RUSIJA OD KRIMA PRAVI ZAPADNI BERLIN

ALEKSANDAR GAPONENKO Velika ulaganja u Krim, po svemu sudeći, imaće ulogu ruskog izloga prema...

ALEKSANDAR GAPONENKO

Velika ulaganja u Krim, po svemu sudeći, imaće ulogu ruskog izloga prema Ukrajini i Zapadu

Ukrajinski mediji nastavljaju da nas plaše: više se neće investirati u Krim, krimska ekonomija će vrlo brzo propasti, stanovništvo će da osiromaši i vrlo brzo će Krimljani zatražiti da se vrate Ukrajini. Da privremeno ostavimo po strani te salve zastrašivanja i da malo pogledamo činjenice.

Ministarstvo za regionalni razvoj Ruske Federacije je ovih dana saopštilo da se završava rad na pripremi koncepcije razvoja Krima. Ta koncepcija, koju su predložili federalni organi izvršne vlasti i vlade Republike Krim i grada od federalnog značaja Sevastopolja, odnosi se na 150 kompleksnih projekata i mera.

Predviđeni federalni program treba da se ratifikuje do 1. jula. Koncepcija razvoja Krima do 2020. godine predviđa ulaganja od približno bilion rubalja (oko 21,5 milijardi evra), od kojih će 95 odsto predstavljati sredstva ruskog federalnog budžeta. Ispunjenje programa će omogućiti da se bruto regionalni proizvod i nivo plata na Krimu u sedam godina povećaju za pet puta. Na samostalnost u finansiranju i nemanje potrebe za dotacijama region treba da izađe najkasnije 2017. godine.

Program će da počne da se finansira od 2015. godine, ali i u ovoj godini, koja se smatra za pripremnu, Krim će dobiti 54,4 milijarde rubalja (1,16 milijardi evra). Od toga se 14 milijardi rubalja izdvaja za modernizaciju granskih struktura industrije Krima a 13,5 milijardi za objekte kapitalne izgradnje na Krimu i u Sevastopolju i za izgradnju stambenih zgrada. Tome može da se doda da je, od trenutka kada je ušao u sastav Rusije, Krim već dobio (izvan programa) približno 70 milijardi rubalja.

Komentarišući promene do kojih je došlo na Krimu Dmitrij Medvedev, premijer Rusije, koji je poluostrvo posetio krajem maja, je konstatovao: „Republika Krim i Sevastopolj su sada ravnopravni ruski regioni, ali kod njih u finansiranju postoji veliki manjak. Najtužnije je da dosadašnje ukrajinske vlasti nisu ništa ulagale u taj deo države… Zato je naša dužnost da pomognemo našim novim regionima. Nadamo se da će na Krim radi odmora putovati ogroman broja stanovnika ostalih ruskih regiona jer Krim je biser Crnog mora. Zbog toga za njega novac ne sme da se žali“.

krim

KONKRETNI PROGRAMI

U Ministarstvu za regionalni razvoj smatraju da će realizovanje Federalnog programa omogućiti da se nivo dohotka stanovništva Krima približi prosečnom ruskom nivou, da će se preko poreza povećati baza municipalnih budžeta i da će prestati potreba za njihovim dotiranjem. U koncepciji je postavljen zadatak da se dohodak konsolidovanih budžeta po stanovniku poveća do 2020. godine tri puta, a da se ukupan obim investicija u osnovnom kapitalu po stanovniku poveća za 3,7 puta.

Ovo su uopštene cifre i pravci. Međutim, zna se i za neke konkretne korake do kojih će doći kada se koncepcija donese. O njima je sredinom maja govorio prvi zamenik premijera Krima Rustam Temirgalijev.

Konkretno, gradovi Simferopolj i Feodosija će dobiti nove međugradske puteve. Simferopolj i Kerč će biti spojeni direktnom železničkom prugom (sada pruga vodi preko Džankoja). Predviđeno je da se izgradi savremeni put Jalta–Alušta–Feodosija. A novi terminal aerodroma Simferopolj će sa gradom biti povezan šinskim Aeroekspresom.

Uostalom, šemu teritorijalnog planiranja Krima radili su projektanti olimpijskih objekata u Sočiju, u čiju kompetentnost i profesionalizam posle onoga što je viđeno za vreme Olimpijskih igara teško da neko može da posumnja.

„Vrlo interesantno će na poluostrvu biti raspoređene industrijske i rekreacione zone razvoja. Krim je najzad dobio sistemski projekat razvoja (sa teritorijalnim povezivanjem budućih objekata)“, konstatovao je Rustam Temirgalijev.

Može da se smatra da je već rešeno pitanje izgradnje magistralnog gasovoda Kubanj–Krim, čiji će protok biti dve milijarde kubnih metara godišnje. Kako je 15. maja saopštio direktor preduzeća Černomorneftgaz Andrej Iljin, planirano je da njegova izgradnja bude završena 2017. godine. Osnovna namena gasovoda je da obezbedi sigurnost u snabdevenosti Krima gasom, odnosno električnom energijom. Zato će na poluostrvu biti sagrađene dve termocentrale zbirne snage do 800 MW i dva visokonaponska voda od Anape do Feodosije.

Što se tiče obezbeđenja potreba stanovništva u gasu za domaćinstva, i to u potpunosti zadovoljava Černomorneftgaz, koji će ove godine imati proizvodnju od dve milijarde kubnih metara gasa, a do 2020. godine namerava da osvajanjem novih nalazišta Šmidt i Trhankutskoe postigne i 2,5 milijarde.

krimreferendum002

KINA I NEMAČKA KRIMSKI INVESTITORI

Nije zanemaren ni problem snabdevanja Krima vodom. Dok Kijev umesto vode „pumpa ko je prav, a ko kriv“, zahtevajući cenu koja je 50(!) puta veća od prethodne i ruši Severnokrimski kanal (SKM), Ministarstvo prirodnih resursa RF je već uradilo najvažnije mere za obezbeđenje snabdevanja Krima vodom za piće.

„Postoji plan koji je donelo ministarstvo, a juče je Vlada donela odluku o finansiranju tog plana – 2,5 milijarde rubalja“, izjavio je 28. maja ministar za prirodne resurse i ekologiju Sergej Donskoj. „Radi se o pravljenju bušotina do podzemnih akumulacija vode, a sada se već radi i na remontu podzemnih tokova. Takođe će se remontovati izvori i akumulacije vode koji se sada koriste.“

Taj plan će, smatra Donskoj, omogućiti da se obezbedi snabdevanje vodom celog poluostrva, a do jeseni će biti napravljena shema obezbeđenja vodom za piće za čitavu teritoriju regiona, pri čemu će se koristiti i unutrašnji i spoljni izvori. Kako bi se kompenzovao nedostatak vode zato što Ukrajina vodu više ne isporučuje Severnokrimskim kanalom, koristiće se resursi susednih regiona, konkretno radi se na obezbeđivanju trajnog snabdevanja vodom iz Krasnodarskog kraja pomoću tankera, objasnio je ministar.

Za sada više problema ima sa zalivanjem useva. Čak i uslovima nedostatka vode krimski agrar namerava da ove godine proizvede 980 hiljada tona žitarica iako je u prethodnoj godini žetva dala samo 600.000 tona.

Ali, tvrdi se, Krim napuštaju i strani investitori. Prvo, kineske kompanije. Za izgradnju transportnog koridora ka Krimu preko Kerčenskog moreuza, čija će vrednost biti između dve i tri milijarde dolara, može se angažovati kineska građevinska državna kompanija i privatni investicioni fond, pri čemu bi deo projekta bio investiran u juanima. Treba da se kaže da je Kina planirala investicije za Krim i pre: krajem 2013. Kina i Ukrajina su potpisale sporazum o izgradnji luke za brodove sa dubokim gazom u blizini Jevpatorije. Zatim su kineske kompanije računale da će učestvovati u rekonstrukciji pomorske ribarske luke u blizini Sevastopolja, u izgradnji jednog aerodroma, brodogradilišta i NPZ. Kada bi se ti projekti ostvarili, to bi za ekonomiju čitavog poluostrva značilo nove milijarde dolara, što bi bitno doprinelo povećanju sredstava koje federalni program za ciljane investicije izdvaja za Krim.

U proleće 2013. Zavod za izgradnju brodova More u Feodosiji je predao Kini desantni brod na vazdušnom jastuku tipa Zubr, čija je vrednost 350 miliona. Sada isto brodogradilište za Kinu gradi drugi takav brod, te postoje dobre šanse da se saradnja u toj oblasti nastavi.

Nemci se plaše da će zaostati za Kinezima. Skoro istovremeno su se pojavila saopštenja da će Krim da posete nemački biznismeni. „Koliko ja znam, trenutno se grupa nemačkih biznismena sprema da poseti Krim, bez obzira što je Kijev zvanično Krim proglasio ‘okupiranom teritorijom’ i što je uveo ograničenja“, izjavio je poznati ukrajinski politikolog Kost Bondarenko.

Premijer Medvedev je potvrdio da se sada kao jedna od mnogih varijanti za razvoj Krima razmatra formiranje posebne ekonomske zone (OEZ). Istina, dodao je i da pritom treba da se „ukloni priča o nezavisnosti i ofšor-jurisdikcija i da se sačini naša jurisdikcija koja će biti mnogo privlačnija“. Odnosno, i ovde se sve čini u interesu stanovništva poluostrva.

Pošto se vratio u Rusiju, svojoj kući, Krim je stekao sve što je neophodno za modernizovanje ekonomije i infrastrukture, te prema tome, i za povećanje nivoa i kvaliteta života svih stanovnika Krima.

Izvor Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u