DEMOSTEN FLOROS: JUŽNI TOK I EVROPSKA DISKRIMINACIJA

Transjadranski gasovod, koji prenosi azerbejdžanski gas u EU, izuzet iz pravila koja regulišu mreže...

Transjadranski gasovod, koji prenosi azerbejdžanski gas u EU, izuzet iz pravila koja regulišu mreže za transport gasa u Evropu

Transjadranski gasovod (TAP) dug 870 km, koji prenosi azerbejdžanski gas u Evropu, dobio je kraljevski tretman od Evropske unije. Izuzet je iz pravila koja regulišu mreže za transport gasa u EU, regulatorni proces je završen po ubrzanoj proceduri, a SOCAR je oberučke prihvaćen na tenderu za DESFA, uprkos rizicima koje je predstavljao za konkurenciju. Nasuprot tome, projekat gasovoda Južni tok, koji ide od Rusije do EU preko Crnog mora kako bi se zaobišao tranzitni rizik Ukrajine, u poslednje vreme nailazi na brojne prepreke, a Gasprom je bio blokiran da učestvuje na tenderu za DEPA. Kako se takva diskriminacija može opravdati?

Objavljen 2009. godine, takozvani treći energetski paket Evropske unije ima za cilj povećanje integracije evropskog energetskog tržišta, a time i unapređenje njegovog funkcionisanja. Kamen temeljac ovih napora „liberalizacije tržišta” na polju prirodnog gasa je princip „razdvajanja vlasništva” po kome kompanija ne može istovremeno da bude vlasnik i da rukovodi mrežom prenosa gasa. Velike avansne investicije potrebne od strane privatnih kompanija (paket takođe dopušta izuzeća od ovih pravila) mogu odvratiti kompanije od ulaganja. Uostalom, ko je voljan da ulaže u izgradnju novog gasovoda, ako ne može nakon toga da ubira profit?

Transjadranski gasovod je dobio niz takvih izuzeća u maju 2013. godine. Evropska komisija je odlučila da ga izuzme iz principa „razdvajanja vlasništva”, a oslobođen je i sledećih zahteva: za pristup treće strane kako bi se popunio njegov inicijalni kapacitet i restrikcije na regulisanje tarifa. Međutim, od tada je SOCAR kupio udeo u TAP, kao i grčkog operatera prenosne mreže za gas DESFA.

Dobijena situacija bi pokrenula određena pitanja: SOCAR će sada sedeti na obe strane pregovaračkog stola, kao deoničar TAP konzorcijuma koji isporučuje gas Grčkoj i kao operator grčke gasne mreže. Međutim, Evropska komisija još uvek nije dala bilo kakve indikacije da će preispitati izuzeća. Tako je otvoren regulatorni put za gasovod, koji će prenositi samo 10 bcm godišnje, sa objašnjenjem da on „diversifikuje ponudu” time što predstavlja dodatni izvor gasa za Evropu, bez obzira na činjenicu da Grčka već dobija 14 odsto gasa iz Azerbejdžana. Teško je ne videti element favorizovanja koji bi mogao da zamagli proces.

Priča Južnog toka je pak sasvim drugačija. Dok je TAP lako mimoišao potencijalne prepreke, Južni tok je naišao na otpor. To je čudno: EU smatra Južni tok pupčanom vrpcom koja povezuje Evropu i Rusiju, a vlade zemalja kroz koje gasovod prolazi su projektu dodelile status prioriteta. Međutim, Evropska komisija je nedavno saopštila da sporazumi potpisani između Rusije i ovih zemalja nisu u skladu sa pravom EU u tri tačke: gasovod će biti u vlasništvu proizvođača gasa, ne nudi pristup trećoj strani, a tarifni kriterijumi tek treba da budu definisani.

Neosporno, Gasprom jeste proizvođač gasa – iako nacionalni konzorcijumi kontrolišu odgovarajuće kopnene delove Južnog toka. Trenutno se pregovara oko izuzeća od pravila pristupa treće strane, a tarife će određivati lokalni operatori. Međutim, izgleda da Komisija namerno blokira regulatorni progres gasovoda. Međudržavni sporazumi su bili potpisani – i dostupni javnosti – dve godine pre nego što je Komisija odlučila da interveniše. Teško je poverovati da saopštenje nije vezano za ono što se eufemistički naziva „trenutni politički kontekst”.

Takođe, Gasprom je bio obeshrabren da učestvuje na tenderu za DEPA, grčkog snabdevača gasom. Grčko Ministarstvo energetike je bilo pod velikim pritiskom iz Brisela da primeni standarde „efektivnog razdvajanja”. Pa ipak, kada je vertikalno integrisan SOCAR osvojio DESFA tender, niko u Briselu se nije pobunio. Ne bi trebalo onda da čudi što je Vladimir Putin kritikovao treći energetski paket. Čini se da je klauzula „efektivnog razdvajanja” protekcionistička mera usmerena protiv tradicionalnih svetskih proizvođača gasa – dajući prostor Komisiji da bira pobednike po želji, kao što je bilo u slučaju SOCAR-a. Zajedno sa članom 11 („davanje dozvole ne sme da ugrozi sigurnost energetskog snabdevanja Unije”), ovo je bez uvijanja zakon protiv Gasproma.

Da je Evropska komisija ozbiljna u svojoj nameri da poboljša funkcionisanje evropskog tržišta gasa, ona ne bi težila da kazni Gasprom putem arbitrarnih političkih odluka o pitanjima gde bi regulatorna izvesnost morala biti pravilo. Umesto toga, obratila bi pažnju na pozive Klaudija Devičentija i ušla bi u direktne razgovore sa Gaspromom, uzimajući u obzir potrebe svih strana uključenih u projekat Južnog toka – proizvođača, operatora i tranzitnih zemalja. Cilj bi bio da se dozvoli Južnom toku da ide stopama TAP-a i bude regulatorno prihvaćen u EU. To bi značajno unapredilo sigurnost energetskog snabdevanja Evrope i pojačalo konkurenciju na energetskom tržištu.

Geopolitički i ekonomski analitičar, predavač na univerzitetu u Bolonji

 

Izvor Politika, 03.06.2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u