Kada se uskoro američke trupe povuku iz Avganistana, tamo će se dogoditi sve isto što i u Iraku, a može biti i gore
Rat protiv radikalnog islama Barak Obama je sramotno izgubio – ocenio je za moskovski list Vzgljad predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.
On je čak uveren da će se katastrofa sa kojom se suočio Irak ponoviti u Avganistanu, a odatle se preliti na Srednju Aziju. Po oceni Satanovskog, za sve ovo su krive Sjedinjene Države, a posledice će biti „mnogo gore od 11. septembra”.
Fakti u celini prenose taj intervju.
Zbog čega se situacija u Iraku otela kontroli tamošnje vlade?
— Sasvim je moguće da situacija nije ni bila pod kontrolom vlade u Bagdadu. Ta vlada ili nije kontrolisala delove teritorije, ili je vodila politiku koja je dovela do dugotrajnog građanskog rata na niskom nivou. Upravo zato su islamiste iz Islamskog Emirata Iraka i Levanta podržali u sunitskim delovima zemlje lokalni šeihovi koji su ostali bez udela u podeli naftnog kolača, a i bez učešća u piramidi vlasti. Osim toga, dobrovoljci iz „As-Sahvi”, koje su bili okupili Amerikanci i veoma aktivno i efikasno su ratovali u provinciji Anbar sa Al Kaidom, nisu bili – iako je to bio dogovor – integrisani u policiju i armiju Iraka. Zato su se danas borci „Sahvi” faktički priključili odredima sunita koji zauzimaju provincije Najnavu i Anbara.
Formacija IEIL nije mogla da na teritoriju Iraka prebaci više od tri hiljade boraca jer ih ima ukupno 6-7 hiljada, a ostali ratuju u Siriji. Uprkos tome, jedinice iračke armije su se raspale i razbežale, a u ruke bojovnika i IEIL dopale su stotine oklopnih transportera, savremena avio-tehnika i vojna oprema vredna milijarde dolara. Po mom uverenju, to je dokaz da vlada nije ništa kontrolisala. A to nije samo iračka situacija – tako je takođe i u Avganistanu.
Irački parlament nije uspeo da izglasa uvođenje vanrednog stanja u zemlji jer nije imao kvorum. Od 325 poslanika, sednici je prisustvovalo samo 128. Zbog čega irački poslanici ne mogu da se dogovore čak ni kada od toga zavisi dalje postojanje njihove države?
— U Iraku se, od kada ta država postoji, nikada niko ni sa kim nije dogovarao. Tamo ili je postojao diktator, kao Sadam Husein, ili autoritarni lideri koji pokušavaju da postanu novi Sadam Husein, koji sa većim ili manjim uspehom rasturaju zemlju. Takav je bio Ajada Alaui (bivši premijer), takav je i sadašnji – Nuri al-Maliki. Kurdski, šiitski i sunitski poslanici se u principu ne mogu ni o čemu dogovoriti.
To važi čak i za šiite, pošto je na jugu Iraka moćan Muktada as-Sadr, sa svojom „Armijom Mahdija”, a u Basri je čak i uticaj premijera Malikija veoma slab. Ne funkcioniše demokratski sistem u takvim zemljama, niti može da funkcioniše. Ovo potvrđuju, pored Iraka, još i Libija, Tunis i mnoge druge zemlje. Čak i u uslovima smrtne opasnosti – vlade i parlamenti nisu u stanju da se objedine.
Obama je već izjavio da Vašington nema nameru da vraća vojsku u Irak, ali je ukazao da Bela kuća razmatra druge forme pomoći iračkim vlastima. O kakvoj se vrsti pomoći može raditi?
— Možda će se američki predsednik pomoliti za zdravlje iračkog naroda. Možda će američki predsednik povodom Iraka izgovoriti jedan od saosećajnih govora, po kojima je poznat. Nije isključeno da će se povodom razvoja situacije u Iraku požaliti i svojoj ženi. A činjenica je da su SAD Irak prepustile sudbini na isti način na koji su to uradile sa Avganistanom. Kada se uskoro američke trupe povuku iz Avganistana – tamo će se dogoditi sve isto što i u Iraku, a može biti i gore. Zato je, u najmanju ruku, apsolutno besmisleno obraćati pažnju na ono što govori predsednik SAD.
Džon Keri nije isključio da SAD mogu u Iraku iskoristiti bespilotne letelice da bi zaustavile nalet islamističkih bojovnika iz IEIL. Guardian je već objavio da SAD razmatraju mogućnost avio udara po pozicija IEIL, ne samo u Iraku, nego i na teritoriji Sirije.
— Eskadrile američkih bombardera leteće tamo gde im rukovodstvo ukaže. Međutim, to će biti tek simbolična podrška, koja će pomoći Nuriju al-Malikiju i Iraku koliko i mrtvacu zagrevanje.
Takva odluka kasni najmanje godinu dana. U svoje vreme je Maliki molio da dobije avio-podršku dronova protiv sunitskih ekstremista, ali je bio odbijen. Danas na strani IEIL u Siriji ratuju odredi Džebhat an-Nusre koji su čista Al Kaida, a i kurdski bojovnici. A podržava ih Katar koji je najbliži saveznik Sjedinjenih Država.
Kakav značaj će imati gde će biti bačeno tih nekoliko bombi kojima će Amerikanci pokazivati da drže ruku na pulsu? Jer, islamiste to neće zaustaviti. Obama je realni rat protiv radikalnog islama već totalno izgubio.
Senator-republikanac Lindsi Grejem već je izneo pretpostavku da SAD – zbog poslednjih događaja u Iraku – neće uspeti da izbegnu novi teroristički akt, uporediv sa poznatim napadom na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Koliko je to realna opasnost za SAD i njihove partnere?
— Organizujući teroristički rat protiv Sovjetske armije u Avganistanu, Sjedinjene Države su pustile džina iz boce. Taj džin se zove: politički islam. Uz podršku Saudijske Arabije, Katara i Pakistana – politički islam je samo dodatno ojačao. A Amerikanci su – uništivši sopstvenim rukama sekularne vojne diktature i autoritarne režime u arapskom svetu – raščistile ogroman prostor za nastup različitih islamskih grupacija među kojima je najpoznatija Al Kaida, čija je mržnja prema Sjedinjenim Državama mnogo veća nego što se to čak može zamisliti.
Ne mogu da kažem da li će se sada zelena teroristička internacionala skoncentrisati na super terorističke akte na teritoriji SAD, poput onog od 11. septembra, ili će vojne akcije islamista protiv SAD dobiti drugi karakter. U svakom slučaju, situacija u Iraku je dokaz postojanja islamističke kvazidržave na znatnoj teritoriji i sa kolosalnim naftnim resursima, ogromnim zalihama oružja i značajnim poljoprivrednim zemljištem (sa prehrambene tačke gledišta, ona će biti apsolutno nezavisna). A to je mnogo gore od 11. septembra.
Šef Ministarstva inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je događaje u Iraku fijaskom avanture SAD i Velike Britanije…
— Sa tom ocenom se teško ne složiti. Ja sam sam za korišćenje još oštrijih izraza. Ovo što se događa u Iraku je katastrofa, čak ne regionalna. SAD su se povodom Iraka ponele maksimalno neodgovorno. U Irak Amerikanci nisu smeli da ulaze, a ako su već okupirali tu zemlju – nisu smeli nikako da je ostave na cedilu i prepuste sudbini, kao što je to uradio predsednik Obama.
Eksperti su već upozoravali da bojovnici deluju u Iraku odavno, ali da nisu shvatani ozbiljno. Zar ih stvarno nisu shvatali ozbiljno?
— Međunarodna zajednica – politička, politikološka, ekspertska i novinarska – uglavnom se bavi obradom različitih gluposti koje stižu iz Stejt departmenta, Ujedinjenih nacija itd. Na primer, sve bezumno uzbuđuje pitanje izgradnje Palestinske države. Bliski Istok se raspada „popola” i na komade, milioni izbeglica se pretvaraju u desetine miliona, stotine hiljada poginulih prerastaju u milione, a državni sekretar Keri nema drugih briga osim da zavrće ruke Izraelcima da bi još jednom razgovarali sa sponzorima palestinskih terorista. Zato Keri prosto nema kad da sasluša i neku drugu informaciju iz ostalih regiona Bliskog Istoka.
Povrh svega, pitanje je i koliko su kvalifikovani oni koji se bave Bliskim Istokom. O kvalifikovanosti saradnika Stejt departmenta možemo suditi, na primer, po gospođi Psaki, to znači da to nije katastrofa, već – klovnovijada. Bliskim Istokom se bave ljudi koji nisu ništa već profesionalci.
Hoće li se Rusija umešati u situaciju i čime će se završiti irački konflikt?
— Rusija ima na glavi krizu u Ukrajini i najtežu moguću situaciju u Centralnoj Aziji u kojoj će – čim se iz Avganistana povuče američka armija – početi centralnoazijsko proleće. To će dotaći mnogo važnije za Rusiju regione nego što je Irak: Uzbekistan, Kirkiziju i druge republike Centralne Azije.
Osim toga, smatram da Ruska Federacija nema dovoljno resursa da bi se svuda mešala, samo zato što je to moguće. Ako Obama smatra da je Rusija regionalna sila, a da su Sjedinjene Države – globalna, neka on kao globalni predsednik rešava taj problem. Može, kad se povuče sa položaja predsednika SAD, da se kandiduje za funkciju predsednika Iraka.
Scenario za Irak samo je jedan: katastrofalni raspad zemlje sa nepredvidim posledicama za ceo region. A sve će to, razume se, pratiti nagli pad proizvodnje nafte, uključujući kolaps naftnog tržišta, zato što će cene nesumnjivo dalje rasti.
Izvor Fakti, 17. 06. 2014.
