NEBOJŠA MALIĆ
Borba za slobodu počinje borbom za opstanak, borbom za čovečnost, inače ćemo skončati kako se nada kult smrti
Društvo koje odbija da opstane ne može biti moralno, po definiciji, jer s njim onda izumire i bilo kakav moralni okvir. Zašto onda „napredni“ Zapad i njihov kult u Srbiji insistiraju na izumiranju?
Često ovde citiram blogera Danijela Grinfilda iako se s njim itekako ne slažem kada piše o svojim „slepim tačkama“ – ratu protiv terorizma, republikanskoj partiji ili Rusiji. Itekako je ironično što Grinfild o Rusiji piše kao instinktivni hladnoratovski banderovac iako skoro u potpunosti deli tradicionalni pogled na svet sa Vladimirom Putinom.
Početkom maja Grinfild je pisao o fenomenu odnosa Zapada prema životu deteta i mačke, na primeru dva video-snimka koja su kružila internetom. Na prvom probisvet po imenu Andre Robinson sa uživanjem šutira mačku – i zbog toga se na njega digla (zaslužena) dreka. Nekako u isto vreme, Emili Lets postavila je snimak svog abortusa da pokaže kako je to „pozitivna priča“. Da bi onda isti oni koji su digli drvlje i kamenje na Robinsona za Letsovu imali samo reči hvale.
150.000 ABORTUSA GODIŠNjE!?
Na osnovu toga, Grinfild izvodi sledeći zaključak:
„Društvo u kojem ljudski život ne vredi može opstati dok ima visok natalitet. Ako je natalitet nizak, a biološki instinkt za produženje vrste zamene kućni ljubimci i pornografija…, tu nema budućnosti. Nema opstanka. Izumreće usamljeni, a naslediće ih civilizacija sa mnogo dece, malo kućnih ljubimaca i sklona da šutira mačke…
Narode koji izvrše samoubistvo zamene narodi koji samoubistvu nisu skloni. Moralni ili ne, znaju kako da opstanu. Mi više nemamo strategiju opstanka. Postali smo amoralno društvo opsednuto javnim moralom izgrađenim na polit-korektnosti. Naš moral se zasniva na emotivnom odgovoru, a retko kad na tradiciji…
Amerika nije osuđena na propast, ali jeste u problemu. Nije na putu opstanka, već na putu društvenog i državnog samoubistva. Ako ne možemo da se složimo oko morala, trebalo bi barem da možemo oko opstanka.
Moralno je društvo koje opstaje. Ono koje ne opstane je nemoralno. Opstanak je pretpostavka moralnosti, isto kao što je rađanje dece osnovna pretpostavka društva. Bez toga nema ni mane ni vrline; nema ničega. Društvo koje ne želi da opstane je suštinski nemoralno, po sopstvenom priznanju.
Današnji naprednjaci definišu moralnost društva po spremnosti da izvrši samoubistvo. Njihovo moralno mučeništvo opstanak definiše kao nemoralan. I to ih čini kultom smrti.“
Vlast i nevladnička „elita“ u Srbiji već godinama – 15, 25, 70, kako ko računa, nije ni važno – forsira upravo kolektivno samoubistvo. Duhovno pre svega – da Srbi „promene kod“ i od Srba postanu nešto drugo: dobri EUropski poslušnici, Vojvodindijanci, Hrvati, svejedno. Bilo šta, samo ne Srbi. Ali paralelno s tim ide se i na fizički nestanak.
Organ propagande Imperije (SETimes) javio je početkom 2012. da Srbija ima najveću stopu abortusa u Evropi. Zvanična statistika navodi 23.000 abortusa godišnje, od čega 8.000 samo u Beogradu. Ali istraživanje Mirjane Rašević, koje je u decembru 2009. objavio Evropski žurnal za kontraceptivnu i reproduktivnu medicinu, tvrdi da bi zbog lošeg izveštavanja broj „prekida trudnoće“ mogao biti čak 150.000.
TIRANSKA KARIKATURA ŽIVOTA
I 23.000 je mnogo, ali sto pedeset hiljada? Godišnje? To je više od svih žrtvava četvorogodišnjeg rata u BiH. Tri puta više od najveće procene svih srpskih žrtava svih ratova „stravičnih“ devedesetih. Godišnje.
Koja je logika, kakav moral, tu na delu? Kada se povede priča o abortusu, uvek se poteže silovanje. Jesu li možda svi ti „prekidi trudnoće“ – kakvog li odvratnog eufemizma za ubistvo – posledica silovanja? Onda ispada da su Srbi zaista uspešno ozvereni, pa ili siluju kao nigde u svetu ili bez razmišljanja ubijaju sopstvenu decu.
Znam da je želja sadašnjih vladara – Državnog Dna, nevladnika i kvislinškog kulta (s razlogom ih tako zovem) – da Srbe svedu na „zbir stomaka i genitalija“ (kako onomad reče Slobodan Antonić), jer je onda duhovno i fizičko zatiranje neminovno. Zato borba za slobodu počinje borbom za opstanak, borbom za čovečnost. Inače ćemo skončati kako se nada kult smrti: u krvavom mulju ove groteskne, nihilističke, tiranske karikature života.
