Treba da gradimo gasovod Niš–Dimitrovgrad i tako obezbedimo sigurno snabdevanje ovim energentom iz drugog pravca
Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku, potvrdio je juče da je u situaciji kada je stanje u istočnoj Ukrajini nalik građanskom ratu i kada Moskva ne priznaje vlasti u Kijevu izvesno da neće doći do političkog završetka pregovora o usaglašavanju izgradnje Južnog toka s propisima EU.Brisel je istovremeno dao poslednju „ponudu” Bugarskoj da u roku od mesec dana odloži gradnju ovog gasovoda, kako cela stvar ne bi završila u Strazburu – na sudu.
Šta to znači za Srbiju koja gas dobija iz jednog jedinog pravca, upravo preko Ukrajine i šta ukoliko tokom zime Ukrajina prekine isporuke gasa, što je već bio slučaj?
Zorana Mihajlović, potpredsednik vlade i do pre mesec dana ministar energetike, u razgovoru za „Politiku” kaže da je Srbija mala zemlja i nije u mogućnosti da utiče na rešavanje pitanja kakvo je spor oko ovog gasovoda između EU i Rusije.
— Međutim, mi moramo voditi računa o našoj energetskoj bezbednosti i ne smemo sedeti skrštenih ruku dok odnosi Rusije i Ukrajine ne budu bolji. Želimo da gas što pre poteče „Južnim tokom”, ali isto tako treba da gradimo i gasovod Niš–Dimitrovgrad, koji može da bude završen i pre „Južnog toka”. Za energetsku bezbednost Srbije je važno da imamo drugi pravac snabdevanja gasom i valjda je prirodno da učinimo sve da to i ostvarimo.
Da li za ove šamare koji malo-malo stižu iz Brisela postoje objektivni i zakonski razlozi? Kako inače komentarisati to što se na TAP gasovod kojim će se dopremati gas iz Azerbejdžana ne odnosi treći energetski paket, iako je o gradnji tog gasovoda počelo da se priča mnogo kasnije nego o „Južnom toku”, a za ovaj rusko-evropski projekat se na tome insistira?
— Treći energetski paket EU odnosi se i na TAP, ali je taj projekat kao nova investicija, to jest veliki infrastrukturni objekat, dobio pravo izuzeća, koje traje 25 do 30 godina, što se smatra dovoljnim da se obezbedi isplativost ulaganja.
Postoji takođe i predlog nemačke regulatorne agencije da i „Severni tok” bude izuzet od trećeg paketa, ali o tome još odluka nije doneta. Izuzeće od trećeg paketa postoji kao mogućnost i za „Južni tok”, ali konkretni uslovi moraju biti dogovoreni između EU i Rusije.
Da li Evropi treba ruski gas i ako joj treba zašto onda ne graditi ovaj gasovod?
— Gas iz Rusije sada zadovoljava približno trećinu potreba evropskog tržišta, dok projekat „Južni tok” treba da odgovori na očekivano povećanje potrošnje gasa u narednim godinama i u tome se pre svega ogleda njegov značaj. Trenutno se, između ostalog i zbog globalne krize koja je usporila ekonomski rast u Evropi, najveći deo potreba za gasom i dalje zadovoljava gasom koji stiže preko Ukrajine.
Treba li Srbiji ruski gas i ovaj gasovod i zašto je politika Srbije prema ovom projektu neodređena – uradićemo kako se dogovore EU i Rusija – zašto se ne zauzme čvrst stav kakav ima Bugarska, da nećemo odustati?
— Činjenica da su prethodno Ministarstvo energetike i vlada doneli sve zakone i podzakonske akte neophodne da projekat krene jasno govori da je naš stav sasvim određen. Kao država u projekat „Južni tok” ušli smo prvenstveno da bismo povećali našu energetsku bezbednost, jer nam je potreban drugi pravac snabdevanja gasom.
Nažalost, tempo izgradnje „Južnog toka” ne zavisi samo od nas, jer je Srbija samo jedna od zemalja na trasi ovog gasovoda.
— Trenutno mnogo više možemo da uradimo na izgradnji gasovoda Niš–Dimitrovgrad, koji će nas povezati sa Bugarskom. Taj projekat mnogo više zavisi od nas, ali nažalost, napreduje sporo zbog kašnjenja sa reformisanjem „Srbijagasa”, zaključuje ministarka Mihajlović.
Autor Jasna Petrović-Stojanović
Izvor Politika, 06. 06. 2014.
