stivenblank

SVI U NATO ILI JEDAN RETKO GLUP, POKVAREN I OPASAN TEKST

STIVEN BLANK NATO bi zbog ruske pretnje trebalo da hitno u članstvo primi sve...

STIVEN BLANK

NATO bi zbog ruske pretnje trebalo da hitno u članstvo primi sve zemlje Balkana i da pomogne Moldaviji

Ruska invazija, okupacija i aneksija Krima i pretnje napadom ili odvajanjem istočne Ukrajine su čin rata, što je uzdrmalo cijelu Evropu. Naravno, i verovatno potpuno ispravno, najviše pažnje je usmereno na potencijalnu pretnju baltičkim zemljama i Poljskoj. No ne smemo zanemariti ili potceniti pretnje Balkanu, posebno Moldaviji. Balkansko poluostrvo i Moldavija nisu u manjoj opasnosti od Poljske i baltičkih zemalja. U ovoj regiji je ruski imperijalizam ostavio jednako dugotrajan zapis. Ustvari, ako je istorija ikakav pokazatelj, pripajanje Ukrajine ruskom carstvu bio je logistički i strateški preduslov za ruske carske avanture u Crnom moru, koje su dovele do nekoliko evropskih ratova uključujući i Prvi svetski rat.

Kako rat u Evropi više nije nezamisliv, još jedna „prokleto luda stvar na Balkanu” se ne može se isključiti. Činjenica da su ruski avioni više puta uzbunili američke brodove u Crnom moru jasno ukazuje na to da ga Moskva još uvek smatra za zatvoreno rusko jezero. U tom smislu Moskva stranim mornaricama namerava da blokira ulazak u vode Crnog mora, koje će da koristi za svoj projekat širenja moći izvan granica Rusije. Crnomorska flota već je izvodila vežbe za amfibijske operacije, koje su imale značajnu ulogu u preuzimanju Krima. Osim toga, takve aktivnosti same po sebi mogu uzrokovati niz nesporazuma i reakcija koje nehotice mogu izazvati rat.

U svetlu onog što se dogodilo na Krimu, u prvom redu Moldavija ima dovoljno razloga za uzbunu. Zamrznuti sukob u Pridnjestrovlju je na mnogo načina bio prvi ekperiment Moskve, koja je pod izgovorom zaštite ruske manjine uzrokovala podelu jedne suverene države. Danas, ova otcepljena država ostaje de facto ruska izdvojena teritorija pod ruskom vojnom zaštitom. Ništa ne čudi da je na tragu toga Krim pozvao Moskvu da ga uključi u teritoriju Ruske Federacije. Američki predstavnik Majk Rodžers, republikanac iz Mičigena, predsedavajući Doma obaveštajnog odbora u Predstavničkom domu američkog Kongresa, u izjavi novinarima je najavio da uočeni nivo ruskih aktivnosti u Pridnjestrovlju pokazuje da su one iste a možda i veće od onih koje su se događale na Krimu pre invazije Moskve.

obamapoljska04

RUSKA PRETNjA BALKANU

Osim toga, Rusija je pokušala da koristi energente kao sredstva prisile, političkim manevriranjem i vojnim pretnjama zaustavila je Moldaviju, koja je zbog sopstvene bezbednosti okrenuta prema Zapadu već nekoliko godina. Godine 2003. Putin je pokušao da nametne prisilnu federalizaciju Moldavije kroz tzv. Kozački plan, koji se sada provodi u Ukrajini. Taj plan imao je nameru i svrhu da uništi teritorijalni integritet i suverenitet Moldavije. Srećom, blokirala ga je Evropska unija. Iz perspektive Kišinjeva lekcija je jasna. Moldavija je služila, a mogla bi poslužiti opet, kao laboratorija za ruske strateške eksperimente u deljenju suverenih Evropskih država i sprečavanju njihovog slobodnog izbora ka evropskoj političkoj orijentaciji.

Ruske pretnje nisu samo vojne prirode. Rusija je sankcijama, blokadama, nestašicom nafte i gasa i povećanjem cena pokušala da prisili Moldaviju da se predomisli i odrekne svojih proevropskih političkih i ekonomskih ambicija. Do danas ova strategija nije dala rezultat, možda zahvaljujući i tvrdokornoj odlučnosti Kišinjeva. Na primer, uprkos jačanju ruske retoričke pretnje, Moldavija je potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU na samitu u Vilnusu u novembru 2013. Ali sada, obzirom na mlaki američki i evropski odgovor na krizu u Ukrajini, poverenje Moldavije može samo da opada. Ta zemlja ime sve razloge da traži objašnjenja.

Međutim, Moldavija nije jedino mesto na Balkanu pod ruskom pretnjom. Moskva je tražila bazu za tzv. „humanitarne operacije” – definicija u Kremlju koja se koristi za aktivnosti u Ukrajini – u Nišu, u Srbiji, a pomorsku bazu u Baru, u Crnoj Gori. Moskva je takođe dobila vazdušnu i pomorsku i bazu na Kipru, koju je u više navrata koristila za svoju Crnomorsku flotu i ponovo formiranu mediteransku eskadrilu, koja Rusiji služi za potrebe „topovske diplomatije” u istočnom Mediteranu. Punom kontrolom Crnog mora Rusija ne samo da će dodatno nadograditi svoje regionalne pomorske i vazdušne sposobnosti nego će moći ubedljivo da preti amfibijskim i drugim operacijama protiv balkanskih država.

Ove aktivnosti predstavljaju nastavak napora Kremlja da osujeti evropsku integraciju i demokratizaciju, kao sprečavanje sukoba zemalja na Balkanu i pretnju Evropi. Ove pretnje uključuju ne samo mogućnost energetske ucene i rasta cena gasa nego i korišćenje ruskog novca prilikom sklapanja netransparentnih i štetnih energetskih ponuda sa korumpiranim i kriminalnim balkanskim političarima, kompanijama i javnim ustanovama.

crnomorskaflota01

PONUDA ZA BOSNU I SRBIJU

Vojska i energetska pretnja, uz političku subverziju, podsticanje korupcije i etničkog nasilja pod pokroviteljstvom Rusije u Bosni i Moldaviji, moraju usredotočiti umove NATO političara u Brselu, Vašingtonu i vodećim evropskim prestonicama kako bi se ubrzale balkanske integracije u EU i NATO. Na svom predstojećem samitu u Kardifu NATO bi trebalo da primi Crnu Goru, uprkos ruskom zastrašivanju, ili možda upravo zbog njega.

Trebalo bi konačno da se reši i pitanje makedonskog spora sa Grčkom oko imena i da se radi brzo da se ta zemlja isto tako primi u NATO. Takođe treba Bosni i Srbiji ponuditi akcione planove za članstvo (Membership Action Plans) uz uslov da se prevlada nasleđe etničkih napetosti, koje Rusija na sve načine pokušava da produži. Odgovor na ruska zastrašivanja i pritiske mora biti u pojačanim evropskim integracijama i proporcionalnom odnosu prema novim i starim članicama u odvraćanju od daljnjih pretnji, obuzdavanju ruske moći i daljoj demokratizaciji lokalnih vlasti. Ali postojeće članice moraju dati verodostojne a ne samo simboličke znakove jačanja sopstvenih kapaciteta, tako što će podrškom balkanskim vladama na svom putu u EU i NATO odvratiti Rusiju.

Ni balkanske vlade ni NATO ne mogu da prihvate da suverenitet i integritet Evropskih država budu i dalje u opasnosti ili da međunarodni ugovori i sporazumi ne znače ništa. Balkan i NATO ne mogu da prihvate da protekli sukobi ostanu nerešeni zbog ruske opstrukcije i da se kršenjem međunarodnih ugovora omogući da Crno more postane zatvoreno „rusko jezero”. Korupcija i pretnje ekonomskim ili stvarnim ratom takođe ne mogu biti prihvaćeni kao deo dnevnog diskursa u evropskim međunarodnim poslovima. Proširenjem na Balkan NATO i EU bi potvrdili princip za koji su se odlučili 1989, što znači da je evropska bezbednost neupitna. Ako se opet ne budemo pridržavali tog principa, kao što smo do sada činili u Ukrajini, onda ni Balkan ni bilo koje drugo mesto u Evropi neće biti bezbedni. Ako postoji imalo istine o ulozi ove regije u evropskoj istoriji, to je činjenica da tokom svake krize na Balkanu neminovno dolazi do krize u celoj Evropi.

Takve krize mogu da odgovaraju Rusiji, ali one nama i balkanskim državama ne odgovaraju. Što je još važnije, ako ne učinimo ništa, to će se dalje odraziti na našu zajedničku bezbednost.

(Stiven Blank (Stephen Blank), viši savetnik američkog Saveta za spoljnu politiku (US Foreign Policy Council), polovinom maja je na stranicama Centra za evropske političke analize (Center for Evropean Policy Analysis) objavio analizu u kojoj upozorava na ruske namere u jugoistočnoj na Balkanu)

Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u