MILUNKA LAZAREVIĆ: ODGOVOR NA ULTIMATUM SRBIJI DA OKRENE LEĐA RUSIJI

Nikola Pašić testamentom 1926. ostavio u sefu Narodne banke 1.600.000 tadašnjih dolara da se...

Nikola Pašić testamentom 1926. ostavio u sefu Narodne banke 1.600.000 tadašnjih dolara da se u Beogradu podigne spomenik ruskom caru, spasiocu Srbije

Legenda kaže (a treba proveriti po istorijskim arhivima) da je car Viljem 1915. ponudio susednim zemljama da napadnu Srbiju. Zauzvrat dobiće delove naših teritorija. Rumunija i Albanija ostale su neutralne, Bugarska je jedva dočekala, a grčki predsednik Venizelos odgovorio je lakonski: „Vaše veličanstvo. Mi smo previše mali za tako veliku podlost.”

Setih se Venizelosa kad je Crna Gora požurila da prizna neodržavu Kosovo, a sad još i sankcije Rusiji. Po onoj jakobinskoj: „Budi mi brat, ili ću te ubiti“.Rusija se nije nešto posebno naljutila, ima valjda preča posla sa Ukrajinom. A nisu ni ovi moji na izvesnog docenta koji nam preko Utiska nedelje otkriva: „Srbija je tri puta u XX veku okupirala Kosovo“.  U međuvremenu docent je doktorirao, eno ga sad sedi u Skupštini kao narodni poslanik, zabrinut za moju zemlju. Sad slušam da i Srbiju pritiskaju kako treba da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom.

Pa još nije ispario uranijum kojim ste nas poškropili za 300 godina, zagadili ste i zemlju i vodu, i sad još tražite da zagadimo i odnose sa Rusijom. Vi ste nas svesno trovali i sad treba da nam određujete i lekove i prijatelje.

Mlađe Ruse da podsetim: u Drugom svetskom ratu na Istočnom frontu bilo je Hrvata, Bugara, Mađara, Rumuna, muslimana iz Bosne, ali ni jedan Srbin – čak ni Srbin fašista.

A mlađe Srbe da podsetim: da nije bilo ruskog cara i njegovog ultimatuma saveznicima, za prevoz vojnika i civila iz Valone na Krf, možda bismo danas bili nacionalne grupacije po susednim zemljama.

A neprocenjivu materijalnu pomoć možda bi vraćali i naši praunuci – pročitajte knjigu profesora Petrovića Srpsko-ruski finansijski odnosi u Prvom svetskom ratu,pa telegrame Pašića poslaniku Spalajkoviću: „Mene  je već sramota da tražim, idi ti kod Sazonova.”

Eto zašto je isti poslanik verovatno jedini u svetu pljunuo Lenjina, kad je ovaj nešto ružno pričao o caru Nikolaju.

Treba strogo razlikovati u Srba rusofiliju od sovjetofilije. Borisa Spaskog, eksprvaka sveta u šahu, šest godina Sovjeti nisu puštali da igra na tradicionalnim mečevima SSSR–Jugoslavija – „zbog pojačane slovenofilije”, a na turnirima ni slučajno. Igrali smo meč reprezentacija u Lenjingradu 1964. Vođa puta Dušan Medenica zamolio me je da mu budem prevodilac u Šahovskoj federaciji zbog poziva za velemajstore koji bi trebalo da učestvuju na Turniru oslobođenja krajem godine. Otišli smo u Centralni dom, a sastav u federaciji je bio jevrejski: Abramov, Judovič, Belin… Svi su oni dobro znali nalog Sportkomiteta da Spaski ne igra po slovenskim zemljama. Dali su veliki spisak velemajstora da a la kart Dušan Medenica bira.

– Nama je svejedno. Koga god vi pošaljete, biće nam drago – rekao je.

Naravno,na tom spisku nije bilo Spaskog. Jedina učesnica u tim razgovorima iz sovjetske federacije bila je generalni sekretar Vera Tihomirova. Kada smo izlazili, tiho joj došapnuh:

– Vodite računa da su osim Jevreja i Rusi oslobađali Beograd.

To je stiglo dokle je trebalo da stigne. Tako je Spaski prvi put učestvovao na turniru u Jugoslaviji i glatko pobedio na Turniru oslobođenja Beograda 1964.

Nikola Pašić je testamentom 1926. ostavio u sefu Narodne banke milion i šeststohiljada tadašnjih dolara da se u Beogradu podigne velelepni spomenik spasiocu Srbije, ruskom caru Nikolaju.

Ta sredstva nisu utrošena, preživela su nemačke okupatore, ali nisu komunističke oslobodioce. „Neko je 1946. uzeo taj novac i mi nemamo nikakvu materijalnu obavezu, samo moralnu“, reče tadašnji guverner i ostade živ. Od kada se to bankari bave moralnim obavezama? Nego, izvadite taj novac iz onih sefova kojejoš ne otvarate zbog stida, i pronađite mesto pokraj spomenika Zahvalnosti Francuskoj, za još jedan spomenik zahvalnosti onome koji nam je bio prvi i pravi spasilac. Jer da nije bilo njega ni Francuska ne bi imala kome da pomaže. Bar za stogodišnjicu Prvog svetskog rata.

Izvor Politika, 04. 06. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u