Novo vođstvo sa jačim identitetskim pečatom mora da, umesto hladnog i sivog birokratskog jezika, na emotivni i koloritni način prezentuje naše poznate stavove. Glasanje je u osnovi emotivna kategorija i poslednja izborna kampanja za Evropski parlament je putokaz kako se suverenizam, evroskepticizam i antiglobalizam mogu uspešno pretočiti u široku podršku birača i javnosti. Pored toga, trebaju nam i nova područja modernog političkog dejstva, kao što su borba protiv bele kuge i daljeg odliva stanovništva, čuvanje svih državnih resursa i javnih preduzeća, ukidanje stranačkih feuda u državnoj upravi, kult proizvodnje i zaštita nacionalne ekonomije, borba protiv kulturne, političke i ekonomske okupacije Srbije od strane zapadnih sila, štit protiv globalista. Treba nam da jasno i nedvosmisleno poručimo kako će se naša spoljna politika bazirati na principu „nikada i nigde protiv Rusije“. Trebaju nam bedemi protiv neojugoslovenstva, u koje nas ponovo guraju zapadne sile kroz feudalnu regionalizaciju, treba nam mnogo toga za opstanak. Zato moramo na stvari gledati isključivo onako kako je to definisao Crnjanski, sa „srpskog stanovišta“ na moderan i nenasilan način.

3.

Najslabija karika u kontinuitetu Demokratske stranke Srbije je njena kadrovska politika. Odlivanje ljudi iz stranačkog vrha je tokom godina poprimilo tragične razmere i uzrokovalo pasivizaciju članstva po dubini organizacije. Stranka ima najprosvećenije glasačko telo u državi i članstvo koje je zbog čvrstih uverenja potpisalo pristupnicu. To je danas ona upadljiva manjina u Srbiji koja čita i koja je svesna da zbog stranačke pripadnosti može imati samo probleme, nikako korist. Zato je isključiva obaveza DSS da u svome vrhu ima najbolje što u Srbiji postoji na patriotsko-državnoj poziciji. Stranački vrh mora biti dorastao bremenu politike DSS. Umesto toga, stranka je Srbiji nudila bezlični kadrovski korpus sastavljen uglavnom od birokrata-reproduktivaca. Princip negativne selekcije primenjivan u stranci nije izuzetak u Srbiji, on postoji u svim strankama, ali drugi nemaju tako zahtevne glasače. Onog trenutka kada je DSS počeo da liči na druge stranke, počelo je i nezaustavljivo strmoglavljivanje. Tada DSS više nije mogao da ispuni svoju misiju. Naši glasači su založili sebe i sa pravom očekuju da ih predstavljaju najbolji.

4.

Talas bezličnosti koji je preplavio stranačke vrhove, ostavio je duboke tragove u izolacionizmu i aroganciji, koji su pratili našu politiku. Sa jedne strane, povećavao se unutrašnji jaz između članstva i stranačkih funkcionera, dok su, sa druge, spoljne strane, postepeno rušeni skoro svi mostovi prema ostalim istaknutim pojedincima, udruženjima i političkim strankama. Sa druge strane obale vremenom je ostajalo sve više istaknutih pojedinaca koji su svojim imenom i prezimenom, zvanjem i znanjem, stali iza mnogih peticija, inicijativa i predloga Demokratske stranke Srbije. Stranački život ispunio je zloduh samoizolacije, arogantno gledajući na srodne isključivo kroz njihove mane. („Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svom ne osjećaš?“). Tako je stranka izgubila sposobnost da događaje prati iz najšireg i najvažnijeg ugla: ugla prosečnog glasača. Umesto toga, durbin je okrenut ka zilotski uskoj unutarstranačkoj sceni. Dok je na stranačkom čelu bio prvosveštenik patriotske i državno-odgovorne Srbije mnogi od ovih problema su nekako sanirani. Vremena su se promenila i glasači su nas kaznili, danas su promene neophodne i status quo je neodrživ. Novo vođstvo mora biti izabrano zbog programa za koji se zalaže, a ne da predstavlja rezultat trulog kompromisa i starih hipoteka.

braveheart03

5.

DSS više nije skupštinska stranka i ne treba velika pamet da se zaključi da njeno dejstvovanje mora da bude ne samo antirežimsko već i antisistemsko. Režimi će se menjati, ali glavni protivnik ostaje poredak okupacije, koji naša elita sa radošću prihvata. Realno je da nas zbog toga očekuju još uži medijski prostor, prljavije kampanje i snažniji pritisci. Politika se zbog novonastale situacije mora voditi drugačije. Nama preostaje energija političkih uverenja, čiji će političko-ideološki temelji biti udareni na stubovima suverenizma i antiglobalizma, i pojedinci, iz stranke i van nje, sposobni da je iznesu po asfaltu, blatu i prašini svake stope u Srbiji. Ljudi koji će goreti zavereničkom strašću i biti spremni na žrtvu. To je jedini put koji nas vodi do oporavka i uzleta. Nemamo mnogo vremena.

* * *

DSS mora da shvati da je razočarala patriotske glasače, koji su danas bez svojih predstavnika u Narodnoj skupštini i koji su zato ostavljeni kao lovina na vetrometini. DSS mora da shvati da je interes tih glasača iznad stranačkih interesa i da stranka zbog njih postoji. DSS mora da shvati da unutarstranački kompromisi nisu prioritet, već kompromisi sa mnogim srodnim u državi u borbi za opstanak Srbije. Ako sve to DSS ne shvati i ne želi da prihvati novo (bitno promenjeno!) stanje, onda će se umesto pitanja „da li je DSS potreban Srbiji“ postaviti novo „da li je DSS dostojan Srbije?“

Politika
Pratite nas na YouTube-u