MILE MILOŠEVIĆ
Prisustvujemo sagorevanju zapadne paradigme, i, što oni više prete Rusiji, to je jasno koliko očajno stoje
Ovih dana zapadna paradigma proživljava novu seriju potresa značenja i vrednosti iako političari i mediji ne odustaju od sve očiglednije umišljene superiornosti svoje istine. Međutim, banke i dalje smanjuju kamate. Inercija sistema se više ne pokazuje dovoljnom, tako da se prosečni Nemac pita – preko 50 odsto njih, sudeći po anketi Špigla – čemu štedeti? Kakvo je to sutra?
Rezultati izbora za Evropski parlament su doveli u pitanje ne samo Lisabonski ugovor nego svaki društveni ugovor, sudeći po strankama koje su prvi put tako narasle da se njihov uticaj ne može izbeći osim silom. Napokon, Obama otvoreno poziva na zapadni identitet iako sve to malo znači ljudima u odmaklom procesu relativizacije svakog identiteta. Upravo njihova pobuna, sada i na izborima, počiva na otporu projektu isključivanja identiteta u globalističko-korporativnom kraju istorije. Sve više ljudi prepoznaje odakle stiže opasnost. Vrlo su jasno razumeli svoju političku nemoć u nastajućem poretku novog svetskog sistema. U svetu u kome čoveku preostaje privatnost raspoloženja, ali ne više identitet i prava. Prava za koja novi svetski sistem ne mari, sve manje uvažavajući ljudsko stanje, svodeći čoveka u svojoj racionalnosti tek na parametar ekonomskog sistema.
Uostalom, koliko čovek bio sudbinski tragično osuđen na rascepljenu egzistenciju i zaborav, njegovo se ljudsko stanje ne može redukovati tek na privatno pravo na raspoloženje. Nijedan sistem ne može opstati a da ne reflektuje ljudsko stanje, ako mu nije u prirodi, ako onemogućava identitete. Svi puki ideološki sistemi, čak i oni sa najboljim postulatima i namerama, zbog toga su propadali, truli u svom nukleusu, zauzimajući neposredno odlučujuću poziciju između individualnog i kolektivizujućeg identiteta – propisujući ga.
A šta tek reći o relativizaciji svakog identiteta, a ne samo o ukidanju političkih a na kraju i svih prava? Čemu drugom može da dovede antagonizacija špenglerovski folklornih restlova identiteta i hiperprodukcija ljudskih ali i društvenih – neprirodnih – veštačih identiteta? Svakako ne laboratorijski planiranom ishodu ukidanja identiteta, nego životno složenoj dijalektici pobune i opet obnavljanja identiteta zajednice (kao u poplavi), kao identiteta uopšte.
Optužbe posle EU izbora o zatucanosti, korovu i populizmu ne mogu u ovoj etapi da zaustave ove procese. Oni se ne daju svesti na buru u čaši vode. Niti se ljudi mogu zaplašiti. Naprotiv, samo može biti svakim danom sve jasnije da jedino multipolarni svet garantuje prava, posebno naspram sumanutih ambicija korporativne svetske vlade.
U Ukrajni upravo prisustvujemo sagorevanju zastarele zapadne paradigme, i, što oni više prete Rusiji, to je jasno koliko očajno stoje i da sami slute raspršivanje snova o daljoj vlasti nad celim čovečanstvom.
Ali još uvek čitamo kako nas je ministar Kratki častio sa milion evra pomoći u ime našeg velikog prijatelja Austrije. Dok za to vreme verovatno mrmljaju kroz zube: da se niste usudili da javno sumnjate u ekskluzivnost zapadne paradigme ili da odlučite da vratite institucije Srbije na KiM, jer se ne pridržavamo ni Briselskog sporazuma.
