DAGLAS MEKGREGOR: UKRAJINA I ZAPADNI PACIFIK OPOMINjU DA BUDUĆI RATOVI NEĆE LIČITI NA IRAK I AVGANISTAN

Sve je jednostavno: kopnene trupe SAD urušavaju se Načelnik štaba kopnene vojske SAD general...

Sve je jednostavno: kopnene trupe SAD urušavaju se

Načelnik štaba kopnene vojske SAD general Rej Odierno (Ray Odierno) izjavio je u oktobru 2013. da zbog smanjenja ukupnog godišnjeg budžeta kopnene vojske, koji iznosi 125,2 milijarde dolara uključujući i 37,8 milijardi za održavanje borbene gotovosti, od 550.000 ljudi koji se nalaze u aktivnoj vojnoj službi mogu da se izdvoje samo dve brigade spremne za borbena dejstva.

U martu 2014. kada je 80.000 ruskih vojnika iz sastava oklopniih i mehanizovanih jedinica bilo spremno za upad u Ukrajinu, američke kopnene trupe nisu bile u stanju da organizuju efikasne i manevarske borbene snage u Evropi ili bilo gde.

Kako je to moglo da se desi? Zašto su kopnene trupe koje broje 550.000 ljudi, od kojih se 32.000 nalaze u Avganistanu u vodećim operativnim bazama, u stanju da izdvoje samo dve spremne brigade od oko 8.000 ljudi, koje bi mogle da se rasporede i angažuju u borbi?

Odgovor je prividno jednostavan: to je namerno urađeno.

Uoči Korejskog rata 1950. u aktivnoj službi kopnenih snaga SAD bilo je 593.167 vojnika. Bez obzira na tako impresivne razmere, armijske divizije imale su brigade i pukove redukovanog sastava, sa samo dve trećine svoje propisane borbene moći. Tenkova skoro da nije bilo, a artiljerije je bilo malo.

U julu 1950. operativna grupa „Smit“, koja se sastojala od strelaca i lake vučne artiljerije iz sastava 24. pešadijske divizije kopnenih trupa, veoma brzo je pretrpela poraz od ofanzivnih severnokorejskih trupa koje su brojale 90.000 ljudi i imale 300 tenkova T-34-85.

Međutim, arhitekte ovog poraza nisu bili predsednik Hari Truman, ni ministar odbrane Luis Džonson, ni američki Kongres.

Svoje trupe doveli su do poraza generali sa četiri zvezdice koji su želeli da armija obezbeđuje posao generalima, a ne da ratuje. Da bi se izborio sa krizom izazvanom lišavanjem armije njene snage, Truman je povećao brojno stanje kopnenih trupa za 400.000 ljudi i vratio u stroj mnoge veterane Drugog svetskog rata.

Ako vreme pomerimo napred i pogledamo savremene kopnene trupe, videćemo da imaju začuđujuću sličnost sa onom armijom koja je ratovala u Koreji.

Današnje kopnene trupe, koje poseduju samo minimalni budžet od 129,7 milijardi dolara u 2014., čiji sastav broji 550.000 ljudi nisu sposobne da se bore sa protivnikom 21. veka, koji ima armiju, avijaciju, protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. Bez obzira na to, ako se budžetu doda 30-40 milijardi dolara planiranih za „nepredvidive operacije u inostranstvu“, onda će sadašnje kopnene trupe po svojim rashodima sa lakoćom premašiti one koje su do 1953. brojale jedan milion ljudi od kojih se 201 hiljada nalazila u Koreji.

Ako se pogleda organizaciono-kadrovska struktura savremenih kopnenih trupa SAD, onda nastaje sumnja da za 134 milijarde dolara (upravo toliki je bio budžet kopnenih trupa 1953. g. u dolarima 2014. g.) može da se izdržava isto tolika armija.

Zamislite se, evo o čemu: za vreme Drugog svetskog rata sa 11 miliona američkih vojnika komandovalo je svega četiri generala sa četiri zvezdice. Danas se u kopnenim snagama koje broje 550.000 ljudi nalazi 11 generala sa četiri zvezdice u aktivnoj službi što dovodi do ozbiljnih troškova. To nema nikakvog rezona. Ako zamislimo da su kopnene trupe – čamac na veslima za devet osoba onda proizlazi da četvoro upravlja, troje udara ritam i samo dvoje vesla.

Rešenje problema je očigledno. Potrebna je reorganizacija i reformisanje kopnenih snaga SAD da bi se povećala njihova borbena gotovost i realna borbena moć. Treba da se smanji broj štabova i da se pod njihovu komandu koncentriše veći broj borbenih jedinica i formacija. Takođe treba da se smanje komandna struktura i neproizvodni troškovi. To nije komplikovano. To su već učinile japanske snage samoodbrane.

U kopnenim snagama SAD na funkcijama komandno-kadrovske strukture rukovođenja nalazi se 31% od ukupnog osoblja, dok se u Japanu na takvim dužnostima nalazi samo 6% generala i oficira. Posedujući budžet i brojno stanje osoblja otprilike tri puta manje nego snage Amerike, borbene formacije japanskih kopnenih snaga koje broje 6000-7000 ljudi imaju veću borbenu gotovost i borbenu moć nego jedinice armije SAD.

Ruska armija takođe ide u tom pravcu. Ta zemlja, koja je imala više divizija nego bilo koja zemlja u istoriji, danas je rasformirala svoje divizije. Umesto toga osnovano je 80 vojnih jedinica koje broje 5000-6000 ljudi pod komandom generala. Do 2019. njihov broj može se povećati do 200! Ove formacije direktno se potčinjavaju komandantu korpusa u činu general-pukovnika koji komanduje združenim vojnim operacijama.

U čemu je nauk? Smanjenje broja borbenih grupa iz sastava divizija i brigada kopnenih snaga bez odgovarajućeg povećanja njihove borbene moći i uštede sredstava – nije rešenje problema. Organizovanje brigada u sastavu 10 divizija koje su postojale u kopnenim trupama tokom 1990-ih, to je korak nazad, a ne napred. Da bi se postigle temeljne promene – u taj proces treba da se umeša Kongres. U protivnom, uskoro ćemo dobiti sledeću operativnu grupu „Smit“. Srećom već postoji plan za takvo delovanje.

Kako sam pisao u svojim knjigama o reformama u armiji „Slamanje falangi“ (Breaking the Phalanx) i „Reorganizacija pod vatrom“, u kopnenim trupama u koje spadaju ekspedicione borbene formacije treba da se nalazi 51 borbena formacija koja broji 5000-6000 ljudi pod komandom brigadnih generala. Te jedinice koje se formiraju na osnovu takvih kritičnih karakteristika kao što su manevrisanje, udarna moć, obaveštavanje, osmatranje i izviđanje, kao i sposobnost za vođenje dugotrajnih borbenih dejstava (pozadinska podrška) moći će samostalno da deluju na kopnu kao brodovi na moru. I sve one nalaziće se pod jedinstvenom armijskom komandom.

U kopnenim trupama koje broje 420.000 ljudi, a koje dobijamo nakon ovih promena, borbene snage sastojaće se od četiri vojne formacije jednake korpusu po 55.000 ljudi u svakoj. Brojno stanje svake takve formacije ili svih istovremeno moći će da se poveća na račun objedinjene rotacione baze trupa, a ne na račun višestepenog uređenja iz vremena hladnog rata kako se to danas čini. U reorganizovanim kopnenim trupama broj komandno – kadrovskih dužnosti redukovaće se sa 31 do 8%.

Takve kopnene trupe moći će da se usaglase sa brojnim stanjem avionskog i morskog prevoza da bi se operativno reagovalo na svako iznenađenje tipa krize u Koreji, događaja u Sarajevu, ili da se trupe upute u pomoć saveznicima koji već vode borbena dejstva.

Nema nikakvog protivpartizanskog rata ili osnivanja nacija. Događaji u Ukrajini i u zapadnom delu Tihog okeana pokazuju da budući ratovi neće ličiti na intervenciju u Iraku i Avganistanu.

To će biti konflikti isto toliko smrtonosni kao Korejski ili Drugi svetski rat. To će biti borba za regionalnu vlast i uticaj koja se nadovezuje na suparništvo između država za vodu, hranu, mineralne resurse i bogatstva koja ti resursi donose.

Generali sa četiri zvezdice kako aktivni, tako i penzionisani složno će zajaukati: „Transformisanje kopnenih trupa suviše je teško i suviše dugo“. Da, zaista, povećanje borbene moći zahteva mnogo vremena. Ali ovde je korisno setiti se da je već posle osam meseci nakon dobijanja naredbe od vojnog ministarstva za reorganizaciju u martu 1942. general Džordž Maršal uspeo da iskrca potpuno nove kopnene trupe na obale Severne Afrike.

Sve je jednostavno: kopnene trupe SAD urušavaju se. Kako je 1990-tih govorio biznismen Piter Draker (Peter Drucker) „ako hoćete novo – prestanite da gradite staro“.

Kongres je obavezan da počne da deluje. Nema nikakve potrebe da se do kraja puni Arlingtonsko groblje.

Autor je pukovnik vojske SAD u penziji, veteran ratnih dejstava, dobitnik velikog broja nagrada, doktor nauka i autor pet knjiga ratne tematike. Njegova nova knjiga „Uslovi pobede: zašto neke zemlje dobijaju ratove, a druge gube“ (Margin of Victory: Why Some Nations Win and Others Lose Wars) biće objavljena sledeće godine

Prevela Ksenija Trajković

Izvor Fakti, 07. 06. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u