DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: KOŠTUNIČIN SCENARIO ZA VUČIĆA

Zapadni centri moći koji nastoje da nam kroje sudbinu računaju da će svakoga tiho...

Zapadni centri moći koji nastoje da nam kroje sudbinu računaju da će svakoga tiho slomiti, ali im se ipak nekada desi da na kraju moraju da pokrenu svoj ovdašnji ideološki aparat u opštu ofanzivu

Evroatlantski centri moći – koji žele da naša postmoderna okupacija bude zaokružena – deluju fazno. Pritom, sve je dobro promišljeno kako bi se stiglo do njihovih ciljeva.

Što se tiče naših političara, oni i kada imaju patriotske namere, po pravilu nastoje da se prema „imperiji” postave kooperativno. Ako se pretenduje na učešće u vlasti, a ne tek na političko statiranje, drugačije verovatno i nije moguće. Zapadni faktori kontrolišu veliki deo našeg finansijskog i medijskog sektora, te imaju mnoge druge poluge unutrašnjeg pritiska (od kvaziNVO do navodno nezavisno-intelektualnih delatnika), a na to se nadovezuju i spoljne stege. Uz pomoć svega toga, svaka politička snaga u Srbiji, bar do sada, mogla je da bude postepeno slomljena. To je pragmatičnim evroatlantskim stratezima davalo smelost da, kada su procenjivali da će postepeno moći da iznude željene ustupke, ne koče uspinjanje na državni vrh i onih srpskih političara koji im nisu baš po volji.

Tada počinje ozbiljno zatezanje konopca, gde srpska strana nastoji da, na nekim poljima popuštajući, zaštiti ono što smatra vitalnim nacionalnim interesom, dok zapadni činioci gledaju da, mic po mic, postignu svoje. Računaju da je većina naših „lidera”, kada su priterani u ćošak, spremna da povije glavu. Međutim, oni koji imaju lični i politički integritet, kada shvate da se daljom kooperativnošću za državu ne može više ništa izvući, definitivno zauzmu borbenu poziciju. Zapadni centri moći, koji nastoje da nam kroje sudbinu, računaju da će svakoga tiho slomiti, ali im se ipak nekada desi da na kraju moraju da pokrenu svoj ovdašnji ideološki aparat u opštu ofanzivu. To je bio slučaj sa Koštunicom, pošto se odlučno usprotivio politici nametanja tzv. kosovske nezavisnosti.

Zbog toga je DSS u jednom periodu histerično satanizovana. Od toga da je preko medija i lidera javnog mnjenja dirigovanih od strane zapada širen iracionalni strah da nas Koštunica vodi u neki novi sukob, preko namernog izazivanja poremećaja na finansijskom tržištu, do plasiranja lažnih ili čak i tačnih, ali suštinski ne preterano bitnih optužbi protiv nekih ljudi iz vrha DSS. Ništa negativno nije moglo da se kaže o poštenju tadašnjeg predsednika vlade, ali je stvarana otužna atmosfera da je on nekonstruktivni cinik i mračnjak, koji nas vodi u propast.

Takav pristup je dao rezultat. Uprkos svim ispitivanjima javnog mnjenja, koalicija za evropsku Srbiju je pobedila na izborima. I to ne zato što je dobila više glasova od očekivanih, već stoga što su oni na nacionalnim pozicijama dobili mnogo manju podršku nego što se pretpostavljalo. Mnogi njihovi simpatizeri, demoralisani i uplašeni, nisu izašli na izbore, a mi smo u narednim godinama pali još dublje u ponor. Igra otimanja od nas onoga što zapad želi, nastavila se po nas u još nepovoljnijim okolnostima. I tu smo gde smo, ali i to je nekima malo.

Sada je, po scenariju razrađenom za Koštunicu, otpočela akcija satanizacije Vučića i dela njegovog okruženja (s namerom da se ono u celini zastraši). On je iz proteklih izbora, sa stanovišta interesa naših postmodernih okupatora, izašao suviše jak. To nije dobar osnov da se iz njega izvuku novi ustupci koji su došli na red, a među njima je pre svega ponovo otvaranje procesa NATO integracija i svrstavanje Srbije za sada makar i simboličnim usvajanjem izvesnih sankcija protiv Rusije.

Zato se sada otvara rafalna paljba po Vučiću. One koji to rade baš briga za posledice poplava, stvarne ili izmišljene plagijate, a bogami i građanske slobode. To su samo izgovori. Kada je pre 2012. u Srbiji vladalo medijsko jednoumlje, ni reč nisu rekli dok su mnogi navodno učeni i sposobni kritičari sadašnje vlasti aplaudirali i asistirali onima koji su vodili ekonomsku politiku usled koje je naša industrijska proizvodnja manja nego u vreme vladavine Miloševića, te su uništili vojsku i još mnoge druge poluge državne moći.

Poželjna je argumentovana kritika vlasti, i za nju svakako ima razloga, ali oni koji sada vode orkestriranu crnu kampanju protiv nje, a po pravilu su raznorodni recidivi političkog bratstva koje je, uz jednu kratku pauzu prevlasti DSS, vodilo ključnu reč od kraja 2000. do sredine 2012, pokazali su ko su i šta umeju. Ako im poverujemo čeka nas samo dalji sunovrat. Bilo tako što će vlast biti slomljena i prisiljena da krene antiruskim kursom (a samim time i antisrpskim, jer je Moskva stub odbrane naših interesa na KiM i u vezi sa RS) ili pak tako što će biti ozbiljno oslabljena kako bi je posle nekog vremena zamenila tek kozmetički doterana ekipa koja je Srbiju devastirala.

Izvor Politika, 10. 06. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u