Hrjakov je govorio o „demokratiji“ kako je on i njegovi sugrađani iz Donjecka doživljavaju na sopstvenoj koži
Jezgrovitu i najtačniju definiciju pojma demokratije našao sam pre nekočliko dana na ruskoj televiziji Rossiя 1, i to u popularnoj emisiji Nedeljom uveče s Vladimirom Solovjevim (Voskresnogo večera s Vladimirom Solovьevыm). I protekle nedelje takođe je bilo pozvano nekoliko interesantnih sagovornika, a među njima bili su Sergej Mihejev i Konstantin Zatulin, čije komentare o stanju u Ukrajini poslednjih meseci redovno pratim.
No najzanimljiviji gost bio je Aleksandar Hrjakov (Aleksandr Hrяkov; na slici). On ne samo da živi u ustaničkom ruskom jugoistočnom delu Ukrajine već je i ministar informisanja Donjecke Narodne Republike. Hteo sam da od njega lično čujem kakvo je stvarno stanje u toj zemlji. Čim je dobio reč, milionskom aditorijumu saopštio je sledeće:
„Demokratiя, эto kogda ubivaюt russkih“ (Demokratija, to je kada ubijate Ruse).
Ovde je nakratko zastao, očigledno boreći se sa osećanjima koje je teškom mukom uspeo da savlada. Jer nije lako objasniti Moskovljanima kako izgleda svakodnevni život u ratnim uslovima, „kada vojna hunta iz Kijeva, pomognuta politički, informativno i vojno iz Vašingtona, svakodnevno bombarduje i ubija civilno stanovništvo“.
Razume se da Hrjakov nije dao definiciju „demokratije“ u njenom izvornom starogrčkom smislu, kako su je pre dve i po hiljade godina opisali grčki filosofi Platon i Aristotel, kao „vladavinu naroda“. Hrjakov je govorio o „demokratiji“, kako je on i njegovi sugrađani svakodnevno doživljavaju na sopstvenoj koži, a kako je propovedaju i shvataju američki mediji i uopšte političari sa Zapada.
Niko Hrjakove reči ne može da razume tako dobro kao Srbi. Pre petnaest godina SAD i njihovi saveznici, sa preko četiri stotine miliona stanovnika, bombardovali su Beograd i ostale delove zemlje, čijeg stanovništva je manje od osam miliona. To perverzno iživljavanje nad nemoćnim i osiromašenim narodom jedne male balkanske države zločinci su nazivali „promocija demokratije“.
Prošle nedelje u službenoj poseti Beogradu bio je šef države Belorusije. Na Prvom programu RTS povodom te posete pozvali su političkog komentatora koji je – da usput primetim – večni gost svih televizijskih programa u Srbiji. Voditeljka mu je postavila pitanje, očevidno nezadovoljna i iznervirana tom posetom: „A zbog čega je Lukašenko uopšte došao u našu zemlju? Ta sada, kada Srbija vodi ključne pregovore sa našim prijateljima na Zapadu oko pristupanja Evropskoj uniji, poseta iz Belorusije sigurno nam ne može biti od koristi, zar ne?“
Da li novinarka državne televizije veruje da su Srbi toliko kratke pameti da su zaboravili ko je od marta do juna godine 1999. sejao smrt i uništavao našu zemlju. A upravo je taj isti predsednik Belorusije bio je jedini šef neke strane države koji je tokom bombardovanja NATO svojom posetom hteo da nam kaže da je i u tim teškim trenucima sa nama.
Hrjakova dakle mogu samo da dopunim sledećom tvrdnjom: demokratija, to je kada ubijate Srbe. Rečju, svako ko je američki prijatelj može slobodno da čini najstrašnije zločine i ne mora da strepi da će ikad biti izveden pred lice pravde. Hrvatski i šiptarski lekari su, recimo, vadili organe zarobljenih Srba, a zatim ih ubijali, a da za to nisu morali da odgovaraju premda postoje mnogi dokazi za te tvrdnje. Istovremeno, Srbi su optuživani za zločine koje nisu nikada počinili. Hag je očevidno bio rezervisan samo za one koji se opiru volji Vašingtona.
Preko devedeset odsto srpskih televizijskih programa odlikuju se prostaklukom, a u svojim informativnim emisijama godinama vode propagandni rat protiv sopstvenog srpskog naroda. Za utehu, ni programi američkih i zapadnoevropskih televizijskih stanica nisu mnogo bolji. Preostaje nam samo Raša tudej. Za one koji ne razumeju engleski preporučio bih najtoplije da prate pomenutu emisiju Prvog programa ruske televizije. Ako nemate satelistsku antenu, možete da pratite i preko interneta, i to tako što ukucate adresu sajta ruske televizije.
