D. MARJANOVIĆ
O opasnoj sektaškoj politici Bagdada kao proizvodu američkih interesa i okupacije
Za mnoge je i dalje velika misterija kako je moguće da je nekoliko hiljada – prema pojedinim izvorima, svega nekoliko stotina – pripadnika ISIL zauzelo grad od 1,6 miliona ljudi. Još je veća misterija činjenica da se hiljade pripadnika iračke vojske jednostavno razbežalo.
Postaje sve očitije da u toj ofenzivi ne učestvuju samo veterani ISIL, koji su znanje i oružje doneli iz Sirije, već da se, paralelno sa ofenzivom, događa i zavera protiv prošiitske vlasti u Bagdadu. Više izvora sugeriše da ISIL ima veliku pomoć bivših oficira raspuštene iračke vojske iz vremena Sadama Huseina. Ukoliko su informacije tačne, to je još jedan argument da za aktuelni haos zaista jesu najviše krivi agresori na Irak iz 2003, u prvom redu SAD i Britanija. Naime, SAD su posle okupacije Iraka raspustile tadašnju iračku vojsku a brojna visokorangirana vojna lica našla su se bez posla.
Danas ti isti ljudi verovatno pomažu ISIL, pošto s njima dele mržnju prema Malikiju i vlasti koja već desetak godina kontroliše Irak zahvaljujući američkoj okupaciji. Naravno, članovi nekadašnje Sadamove partije Baas ne dele ideološke stavove ISIL, ali ovaj savez – ako je zaista na snazi – primarno je strateške naravi. Neki čak misle da će biti u stanju da zaustavi implementaciju rigoroznih zakona ISIL na okupiranim (prema njima „oslobođenim”) teritorijima, što se u svim primerima pokazalo kao izuzetno naivno.
Ko još podržava ISIL? Očito i neka sunitska plemena, tj. njihovi plemenski lideri koji takođe imaju svoje razloge za animozitet prema Malikiju. Ali da li je ovo zaista sektaški sukob između šiitskih vlasti i „sunitskih pobunjenika”, kako neki mediji tvrde ovih dana? Neki čak idu toliko daleko u očitom nastojanju da skrenu pažnju sa činjenice da situacija u Iraku jeste proizvod američko-britanske invazije 2013, pa tvrde da se zapravo radi o sukobu koji „traje već vekovima”.
FENOMEN STRANKE AL-DAVA
Današnji sastav Vlade u Bagdadu i nije toliko sektšaki kako bi se stekao utisak iz pojedinih izveštaja. Naime, irački predsednik je sunitski Kurd Džalal Talabani, a predsednik parlamenta arapski sunit Usama al-Nudžayfi. Ali ključnu funkciju ipak ima Nuri al-Maliki, arapski šiit. Problem nije toliko u Malikiju koliko u njegovoj pozadini, tj. stranci iz koje dolazi. Vodeća stranka Islamska dava stranka (Islamski poziv) svakako nije politička opcija koja bi mogla ujediniti zemlju u kojoj živi 65 odsto šiita i 35 odsto sunita. Zašto? Prvo, ovo nije sekularna stranka oko koje bi se mogli ujediniti svi irački državljani, već suprotno.
Stranku Al-Dava osnovali su 1957. tadašnji irački šiitski lideri. Cilj stranke je bila promovija islamskih vrednosti, ali i borba protiv sekularizma i, na kraju, stvaranje islamske države Irak. Kad imamo jednu sektašku stranku koja želi da stvori teokratsku državu u zemlji koja je višesektaška, to već na početku sugeriše da neće izaći na dobro. Iz same stranke Al-Dava tvrde i danas da imaju i sunitske sledbenike, ali jasno je da se primarno radi o šiitskoj stranci, daleko više šiitskoj nego što je to na primer libanonski Hezbollah, čija se generalna ideologija zasniva na otporu Izraelu, i zbog toga u njihove redove mnogo lakše pristupaju suniti.
Iranska Islamska revolucija 1979. bila je velika inspiracija iračkom šiitskom pokretu Dava i saradnja sa Teheranom počinje već tada. Ali revolucija u Iranu i uspostavljanje religijske vlasti uveliko je prošla zbog činjenice da je oko 95 odsto stanovnika Irana šiitsko. Kopirati tako nešto na Irak bilo bi jednostavno neizvodivo, ali pripadnici Dava nisu odustajali od temeljnih ideja.
Dava kasnijih godina, kad jedan od lidera postaje današnji premijer Nuri Al-Maliki, postali ključna antisadam gerila, boreći se protiv sekularne vlasti. Mada bi trebalo istaći da je Irak pod Sadamom, uprkos službeno sekularnom ustrojstvu, uveliko favorizirao iračke sunite, koji su okupirali vodeće funkcije i moć u zemlji. Arapski nacionalizam uvek je bio postavljen na dobrim ideološkim pretpostavkama, ali njegovo provođenje često je bivala kočeno sektaškim predispozicijama – to je bio slučaj sa iračkom strankom Baat kao i sa sirijskom vladajućom strankom Baat (mada se one, uprkos naizgled komplementarnim ideologijama, nikad nisu previše volele). U Iraku su manjinski suniti pod Sadamom postajali nova vladajuća klasa, kao što su u Siriji pod Asadom starijim to postajali Alaviti.
SUKOB TERORISTA SA SADAMOM
Već iz ovih primera jasno je da je za ove zemlje jedino rešenje vođstvo koje bi bilo potpuno lišeno sektaških predispozicija sa naglaskom na nacionalno jedinstvo ili pak panarapski sentiment, ali teorija i praksa gotovo uvek se razilaze, pa je tako i u ovim zemljama. Ali, dok arapski nacionalizam barem u teoriji zagovara ujedinjenje naroda oko ideje nacije bez sektaških podela, pokreti kao što su islamistička stranka Dava nikad ne mogu da dovedu do nacionalnog jedinstva jer oni su već u samoj osnovi usmereni prema interesima jedne sekte.
Ako pritom još uzmemo u obzir da su u Iraku suniti (tj. sunitska vladajuća politička klasa, ne narod) decenijama bili privilegovana manjina pod Sadamom, jasno je kako je dolazak sektaške stranke na vlast za njih veliki šok, koji stvara animozitet, pa i otpor.
Dava nije nikakva mirovna stranka, to što se danas predstavljaju tako isto je kao što su se i Muslimanska braća u Egiptu predstavljala kao nekakvi „moderni umereni islamisti”, dok zapravo oba pokreta imaju uporište u gerilskom i terorističkom ratovanju. Dava su svoje sedište prebacili u Teheran odmah po izbijanju Revolucije u Iranu 1979. Dve godine kasnije izveli su teroristički bombaški napad na iračku ambasadu u Bejrutu – ovo će biti tek prvi u nizu njihovih međunarodnih napada. Jedan od većih je napad na Američku ambasadu u Kuvajtu 1983. Jedan od napadača Džamal Džafar Mohamed danas je poslanik u iračkom parlamentu.
Za vreme Iračko-iranskog rata 80-tih godina, u kome su SAD čvrsto stajale na strani Sadama Huseina, Dava je izvela niz napada na teritoriju Iraka i pokušala atentat na Sadama više puta. Zanimljivo je da je Sadam pogubljen vešanjem zbog masakra u Dudžailu, ali taj isti masakr desio se kao odmazda za Davin pokušaj atentata na njega. Očekivano, SAD su pokret Dava tih godina vodile kao terorističku organizaciju.
Dava je stvorena i kao protivteža sunitskoj Muslimanskoj braći, stranci koja je već početkom druge polovine 20. veka počela da beleži veliku popularnost. Sadam se žestoko obračunao sa pripadnicima Dave, oni tvrde da je pobio više od 200.000 njihovih članova, pristalica i članova njihovih porodica. Kolike su stvarne brojke bile teško je reći, ali da se vršila sistematska eksterminacija šiitskih islamista u Iraku pod vođstvom Huseina, u to nema nikakve sumnje.
MALIKI I NACIONALNO UJEDINjENjE
Sve se naglo okreće američkom invazijom na Irak 2003. i rušenjem Sadama Huseina. SAD su veoma dobro znale koja ideologija stoji iza stranke Dava, ali, uprkos tome, pomogli su im da dođu na vlast. Ironično je da danas Obama i drugi američki funkcioneri ponavljaju iz dana u dan da je Maliki „razočarao” jer nije proveo nacionalno ujedinjenje (!). Kako je mogao ako je predstavnik političke opcije koja u svom programu nema tih osnova? Amerikanci su znali da će instalacija prošiitske stranke pre ili kasnije dovesti do novog ili permanentnog kaosa u Iraku. Jačanje sektaških tenzija u kombinaciji sa demokratijom je katastrofalan ishod za zemlju jer u situaciji sektaških tenzija pripadnici određene sekte (ili bilo koje druge pripadnosti) imaju tendenciju da svoje glasove daju upravo tim predstavnicima. Drugim rečima, pošto je Irak 65 odsto šiitska zemlja, Dava uz pomoć demokratije može da ostane na vlasti naizgled beskonačno, a suniti to mogu samo da gledaju i trpe.
To je katastrofalan ishod za zemlju koja je prošla krvavi rat i okupaciju. Nema sumnje da je Vašington znao šta će se Iraku desiti ako pomogne da na vlast dođu Maliki i Dava. Zašto su to učinili? Razlog je jednostavan: jačanjem sektaške tenzije Irak više nema nikakve šanse da se oporavi i postane snažna ujedinjena država.
Velika većina iračkih sunita nema nikakve simpatije prema nazadnim ideologijama ISIL i sličnih fundamentalističkih pokreta kojima se, zovući ih sunitskim, pridaje potpuno pogrešna konotacija. Ali tačno je da u trenutku velikog animoziteta prema Malikiju, naročito pošto imaju osećaj da se protiv njega ne mogu boriti nikakvim drugim sredstvima, ima i onih koji će pozdraviti dolazak ISIL kao zaista očajničke mere otpora protiv vlasti u Bagdadu.
Irački suniti su pokušali da svoje probleme iskaću na sve raspoložive načine, od političkih do masovnih mirnih demonstracija. Ništa nije pomoglo, Maliki je imao čvrstu podršku SAD i bilo je nemoguće maći ga. Da stvar bude još gora, Maliki je poslao snage bezbednosti da razbiju sunitske proteste na zapadu zemlje, u provinciji Anbar, kada je došlo i do ubijanja civila.
Takva situacija bila je kao stvorena za Al Kaidu i slične ekstremističke pokrete. Ovo je trenutak u kme se za njih otvara velika arena u kojoj mogu zagospodariti – i to su učinili, pažljivo birajući ključni trenutak, eskalaciju animoziteta posle još jednih izbora u kojima je Maliki potvrdio svoju vlast. Treba imati na umu i da ISIL u svoj svojoj brutalnosti pažljivo vodi i PR kampanju i nastoji da se dodvori sunitima koji stanu uz njih – organizuju humanitarne akcije, objavljuju video-snimke na kojima čiste ulice i pomažu stanovnicima. Veliki deo sunita ipak nikad neće prihvatiti ovakvu opciju – slično im se već dogodilo pre desetak godina, kad je Al Kaida prvi put ojačala u Iraku.
Blaćenje sunita, proglašenih „opasnom sektom”, koja favorizuje terorizam, provlačilo se kroz medije kao rezultat podizanja sektaških animoziteta sa predumišljajem ili hroničnog nepoznavanja prilika na Bliskom Istoku. Uzmimo kao primer Egipat, gde su stanovnici zaista dali priliku tzv. „umerenim islamistima”, Muslimanskoj braći, da bi ih svega posle godinu dana srušili sa vlasti u najmasovnijim protestima u novijoj istoriji.
VELIKA KOLONIJALNA LAŽ
Još bolji primer je Sirija, gde je čak 74 odsto populacije sunitsko a svega 13 šiitsko i alavitsko. Zar iko danas ozbiljno može da tvrdi da bi se Sirija tako moćno odupirala ogromnom napadu ekstremizma da su svi ili čak većina od ovih 74 odsto sunita podržavalo ISIL ili druge militante koji se nalaze na stranoj platnoj listi? Taj isti ISIL, koji je u Siriji posle više godina borbi steran na retko naseljene delove na istoku zemlje u susjednom Iraku (koji ima svega 35 odsto sunita), za manje od nedelju dana zauzeo je niz ključnih gradova.
Ove kontradikcije ne mogu da ostanu samo popratna statistika, to su živi dokazi da je sektaška ratna predispozicija jedna velika propagandna laž neokolonijalističkih sila, koje žele da gospodare Bliskim Istokom po principu kojim su gospodarili i Afrikom (setimo se kako se pre 20 godina koketiranje sa političkim unutrašnjim podelama završilo u jednoj Ruandi).
Na Bliskom Istoku postoje dokazi koji nam potvrđuju da se sektaški animoziteti mogu prevladati. Što je bilo pre više vekova bilo je pre više vekova, oni koji istorijske sukobe na tim prostorima uvlače u kontekst današnjih konflikata rade to sa predumišljajem podizanja tenzija. Ti sukobi izbijaju onda kad dolazi do spoljnjeg uplitanja – SAD su razbile iračku državu i na njenim ruševinama izgradili novu koja će im biti lojalna, pritom su se – logično, pošto ih je većina sunita prezirala jer su im srušili njima naklonjenu vlast – odlučili za šiite, Malikija i nekada gerilsko-terorističku a kasnije „umereno islamsku” stranku Al-Dava.
Neki će reći da u uplitanju itekako učestvuju oprečne „teške kategorije” Bliskog Istoka – sa jedne strane, Saudijska Arabija, sa druge, Iran. To je tačno, ove zemlje se svakako bore za uticaj, ali ni jedna bez uplitanja Zapada ne bi bila u stanju da prouzrokuje ovakav nivo haosa, kakav danas gledamo u Iraku i Siriji.
Imajući u vidu sve ove detalje, šta se može reći o bliskoj budućnosti Iraka? Maliki jeste problem, ali ne zato što je on šiit, već zato što je sektaš. Još uvek je koristan za SAD, previše je novca utučeno u Irak da bi se sad sve to bacilo. Vašington neće nikad dozvoliti pad Bagdada, pa su u tom cilju spremni da sarađuju i sa svojim dojučerašnjim mrskim neprijateljem Iranom.
Napad na ISIL u ovom trenutku, koliko god on žestok bio, neće zaustaviti konflikt u Iraku jer on je dublji od samog ISIL. Moramo istaći da ovo jeste ofenziva ISIL, ali on nije stvorio konflikt, već je samo upao u njega u pogodnom trenutku.
Stvar su najviše zakuvali Amerikanci, podržavajući sektašku vlast, jer im je tada odgovarala. Zašto im je odgovarala baš šiitska vlast? Zato što su im bili najlojalniji – ipak ih je SAD rešio mrskog im Sadama Huseina. Jesu li SAD iskrene kad kažu da bi Maliki trebalo da vodi politiku nacionalnog jedinstva? Možda, a možda to govore samo kako se ne bi zamerili sunitima i njihovim saveznicima u Zalivu. Ali, ako iko zna da Maliki i njegova politička elita nacionalno jedinstvo jednostavno nemaju u svom DNK, onda su to SAD.
A, ako je konačni cilj permanentni haos, onda tvorci haosa mogu da budu veoma zadovoljni jer se dve nekad snažne arapske zemlje Irak i Sirija nalaze u stanju velikog haosa, s tim da će se Sirija izvući i postati ogledni primer nacionalnog jedinstva koje prevazilazi sektaške linije – naročito ako Asad uvidi sopstvene i greške svog oca i približi arapski nacionalizam bliže osnovnim idealima. Za Irak se ne može biti optimističan jer, dok se za Siriju može jasno iscrtati put napred, Irak u ovoj situaciji uopšte nema svetlo na horizontu. Naravno, mnogi će zagovarati dezintegraciju, raspad na sektaške mini-države, kolonijalističku hranu, kao što su isplanirali i „Alavitsku državu” na obali Latakije u Siriji, ali to je najgori scenario, nikako ne rešenje kome bi trebalo težiti.
_____________
Izvori/reference:
The Islamic State of Iraq and Greater Syria
http://www.economist.com/news/middle-east-and-africa/21604230-extreme-islamist-group-seeks-create-caliphate-and-spread-jihad-across
How can the U.S. help Maliki when Maliki’s the problem?
http://www.washingtonpost.com/blogs/monkey-cage/wp/2014/06/12/iraq-trapped-between-isis-and-maliki/
Al Maliki’s sectarian policies proving disastrous for Iraqi stability
http://www.thenational.ae/world/middle-east/al-malikix2019s-sectarian-policies-proving-disastrous-for-iraqi-stability
Maliki’s sectarian policy backfires in dramatic style
http://english.alarabiya.net/en/perspective/analysis/2014/06/12/Maliki-s-sectarian-policy-backfires-in-dramatic-style.html
Obama to Maliki: ‘Set aside sectarian differences’
http://www.americanthinker.com/blog/2014/06/
obama_to_maliki_set_aside_sectarian_differences.html
Kerry says Maliki should do more to put aside sectarian differences
http://news.yahoo.com/kerry-says-maliki-more-put-aside-sectarian-differences-125923413.html
Iraqi Government
Doubts Grow Over Iraq’s Prime Minister
http://content.time.com/time/world/article/0,8599,1550694,00.html
Shadowy Iraq office accused of sectarian agenda
http://edition.cnn.com/2007/WORLD/meast/05/01/iraq.office/index.html
Nouri al-Maliki Interview
http://thediplomat.com/2009/05/nouri-al-maliki-interview/
SPIEGEL Interview with Iraqi Leader Nouri al-Maliki: ‘The Tenure of Coalition Troops in Iraq Should Be Limited’
http://www.spiegel.de/international/world/spiegel-interview-with-iraqi-leader-nouri-al-maliki-the-tenure-of-coalition-troops-in-iraq-should-be-limited-a-566852.html
Clinton urges ouster of Iraq’s Al-Maliki
http://www.nbcnews.com/id/20406226/#.U56eefmSzdk
Maliki returns fire at US critics
http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/6964677.stm
Recent Trends and Future Prospects of Iranian Sponsored International Terrorism
http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a237637.pdf
U.S. military: Iraqi lawmaker is U.S. Embassy bomber
http://edition.cnn.com/2007/WORLD/meast/02/05/iraq.lawmaker/index.html
Dawa, or Al Dawa Party (The Call)
http://middleeast.about.com/od/d/g/aldawa-party-iraq.htm
Maliki Re-Elected as Head of Dawa Party
http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2013/03/maliki-reelected-as-dawa-head-fo.html
Iraq: Description of the Islamic Dawa Party since the fall of Saddam Hussein
http://www.refworld.org/docid/41501c2215.html
Transformation of the Islamic Da‘wa Party in Iraq: From the Revolutionary
Period to the Diaspora Era
http://www.asafas.kyoto-u.ac.jp/dl/publications/no_0702/238-267.pdf
The Da’wa Party’s Eventful Past and Tentative Future in Iraq
http://carnegieendowment.org/2008/08/19/da-wa-party-s-eventful-past-and-tentative-future-in-iraq/6doa
Islamic Da’wah (Call) Party
http://www.globalsecurity.org/military/world/iraq/dawa.htm
