KAD MEDIJI GAZE PREKO MRTVIH

ANDREJ FAJGELj Krivicom Radija 021 snimak tragične pogibije troje Novosađana preplavio je medije. Kako...

ANDREJ FAJGELj

Krivicom Radija 021 snimak tragične pogibije troje Novosađana preplavio je medije. Kako se osećaju ožalošćene porodice?

Koliko prošle decenije, novinarski kolektiv bi se zgrozio na objavu ovog snimka. NUNS i NDNV bi rekli da je „neprofesionalna, neetička i morbidna“, kao što su tvrdili za objave slika tragično nastradalog mladića 2007. i žene 2008. Savet za štampu bi odlučio da je prekršen Etički kodeks.

Gde je nestala briga za „dostojanstvo i integritet ljudi, posebno žrtava i njihovih porodica”? Gde su osude uznemiravanja javnosti? Novinari, gde vam je kodeks?

Neke bitne stvari su se u međuvremenu promenile. Društvene mreže su 2007. i 2008. koristili samo rani usvajači. Zavod za statistiku ih nije ni predviđao u ponuđenim odgovorima, dok se danas nalaze među prvim razlozima za korišćenje interneta.

Demokratska stranka je držala republičku, pokrajinsku i lokalnu vlast, a njena šira ideološka koalicija, Druga Srbija, bila je neprikosnovena u nevladinom sektoru, medijima i kulturi. U međuvremenu je DS izgubila svu vlast, a Druga Srbija se brže-bolje pregrupisala iz tolerancije u totalitarizam, pomalo kao što je uglađeni Federer počeo da lomi rekete čim je prestao da ređa pobede. Preko noći, drugosrbijanska udruženja i mediji postali su glavni izvor govora mržnje, koji su ranije toliko osuđivali. O osudama neetičkog novinarstva više nije bilo govora, jer sada je to, zaboga, „naše” novinarstvo.

Dobar primer je novosadski Radio 021. On, po pravilu, prvi stupa i najdalje odlazi u gaženju kodeksa. Zadržimo se ovde samo na dostojanstvu žrtava (Odeljak 4 tačka 5).

Preminula-devojka-u-Dunavskom-parku1-829x1024

Radio 021 je prvi objavio snimak nesreće, čime je potpuno zanemario saosećanje i diskreciju u odnosu prema žrtvama, ali i prema svojim čitaocima i gledaocima u izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok (da parafraziram NUNS). Deo kodeksa Nasilni sadržaji prekršio je od reči do reči: „Zabranjeno je da se, radi senzacionalizma ili ‘atraktivnosti’ izveštaja, objavljuju informacije koje nisu neophodne za razumevanje suštine događaja, a pritom mogu da dovedu do uznemirenosti kako žrtava i njihovih bližnjih, tako i šire javnosti“. Pored svega toga, objavljivanjem snimaka nadzornih kamera počinjeno je i krivično delo, što smo saznali iz brze reakcije poverenika Rodoljuba Šabića na još bržu reakciju JKP Informatike. Niko ne zna kako je snimak uopšte dospeo u Radio 021, ali zakonskim putem nije.

Ranije ove godine, kada je mlada Novosađanka pala mrtva u Dunavskom parku, Radio 021 je objavio da je preminula od prekomerne količine droge, a da su drugarice pobegle. U opisu stranice, kao ključne reči su naveli „Dunavski park, narkoman, droga”. U stvarnosti nije bilo nikakvih narkomana, nikakvih drugarica, nikakve droge. Uspešna studentkinja u Americi, devojka je provodila praznike u poseti porodici kada joj je u šetnji pukla aorta. Umesto da proglasi dan žalosti, njen Novi Sad ju je mrtvu izvređao. Tolika je moć i odgovornost medija: oni govore u naše ime. Ožalošćeni otac je išao u Radio 021, ali nije dobio ni izvinjenje. Vest je samo krišom izmenjena, a uvredljivi komentari uklonjeni.

Kada je protekle dve godine trebalo kritikovati koaliciju koja se drznula da zbaci DS i LSV sa vlasti u Novom Sadu, Radiju 021 nisu bile svete ni žrtve Holokausta. Njih su čak tri puta zloupotrebljavali za blaćenje nas koji smo čuvali uspomenu na žrtve. Direktno kršeći Zakon Republike Srbije, na klevetnički tekst Fajgelj manipuliše spomenikom žrtvama Racije nisu pristali ni da objave demanti autora spomenika.

Radio 021 ne gazi samo etički kodeks, on gazi preko mrtvih. Formira se novi koncept medija u čijem središtu je mržnja. Sedma sila ostaje sila, ali moć više ne leži u informaciji, već u blaćenju. Novi koncept javnosti, koja jedva čeka da čuje i kaže nešto ružno o nekom, koja traži žrtvenog jarca da bi uživala u hajkama i progonima. I u slučaju ovog snimka: mnogi insistiraju da ga treba što više pokazivati, tako da svi moraju da ga vide, čak i deca u školama. Totalitarno i jezivo.

Razloga za dirigovanu podivljalost naše javnosti ima više. Politički poraz zahteva hitno sabijanje sopstvenih redova i razbijanje protivničkih, a mediji su poslednja tvrđava Druge Srbije. Za najgore medijsko nasilje je očigledno prihvatljivo rešenje. Za najgore od najgorih medijski reket po principu „plati ili blatim” može biti i ekonomski model. A društvene mreže su učinile mržnju (tj. hejt) dostupnijom, popularnijom i nekako „slađom” (ovu ideju sam prvi put čuo od Vojislava Žanetića, pa mu priznajem autorstvo).

Novi mediji, nove tehnologije, politika i mržnja – nije prvi put da neko shvati koliko je to moćan spoj. Taj neko je poslednji put bio Adolf Hitler, kojeg su ustoličili radio, film i avijacija. Nemojmo zaboraviti kako se to završilo. Kad mediji gaze preko mrtvih, ostatak društva brzo sledi primer.

Blog A. Fajgelja

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u