RAJINSKI MENTALITET ILI POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA

PREDRAG ARANĐELOVIĆ Vlastodržcima i onima koji su obeshrabreni i kolebljivi treba poručiti: „Srbija je...

PREDRAG ARANĐELOVIĆ

Vlastodržcima i onima koji su obeshrabreni i kolebljivi treba poručiti: „Srbija je velika tajna“

On je kao čovjek koji gradi kuću, pa

iskopa i udubi i udari temelj na

kamenu; a kad dođoše vode, navali

rijeka na onu kuću i ne može je

pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.

(Luka, 6:48)

O rajinskom mentalitetu se na našem prostoru često govorilo poslednjih dve i po decenije. Postoji li opravdanje za tako nešto i jesu li Srbi drugačiji po toj osobini od drugih naroda? Da li je nemoć da se racionalno objasni stanje u koje smo skupa zapali iznedrilo čarobnu formulu kao opravdanje za nedaće malog čoveka?

Sticanje podaničkog mentaliteta se vezuje za viševekovno robovanje pod Osmanlijama, međutim, treba reći da su i pre njihovih osvajanja na Balkanu svi stanovnici evropskog kontinenta bili podanici krunisanih glava, pa tako i narodi koji su naseljavali ovaj prostor. Religijske i kulturne razlike između osvajača i pokorenih samo su produbili osećanje bespomoćnosti i obespravljenosti. Ali vreme „rajovanja“ nije bilo samo vreme straha i plakanja nad zlom sudbinom. Znali su Srbi tog vremena itekako da dignu glavu i posegnu za oružjem da bi odbranili svoje porodice i gole živote od državnih ili odmetnutih nasilnika. Istorija predustaničke Srbije beleži mnogobrojne pokušaje da se na maču stekne sloboda, krvave obračune kao i osvete Turaka nad pobunjenim stanovništvom. Te strahote i zulumi nisu obeshrabrivali raju željnu slobode da iznova i iznova pokušava da se izbori za prava i život dostojan čoveka.

Tek je 1804. godine jedna buna počela da okreće točak istorije na drugu stranu i stvorila uslove za još jednu evropsku revoluciju tog vremena i borbu obespravljenog naroda za slobode i bolje uslove života. Priča o srpskom buntu bi možda mogla da se završi ovde jer su Srbi vremenom dobili državu za koju su samo kroz pesmu i uz gusle znali. Ali zamena jednog gospodara drugim, makar on bio i srpski, ne bi zadovoljila slobodnog čoveka niti umirila narod koji se za svoju slobodu sam izborio. Pobune su se nastavile tokom celog 19. veka za sve veće slobode i protiv pokušaja tlačenja, ovoga puta domaćeg.

secaknezova

TRPELjIV, A NE PODANIČKI GEN

Svakako da je zbog specifičnih istorijskih okolnosti dolazio do izražaja rajinski mentalitet, ali se mora istaknuti i onaj buntovni duh ovoga naroda, koji je uvek, bar šapatom, govorio protiv svake loše administracije a neretko otvoreno i vrlo odlučno ustajao da brani svoja izborena prava. Ako nešto od ova dva preteže, to je zasigurno ovo drugo. Obično su oni koji ističu taj podanički mentalitet ljudi koji su sami petolizci, čiji su pogledi na svet toliko uski da svoje strahove, niskopoklonstva i udvorništvo reflektuju na ljude koji ih okružuju, a zapravo su najbolji predstavnici rajinskog mentaliteta kod nas.

Šta bi genetika mogla reći o današnjem pokolenju Srba i koliko se oni zapravo razlikuju od svojih dedova i pradedova. Periodi trpljenja ispresecani su peroidima ustanaka i buna, ali jednom izvojevana sloboda protiv ugnjetavača je snižavala prag trpljenja i tolerancije. Svako osvajanje slobode nezasito je nagonilo na borbu za sticanje novih. Zato bi se pre za nas moglo reći da imamo trpeljiv, a ne podanički gen. Ovo je često kroz istoriju uljuljkavalo one koji su nad našim narodom vladali pa se, po običaju, nakon prividnog mira dešavale najkrupniji prelomi u srpskoj istoriji. Kada se mislilo da je raja umirena, raja nije dizala samo glavu već i ruku na svog tlačitelja.

Današnje age i begovi, čiji sultan ne stoluje na istoku u Stambolu, već na drugom kraju sveta zapadno od Beograda, nemaju mnogo znanja o narodu kojime vladaju iako su gotovo svi visokoškolovani a neki i doktori nauka. To su i pokazali tokom poslednje katastrofe koja nas je zadesila a usput i sprala maske koje su nosili. Nesposobnost i odsustvo tolerancije na svaku vrstu umesne kritike otkriva da su zapravo samo nastavljači politike onih koje su sa dobrim razlozima nazivali „dosmanlijama“, doduše iz jednog drugog političkog ugla, uzdajući se verovatno u izneverene nade jedne pokušane revolucije. Oni zapravo predstavljaju kontinuitet vlastodržačke, autoritarne politike duge više decenija i iz čije matrice ne mogu ili ne žele da izađu.

Zanimljiv je fenomen društvenih mreža u odnosu na neprikosnovenu vlast jednoga čoveka u Srbiji. Tokom poplava bili smo svedoci solidarnosti, samoorganizovanja, visoke svesti građana, koju oni kojima je to zadatak nisu imali. Potpuno je razumljivo da u odnosu na te činjenice budu i upućene kritike, pa makar i ne bile sve na mestu. Još čudnije je da se postavljeno pitanje u odnosu na manjak informacija smatrao neprihvatljivom kategorijom ili čak širenjem panike. Kako bilo ko u ovoj zemlji može biti tako drzak da pomisli da se ne govori istina sa čela države? Zato su se neki pojedinci pozivali na informativne razgovore, pa im je čak i otvoreno prećeno preko društvenih mreža na najprimitivniji način. Ali totalitarna svest ne može da pojmi šta su građanske slobode ili ih se gnuša. Kritika nije radi kritike već radi bolje uprave i bezbednijeg života koju država mora da pruži i koja jeste jedna od svrha njenog postojanja.

spaljivanjesvetogsave

„DRUGA RAJINA MISAO“

Društvene mreže danas igraju ulogu onoga što su Turci nazivali „druga rajina misao“. Često je poraženi i obezvlašćeni ovde nisu ni čuli, pa su tako prolazili. A na društvenim mrežava najviše vremena provode mladi, koji su nezaposleni, bez perspektive i budućnosti, koji posmatraju svet oko sebe i upijaju. A ono što mogu da vide je kao u najgorim holivudskim filmovima, gde se pozitivac i negativac ljube, zatim hapse, pa opet ljube a novca je sve manje u narodnim rukama. Ili priče svojih vršnjaka koji dobijaju posao samo zato što su verni stranački vojnici. Okružuje nas nepravda i beznađe uz obećanja u mamutske projekte i pravdu koji će izvući zemlju iz blata. Polako se istanjuje taj mehur od sapunice i sva obećanja iz poslednja dva izborna ciklusa pokazaće vrlo brzo da je car go.

U društvu se ne stvaraju uslovi da mladi kvalitetnije provode vreme, pa im je jedini ventil izlazak na društvene mreže i pokušaj da preko njih skrenu pažnju na sivilo koje ih okružuje. Ali ono što marketing ne može da spreči jeste snaga koju mladi nose i koja vri u njima a društvene mreže su već do sada odigrale značajnu ulogu u organizovanju pobuna širom sveta. Dobronameran savet vlastodršcima, mada po ophođenju prema građanima ništa dobronamerno nisu zaslužili, da ne nabijaju prst u oko i izazovu izlazak na ulice mladih, gladnih, nezaposlenih i obespravljenih jer realnost nije na medijima kojima upravljaju i koje kontrolišu. Ne hapsite za „širenje panike“ jer svako ima pravo da iznese stav ili prepriča informaciju na svom profilu kao što ima pravo da to čini u svojoj kući ili na javnom mestu.

Šta je sledeće? Udbaški metodi, vraćanje verbalnog delikta, panduri i Alekse Žunići koji će sedeti u kafanama i osluškivati ko je rekao nešto što se vlastima neće svideti? Glas slobode se ne može ućutkati i pametnije bi im bilo da opet ne prelaze granicu koju su u vreme elementarnih nepogoda, krijući se iza njih, prelazili. Turci su sečom knezova želeli da obezglave obespravljene Srbe, ali je iz svake odsečene glave izrastalo dve kao kod lernejske hidre. Zato i vlastodržcima i onima koji su obeshrabreni i kolebljivi treba poručiti: „Srbija je velika tajna“.

Politika
Pratite nas na YouTube-u