SERGEJ KARAGANOV: UKRAJINSKA KRIZA JE TEK POČETAK

U jesen i zimu prošle godine, posebno uoči Olimpijade, bilo je jasno da se...

U jesen i zimu prošle godine, posebno uoči Olimpijade, bilo je jasno da se u američkoj politici prema Rusiji desio preokret

U Americi danas mnogi eksperti govore da su se SAD orijentisale na obuzdavanje Rusije slično strategiji hladnog rata, iako Stejt department zvanično odbacuje takve pretpostavke. Koliko su verodostojne navedene ocene eksperata? Na pitanja „RG“ odgovorio je dekan Fakulteta za svetku ekonomiju i politiku Visoke škole za ekonomiju, politikolog Sergej Karaganov.

Dakle, da li američke vlasti istinski nastoje da izoluju Rusiju?

— Nažalost, potpuno sam siguran da se pravac koji su uzeli Amerikanci radi obuzdavanja Rusije, čak i odbacivanja u duhu hladnog rata (ne treba mešati sa nuklearnim obuzdavanjem),  akumulirao tokom poslednjih godinu i po. To je počelo kada su SAD shvatile da Rusija neće krenuti, kako su se nadali, putem opštezapadne politike. Novi pravac postao je potpuno očigledan već u periodu proleće-jesen prošle godine.

Pažljivo sam slušao govore mnogih poznatih ličnosti, analizirao mnogo tekućih stranih informacija iz pouzdanih izvora. Već tada je ton nastupa sve više postajao neprijateljski, a informacije – potpuna propaganda.

U jesen i zimu prošle godine, posebno uoči Olimpijade, bilo je jasno da se u američkoj politici prema Rusiji desio preokret. Do takvog zaključka došli su i drugi analitičari.

Ako je ranije neko i sumnjao, onda je bujica dezinformacija, a nekad i otvorene klevete koja je dominirala u zapadnim medijima uoči Olimpijade, mogla da uveri u postojanje takvog preokreta čak i one koji najmanje sumnjaju. Zato je, čini mi se, u izvesnoj meri delovanje Rusije, uključujući i ona u vreme ukrajinske krize, bilo upozoravajući udarac. Mada, mislim da se i Rusija pripremala za takvu konfrontaciju: postajalo je sve očiglednije da politika smirivanja ili običnog uzajamnog delovanja nije donosila nikakve pozitivne plodove.

Zapad je nastavljao ekspanziju na zone ruskih interesa i proširivao svoju zonu uticaja i kontrole.

Slažete li se sa onima koji sadašnju Obaminu orijentaciju na hlađenje odnosa sa Rusijom povezuju sa predstojećim izborima za Kongres? Ili se šef Bele kuće konačno ohladio prema planovima za „resetovanje“ odnosa sa Moskvom?

— Orijentacija na obuzdavanje Rusije nije Obamin cilj, makar zbog jednostavnog razloga što sadašnji predsednik SAD ima sasvim drugačiji dnevni red. On zaista želi da modernizuje Ameriku i da reši njene duboke probleme. Druga stvar je što mu to ne uspeva. A tradicionalni spoljnopolitički establišment u kojem prevladavaju ljudi iz 90-ih navikao je da vidi Rusiju koja kleči i prosi. Postojanje drugačije Rusije oni doživljavaju kao lično poniženje i uvredu.

Tokom 90-ih oni su trijumfovali, zatim je njihova zemlja počinila seriju grešaka i počela da gubi. Ti ljudi se nalaze u spoljnopolitičkom okruženju Obame i podstiču ga na sprovođenje veoma tvrde politike u odnosu na Moskvu. U situaciji sa Ukrajinom Rusija je odbila da igra po starim zapadnim pravilima. Već sada ta politika postavlja zadatak ne samo da obuzdava Rusiju, nego se, čini se, nišani na promenu režima. Te reči već se pojavljuju u nekim američkim dokumentima samo još nisu dospele u medije.

Šta je to u američkom poimanju promena režima?

— To podrazumeva svrgavanje predsednika Vladimira Putina zato što po mišljenju većine ljudi koji određuju ton američke spoljne politike, navodno, neće biti nikakvog poboljšanja u međusobnim odnosima dok je on na vlasti. Faktički, to je pravac za uništenje zemlje zato što je današnji ruski režim stvaran kao organska celina i podržava ga većina stanovništva. Na Zapadu svi govore da Rusija ima malo resursa, ali ne pominju da je i na Zapadu znatno manje resursa nego što je pre bilo. Današnja Rusija ima resurse koje nije imao SSSR.

Dakle, za SAD Ukrajina je baš onaj neophodni izgovor da počnu otvoreno da sprovode politiku obuzdavanja?

— I ne jedino. Za neke evropske političare situacija u Ukrajini postala je mogućnost da pokažu da se evropski projekat razvija, a ne degradira. Njima je potrebno da svetu pokažu, a pre svega sebi, da je jedinstvena Evropa, koja doživljava tešku i za sada bezizlaznu krizu, živa i da je još za nekog privlačna. To je bio moralno-politički faktor.

Očigledno je neko iz SAD preko svojih ljudi u Evropi iskoristio situaciju u Ukrajini da isprovocira krizu. Pored ostalog, i Amerikanci i mnogi Evropljani računali su da pomoću ukrajinskih događaja smanje ogromnu spoljnopolitičku kapitalizaciju Rusije. Setimo se da je prošle godine zahvaljujući čvrstoj, veštoj i energičnoj politici RF ruski uticaj u svetu više puta premašivao njene realne mogućnosti, posebno ekonomske. Mi smo u izvesnoj meri počeli maltene da se takmičimo sa SAD, pri tom imajući na raspolaganje po razmerama mnogo manju ekonomiju.

Koliko je tačna tvrdnja da novi potencijalni ambasador SAD u Moskvi, Džon Teft, ima zadatak da zamrzne odnose sa Rusijom?

— Za razliku od prethodnog ambasadora SAD, Majkla Mekfola, Teft je profesionalni diplomata. On će raditi onako kako mu bude rečeno. Ako mu nalože da uređuje odnose – on će to činiti mnogo uspešnije od Mekfola koji se u svom diplomatskom delovanju rukovodio sopstvenim uverenjima i simpatijama.

Smatrate li da se imenovanjem Tefta dijalog između šefova spoljnopolitičkih resora Rusije i SAD, Sergeja Lavrova i Džona Kerija, neće prekinuti?

— Mislim da se dijalog neće prekinuti. Ali, treba razumeti da se mi sada nalazimo u početnoj fazi razvoja krize. Ukrajina se nalazi u njenom centru. Međutim, u celini, kriza ima mnogo dublji karakter. On se sastoji u tome što Rusija više ne želi da igra po ranije ponuđenim pravilima koja ja nazivam „versajskom politikom u belim rukavicama“.

To je politika koju su sprovodile evropske zemlje-pobednice prema Nemačkoj posle Prvog svetskog rata. Tada su Evropljani motivisani pohlepom i mržnjom prema Nemačkoj koja je pretrpela poraz u ratu, nametnuli Berlinu i nemačkom narodu ponižavajuće uslove mira i pomoću kontribucija oduzimali sredstva i teritorije. Na kraju su samim tim pripremili tle za Drugi svetski rat.

Sem gnusnog fašističkog režima odgovornost za rat u punoj meri snose i evropske zemlje koje su Nemačkoj nametnule Versajski mir. Nažalost, isto takva politika, iako u blažoj formi, sprovođena je i u odnosu na Rusiju. Premda su naši evropski i američki partneri više voleli da o tome ne razmišljaju, a tim pre da ne govore.

U situaciji sa Ukrajinom, Rusija je odbila da igra po starim zapadnim pravilima. Iza njenog odbijanja nalazi se mnogo dublja tendencija: sve veći deo sveta odbija da igra po starim zapadnim pravilima. Svet postaje sve manje prozapadni. I mada je Rusija zahvaljujući svom karakteru i hrabrosti otvoreno izazvala Zapad, svi shvataju da iza te nove Rusije stoje nove velike zemlje koje žele našu pobedu. Zbog toga je ono što se danas dešava – potencijalno veoma krupan preokret u odnosima između sveta i Zapada.

Ipak, treba sagledati i rizike. Rusija je krenula u tešku borbu. Nadam se da nećemo izgubiti.Posle pogoršanja prekinućemo hladni rat koji traje u Evropi i, možda, za nekoliko godina – potpisati sporazum o Savezu Evrope u koji će ući i Rusija i zemlje EU i Ukrajina (tada će ona odoleti i neće biti rastrgnuta svojim protivrečnostima i spoljnim silama) i Moldavija i zemlje Zakavkazja i Turska.

Pobediće i svet. U njemu će se pojaviti treći oslonac. Sistem sa dva oslonca zasnovan na liniji Kina-SAD po određenju je nestabilan. Svima će biti bolje – i Rusiji i drugoj Evropi i svima ostalima.

Prevela Ksenija Trajković

Izvor Fakti, 31. 05. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u