osnabriksrpskogroblje

PODSEĆANjE VAŽNO ZA NOVE SRPSKO-NEMAČKE ODNOSE ILI FRIDRIH GRIZENDORF: TO SU SRBI!

Zašto je danas važna propoved protestantskog pastora Grisendorfa iz maja 1945. u Everburgu kraj...

Zašto je danas važna propoved protestantskog pastora Grisendorfa iz maja 1945. u Everburgu kraj Osnabrika

Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Rusi, Amerikanci, Englezi. Možda su imali bolje oružje, više vojnika, bolje vođstvo. Ali to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su oni odneli.

Ali ovde među nama ima jedan narod koju je izvojevao jednu drugu i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu srca i poštenja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi!

Mi smo ih ranije samo donekle poznavali. Ali smo isto tako znali šta smo činili u njihovoj Otadžbini.

Ubijali smo stotinu Srba, koji su branili zemlju, za jednog ubijenog našeg vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa ne samo to da smo činili nego smo blagonaklono gledali kako su na Srbe tamo pucali sa sviju strana.

Znali smo da se ovde, među nama, nalazi 5.000 oficira Srba, koji su nekada predstavljali društvenu elitu u svojoj zemlji, a sada su ličili na žive kosture, iznemogli i malaksali od gladi.

osnabriksrbi

Znali smo da kod Srba tinja verovanje: „Ko se ne osveti, taj se ne posveti!“

I mi smo se zaista plašili, osvete tih srpskih mučenika.

Bojali smo se da će oni po našoj kapitulaciji raditi ono što smo mi sa njima činili. Zamišljali smo jasno tu tragediju i već videli našu decu kako plivaju kanalizacijom ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanja, rušenje i razaranje naših domova.

Međutim, kako je bilo?

Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su – milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crno zavili!

Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila – „Srbija!“

Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede. Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani u njihovom svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo…

Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.

Citirano prema Serbia, Savremena Administracija, Beograd 1997.

Politika
Pratite nas na YouTube-u