GRADNjA JUŽNOG TOKA KROZ SRBIJU POČINjE U JULU

Kroz dve nedelje biće potpisan ugovor o zajmu Gazproma Srbijagasu, a kroz tri-četiri ugovori...

Kroz dve nedelje biće potpisan ugovor o zajmu Gazproma Srbijagasu, a kroz tri-četiri ugovori sa izvođačima radova

Izgradnja Južnog toka u Srbiji mogla bi početi u julu, najavio je danas direktor sektora za međunarodne projekte Gazproma Aleksandar Siromjatin.

Zvaničan znak za početak radova na deonici gasovoda Južni tok dat je 24. novembra 2013. godine i u srpsku deonicu, dužine 422 kilometra, biće uloženo oko 1,9 milijardi evra, a iz Srbije su planirani i odvojci za Republiku Srpsku i Hrvatsku u dužini od 158 kilometara.

Siromjatin je najavio da će najranije za tri nedelje biti potpisan ugovor sa izvođačima radova, a u naredne dve nedelje se očekuje potpisivanje ugovora o zajmu Gazproma Srbijagasu za izgradnju deonice tog gasovoda kroz Srbiju.

Kredit od oko 270 miliona evra, namenjen je za osnivački udeo Srbijagasa u zajedničkom preduzeću sa Gazpromom za izgradnju deonice Južnog toka u Srbiji.

Čim ugovor bude potpisan, istog trenutka će novac biti prebačen Srbijagasu koji će taj novac uložiti u zajedničko preduzeće i posle toga očekujemo da već u julu pristupimo početku radova, rekao je Siromjatin novinarima u pauzi konferencije „Uloga Srbije na energetskom tržištu Balkana“ u Privrednoj komori Srbije.

On je napomenuo da su aktivirani razgovori o odobrenju kredita Gazproma Srbijagasu, i naglasio da će kamata biti niža od tržišne.

„Malo je kompanija koje bi dale zajam po kamati od četiri odsto“, rekao je Siromjatin, koji je pohvalio saradnju sa Srbijagasom na projektu Južni tok, poručivši da Gazprom nema nikakvih primedbi na tu saradnju.

Južni tok je, kako je ukazao, jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u svetu, koji će već krajem 2015. godine dovesti prvi gas do Bugarske, a 2018. godine gasovod će dostići puni kapacitet od 63 milijarde kubika godišnje.

Čelnik Gazproma je podsetio da je ukupna dužina Južnog toka, koji preseca devet zemalja, 2.350 kilometara i da će gasovod imati pet deonica i osam kompresorskih stanica.

Južni tok, kako je istakao, ima za cilj da diversifikuje pravce snabdevanje Evrope gasom dodatnim količinama gasa, smanji rizike transporta tog energenta i podmiri rast potražnje za gasom.

Odgovarajući na pitanje da li je ukrajinska kriza uticala na realizaciju Južnog toka, on je naglasio da se na tom projektu radi po dinamičkom planu i da je kriza u Ukrajini samo pokazala „da smo uradili pravu stvar kada smo počeli realizaciju Južnog toka“.

Upitan da li EU može zaustaviti Južni tok, Siromjatin je istakao da bi Evropska komisija za to pre svega trebalo da dostavi svoje primedbe na taj projekat i obrazloženje onoga što im ne odgovara u vezi Južnog toka.

Podsetio je da se vode pregovori sa EU u vezi primene odredbi Trećeg energetskog paketa na Južni tok, istakavši da se nada da će se to pitanje pozitivno rešiti.

Komentarišući nedavnu najavu predsednika Rusije Vladimira Putina da je moguća revizija projekta Južnog toka, ako EU i dalje nastavi da vrši pritisak na zemlje učesnice u tom projektu, i da bi tom revizijom, gasovod mogao da obuhvati samo zemlje koje nisu članice EU, Siromjatin je rekao da postoje različite varijante maršute gasovoda i da se, u zavisnosti od situacije, maršuta može da izmeniti.

Kada je reč o pritisku EU na Bugarsku zbog Južnog toka i nezadovoljstvu Unije zbog mera koje Bugarska preduzima oko Južnog toka, Siromjatin je istakao da je zajednička rusko-bugarska kompanija, zadužena za realizaciju Južnog toka kroz tu zemlju, osnovana i da funkcioniše u skladu sa bugarskim i evropskim zakonodavstvom i u skladu sa Međuvladinim sporazumom između Bugarske i Rusije.

Taj konzorcijum, koji je izabran na otvorenom tenderu i u otvorenoj borbi, na kome su mogle da učestvuju razne kompanije, nije narušavao pomenuta zakonodavstva, istakao je Siromjatin.

Izvor Tanjug, 29. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u