GORAN TEŠIĆ
Razlozi za insinuacije nađeni su u simbolici nekih objekata u Astani kao i u nekim skupovima održanim u njima
U nekim domaćim i inostranim pre svega internet medijima relativno nedavno se pojavila priča o tome da je glavni grad Kazahstana Astana masonski, okultni i satanistički grad, a da je glavni krivac za ovaj prestup predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Razlozi za ovakve insinuacije su nađeni u pretpostavljenoj simbolici određenih objekata izgrađenih u glavnom gradu Kazahstana kao i u nekim skupovima održanim u tim objektima koji su tumačeni na određeni način. Smatramo da ove tvrdnje spadaju u red teorija zavera i da nisu tačne, a da potiču od nedovoljnog poznavanja činjenica. Ovaj tekst ima za cilj da opovrgne te teorije.
APSURDNI PRIMERI
Odmah na početku ćemo kroz dva primera da pokažemo apsurd pomenutih insinuacija. Neki tvrde da je naziv Astana ustvari samo varijanta reči satana. Tvrdnja je smešna jer reč Astana na kazahskom jeziku znači glavni grad. Inače, grad se do 1961. godine zvao Akmolinsk, do 1992. Celinograd, a do 1997. Akmola. Ime grada je 1997. godine promenjeno u Astana, kada je i proglašen za novu prestonicu Kazahstana, što je Nursultan Nazarabajev detaljno opisao u svojoj knjizi U srcu Evroazije, gde navodi istorijske razloge kao glavne zašto je sve to urađeno.
Sledeći primer nije direktno vezan za Astanu, ali jeste za Kazahstan i deo je pomenutih teorija zavera. Neko je slučajno preko servisa Google Earth otkrio objekat u obliku pentagrama nedaleko od grada Lisakovska i proglasio ga za satanistički. Odmah posle toga su, po običaju, krenule da se ispredaju razne teorije zavera. Na kraju se ispostavilo da se radi o parku koji je izgrađen za vreme Sovjetskog Saveza, kome je data forma petokrake zvezde, komunističkog simbola. A linije petokrake zvezde su ustvari staze koje vode kroz park. Informaciju je potvrdila i arheolog Ema Usmanova, koja je nekad radila u oblasti oko grada Lisakovska. Dakle, nema nikavih satanista koji su upleteni u ovaj slučaj, a na samom mestu nema ama baš ničega, to je park je u zapuštenom stanju i tamo se ne provode bilo kakvi rituali, o čemu su svedočili građani Lisakovska. [1]
RELIGIOZNI POGLEDI NAZARBAJEVA
Što se tiče Nursultana Nazarbajeva, ne radi se ni o kakvom satanisti, već o normalnom čoveku koji već godinama uspešno vodi svoju zemlju. Nazarbajev je ujedno i idejni tvorac Evroazijskog ekonomskog saveza (EES), koji je 29. maja zvanično formiran u Astani potpisivanjem dogovora predsednika triju zemalja – Rusije, Belorusije i Kazahstana. To je važan detalj koji baca svetlo na stvarnost i pobija teorije zavera koje se plasiraju.
Zašto je to važno? Evroazijske integracije nisu nikakav antihrišćanski projekat. Ali nisu ni verski projekat. Evroazijske integracije su pre svega ekonomski projekat, što kaže i sam naziv Evroazijskog ekonomskog saveza. Takođe, evroazijske integracije nisu isto što i Evropska unija mada se koriste neka njena pozitivna iskustva, a odbacuju negativna. Tako, na primer, evroazijske integracije i pored toga što nisu verski projekat, ne koriste masonski princip „iz mnoštva jedno”, gde se sve svetske religije utapaju u jednu religiju Novog Doba, što je ustvari vrsta sinkretizma zasnovanog na masonskim principima. U EU sve tradicionalne religije postepeno slabe zbog opšte sekularne atmosfere u društvu, a i zbog toga što se na njih vrši pritisak država, dok se forsira religija Novog Doba, koja promoviše sasvim druge vrednosti od tradicionalnih. U evroazijskim integracijama, suprotno, imamo tendenciju razvoja tradicionalnih religija i njihovo jačanje. Pritom, tradicionalne religije se ne suprotstavljaju jedna drugoj, već se ide na miran suživot. Za razliku od religioznog sinkretizma, to jest mešanja religija, u evroazijskim integracijama imamo religiozni pluralizam, to jest mirno postojanje religija bez mešanja. U Rusiji taj princip odavno postoji i daje dobre rezultate, to jest nema verskih ratova niti pritisaka na religiju. Isti slučaj je sa Belorusijom i Kazahstanom.
Sam Nazarbajev je više puta govorio o važnoj ulozi tradicionalnih religija u ljudskom društvu. Tu je pre svega mislio na njihovu moralnu snagu sa kojom one jačaju socijalnu održivost društava. Nazarabajev kaže da sloboda čoveka ne treba da se ograničava samo pravnim normama, već i moralnim zakonima, koji su davno razrađeni kao zakoni – zapovesti i da oni postoje u kanonskim tekstovima svih religioznih učenja. On dalje kaže da su ti zakoni na neki način arhivirani i da su odaljeni od realnosti današnjeg sveta, u čemu vidi razloge njegovog opadanja i da ih upravo zato treba razarhivirati i postaviti pred ljude. [2]
Upravo to i jeste razlog zašto je u Astani izgrađen objekat u obliku piramide gde se održavaju sastanci vođa svetskih religija. Na tim sastancima se ne razgovara o mešanju religija, već o njihovom mirnom postojanju u globalizovanom svetu. Dakle, cilj nije religiozni sinkretizam, već religiozni pluralizam. Cilj je sprečiti verski radikalizam i verske ratove, koji ne samo da svima nanose štetu već i otpadaju od postulata tradicionalnih religija. Što se tiče samog Kazahstana, Nazarbajev uvek govori da treba pravilno verski vaspitavati mlađe naraštaje, da ne bi potpali pod uticaj ekstremista, i da tu veliku ulogu trebaju da odigraju verske vođe. To se, naravno, odnosi pre svega na islam, koji ima duboke korene u Kazahstanu, i, upravo zahvaljujući ovakvom pristupu predsednika Nazarbajeva, u Kazahstanu skoro da i nema ekstremističkih islamskih pokreta kao što su vahabiti. Na kraju krajeva, Nazarbajev kaže da su neprijatelji među sobom ne religije, već ljudi i države, što znači da se religije koriste u političke svrhe.
Dakle, Nazarbajev je međureligijskom dijalogu dao toliko visok prioritet da je u Astani izgrađen objekat posvećen ovim temama. Naravno, Dvorac mira i saglasja je i komercijalni prostor, koji nudi svoje prostorije i za druge kulturno-umetničke događaje i kongrese. Takođe, jedna od važnih pozitivnih stvari za koje se Nazarbajev zalaže, a što je predlagano na skupovima svetskih religioznih vođa u Astani, je očuvanje religioznih prava ljudi koja se uskraćuju kao i zaštita svetinja od skrnavljenja. (Na sledećoj adresi možete poslušati ceo govor Nursultana Nazarbajeva na Četvrtom kongresu vođa svetskih i tradicionalnih religija. Treba obratiti pažnju da desno od Nazarbajeva sedi ruski patrijarh Kiril, koji je takođe govorio na skupu. Da li ljubitelji teorija zavera misle da je i ruski partijarh deo masonsko-satanističke menažerije?
SIMBOLIZAM NEKIH OBJEKATA U ASTANI
Do sada smo ukratko opisali Nazarbajevljeve poglede na religiju, što je važno da bi se videli njegovi mogući motivi pri izgradnji pojedinih objekata u Astani u smislu da nose odeđenu simboliku. Ostaje pitanje zašto je Dvorac mira i saglasja izgrađen baš u obliku piramide? A zašto da ne? Piramida je obično geometrijsko telo i čovek može da je uzme kao šablon pri gradnji. Pored toga, piramida je i hrišćanski simbol koji se nalazi u mnogim pravoslavnim crkvama u vidu trougla sa „Svevidećim okom” ili „Nedremanim okom”. Evo šta o tome kaže Protojerej Dušan Kolundžić na pitanje jednog vernika (sa ispravljenim greškama u kucanju) [3]:
„Pitanje: zašto u svakoj crkvi i manastiru u kojem sam bio na ikonostasu postoji Luciferova piramida i svevideće oko, koje simbolizuje istog (antihrista)? To me jako uznemirava i, umesto da nađem mir u crkvi, ja svaki put izađem potresen! Zašto niko na to ne obraća pažnju? Jovan
Odgovor: Pomaže Bog, dragi brate Jovane. Ne znam zašto Tebe toliko uznemirava ikonografski motiv Svevideće oko u trouglu koji se često slika na našim ikonostasima iznad Carskih dveri, a na mestu gde se obično nalazi motiv Nedremano oko. Trougao, kao simvol broja tri, koji je bio u poštovanju i kod Jevreja, služio je u ranom hrišćanstvu kao simvol Trojičnog Boga, pre no što se razvio današnji motiv predstavljanja Presvete Trojice (Tri putnika kod Avraama ili Očestvo). Jasna i potpuna simvolika geometrijskog oblika trougla, koji je bio omiljen u antičkoj grčkoj arhitekturi i koji poseduje svaki antički zabat, sigurno da vodi poreklo od egipatskih piramida, jer je taj oblik u starom svetu predstavljao nebeski grad, dakle težnju ka božanstvu. I kasnije, u hrišćanskom srednjem veku, trougao se susreće mnogo često u crkvenom graditeljstvu i ne samo kod zvonika, koji svojom visinom i oblikom predstavljaju vezu između zemlje i neba. Znak trougla sa Božjim okom u sredini, često sa jevrejskim nazivom Boga – Jahve, bio je odomaćen u ikonografskoj tematici 17. i 18. veka. Neke elemente ove predstave uzeli su kasnije u svoje obeležje i slobodni zidari, masoni, što ničim ne umanjuje značaj hrišaćanske ikonografije. Uostalom, Lucifer znači „svetlonosni” i prorok Isaija je nazvao vavilonskog cara Lucifer, što znači „zvezda Danica” (Is.14,12), jer je Venera dobila ime Danica, kad je jutarnja zvezda. Znatno kasnije je ime Lucifer pripisano Satani, ali iz vremena pre pada, dakle dok je još bio anđeo.
Kad sledeći put budeš ušao u crkvu, na čijem ikonostasu ugledaš trougao sa svevidećim okom, pomoli se Presvetoj Trojici, čiji je simvol ovaj geometrijski oblik i pomisli da se pred okom Božjim ništa ne može sakriti. Ponekad ćeš na tom mestu videti ruku, šaku Božju, pruženu iz oblaka, prema rečima i Knjige premudrosti Solomonove 3, 1. Jedna od najlepših je ona iz Manastira Manasija, ispod koje je naslikan car Solomon, koji i objašnjava ruku Gospodnju.
Spokojnu i usrdnu molitvu u hramu Božjem i izlazak iz njega u miru, želi Ti Tvoj
o. Dušan”
Dakle, treba malo bolje poznavati pravoslavnu simboliku. Ovime ne kažemo da piramide i trouglovi u Astani predstavljaju pravoslavne simbole, ali takođe nema nikakvih dokaza da predstavljaju masonske ili satanističke simbole.
Ljubitelji teorija zavera u vezi sa piramidalnim oblikom Dvorca mira i saglasja često kao dodatni argument pominju čoveka koji je projektovao objekat, a to je poznati engleski arhitekta Norman Foster. Mi ćemo ovde isto da uradimo samo kao kontraargument. Norman Foster je ni manje ni više nego počasni strani član Ruske akademije umetnosti. [4] Stil gradnje Normana Fostera se naziva „haj-tek”, a uzor mu je čuveni ruski arhitekta Vladimir Grigorjevič Šuhov, koga Foster čak naziva svojim idolom. Foster u svojim projektima u velikoj meri koristi takozvane Šuhovljeve mrežaste školjke. (Pogledajte neke od Šuhovljevih radova koji su prikazani na stranici koja mu je posvećena na Vikipediji. Čini se da se može reći da podsećaju na stil nekih od objekata izgrađenih u Astani, a poznato je da je Foster projektovao još neke od njih, a ne samo Dvorac mira i saglasja.)
Što se tiče simbolike ostalih objekata u Astani, oni predstavljaju kombinaciju mitologije Kazaha i njima srodnih naroda iz Srednje Azije i Povoložja i modernističkog stila. Nema ni govora o bilo kakvoj masonskoj ili okultnoj simbolici. Tako na primer zvanični grb grada Astane predstavlja kombinaciju dva kazaška simbola – bajtereka i šaniraka. Na vrhu se nalazi kružni šanirak koji, ustvari, predstavlja najviši deo tradicionalne kazaške nomadske kuće – jurte, a koji simbolizuje tačku prelaska beskrajnosti kosmosa na rodni dom. U donjem delu grba se nalazi bajterek, u čijoj osnovi je takozvani „kus kanatar”, to jest ptičja krila koja predstavljaju stilizovanu mitsku pticu Samruk, fantastično biće iz iranske mitologije, koja je bila car svih ptica. Samruk je takođe poznat u mitologiji turskojezičnih naroda Srednje Azije i Povoložja. To je sve jasno i nedvosmisleno napisano na zvaničnom sajtu grada Astane [5] i nema ni pomena o rogatoj glavi Bafometa, koji je satansko božanstvo, a o čemu spekulišu ljubitelji teorija zavera.
Inače, kula Bajterek, koju je projektovao tim na čijem čelu se nalazio predsednik Saveza arhitekata Kazahstana Akmurza Rustambekov, je i jedan od glavnih simbola Astane, koji simbolizuje novu etapu u životu kazaškog naroda, ističući se umetničkom kompozicijom „Brižne ruke” sa otiskom desne ruke predsednika Nursultana Nazarbajeva na 97 metru visine, što simbolizuje 1997. godinu, kada je Astana proglašena novim glavnim gradom.
Isti slučaj je i sa drugim proizvoljnim optužbama na račun arhitekture Astane, gde se sve svodi na insinuacije bez ikakvih dokaza o mračnoj satanskoj pozadini. Izgleda da se neinformisanost kompenzuje teorijama zavera i strahom da iza nekih pojava stoje nekakvi zaverenici.
Sam Nursultan Nazarbajev u pomenutoj knjizi U srcu Evroazije u vezi sa estetikom Astane piše da su danas stremljenja arhitekata usmerena ne na odricanje prošlog, već na harmonični spoj i simbiozu kulturnog sećanja i savremenosti, i da upravo taj princip predstavlja osnovu estetske jedinstvenosti nove prestonice Kazahstana Astane.
ZAKLjUČAK
Ovaj tekst je mogao da bude i duži, da se ide na opovrgavanje svakog navoda iz teorija zavera ispletenih oko Astane i predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, ali smatramo da je ovo dovoljno za one koji poštuju argumentaciju ili u najmanju ruku oprez u ocenama ljudi i njihovih dela. Ovde želimo i da ukažemo na posledice širenja teorija zavera u vezi sa ovom temom koje mogu da budu negativne za patriotski blok u celini, jer se neistinama ljudi odbijaju i od realnih alternativa postojećem prozapadnom pogibeljnom kursu na kome se Srbija nalazi.
_________
Uputnice:
[1] http://www.rumbur.ru/places/1489-lisakovskaya-pentagramma-kazahstanskie-satanisti-ni-pri-chem
[2] http://www.fergananews.com/articles/2146
[3] http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2052
[4] http://www.rah.ru/the_academy_today/the_members_of_the_academie/member.php?ID=17361&sphrase_id=8829
