vasaKrestic

KNjIGA VASILIJA KRESTIĆA: ČASNIŠTVO AKADEMIJE NARUŠAVA UGLED I DOSTOJANSTVO KUĆE KOJOM RUKOVODI

Najteži period u posleratnom razdoblju, van svake sumnje, smatra akademik Vasilije Krestić, jeste vreme...

Najteži period u posleratnom razdoblju, van svake sumnje, smatra akademik Vasilije Krestić, jeste vreme koje je obeležio Memorandum SANU

U knjizi „Prilozi za noviju istoriju SANU” (o Memorandumu, SANU i njenom rukovodstvu), koju je objavilo izdavačko preduzeće „Beograd”, objavljeno je više od trideset, što razgovora, što izvoda iz razgovora, koje je prof. dr Vasilije Krestić davao našim uglednim listovima i časopisima. U drugom delu knjige su prigodne besede održane na raznim naučnim skupovima ili sednicama SANU.

Akademik Krestić je odlučio da ove tekstove skupi u koricama knjige, jer je član SANU više od trideset godina. Više od tri decenije je direktor Arhiva SANU, a nešto manje od četrnaest godina bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka i član Predsedništva. Dobro je upoznao Akademiju, način njenog funkcionisanja i mnoge njene funkcionere. Drugim rečima, dobro zna kako Akademija diše, kroz kakve faze je prolazila u poslednjih trideset godina, kako se u tom periodu ponašala, s kakvim problemima se suočavala, kako je te probleme rešavala i šta je sve činila da neokaljana i dostojanstvena sačuva ugled i prebrodi sve probleme.

– Kao savremenik i učesnik u mnogim zbivanjima koja se tiču SANU i našeg društva u celini, svedok sam i najnovijih dešavanja u kojima se časništvo Akademije, u poslednjih desetak i više godina, ne snalazi i svojim pogrešnim činjenjem, ili oglušavanjem o mnoga značajna pitanja našeg naroda i države, narušava ugled i dostojanstvo kuće kojom rukovodi – kaže akademik Krestić.

Ne isključuje mogućnost da, uprkos želji da bude istinoljubiv i da iznese činjenice koje se ne mogu osporiti, prilozi koje objavljuje, a pogotovo tumačenja koja uz njih daje, mogu imati i izvesnu notu subjektivnosti. Baš zato je odlučio da ih objavi u ovom trenutku, kada još uvek ima živih savremenika i učesnika u događajima koji bi, možda, mogli u nečemu da ga isprave, dopune ili demantuju. Priloge za noviju istoriju SANU, tvrdi, ne objavljuje iz bilo kakvih ličnih pobuda, zato da bi nekoga naružio, krivo optužio i obezvredio, ili da bi sebe na neki način promovisao. Čini to kao svedok vremena i profesionalno odgovoran istoričar, koji želi da ostavi traga o jednoj od najznačajnijih srpskih nacionalnih ustanova, o političkim prilikama kroz koje je ona prolazila, o ljudima koji su je predvodili, o njihovoj sposobnosti ili nesposobnosti, o članovima SANU, njihovom odnosu prema Akademiji, društvenoj i političkoj krizi kroz koje su prolazili Srbija i Srbi, ali i o sopstvenom ponašanju i sopstvenoj delatnosti, pa i odgovornosti prema ustanovi i njenom ugledu, do kojih mu je veoma stalo.

Najteži period u posleratnom razdoblju, van svake sumnje, smatra akademik Krestić, jeste vreme koje je obeležio Memorandum SANU. Kako je o tom dokumentu, a u vezi sa njim i o SANU i akademicima, pa i o Srbiji i Srbima, izrečeno i napisano brdo raznih zlonamernih izmišljotina i minhauzenovskih laži, u prilozima koje objavljuje, čitaoci će o ovoj temi naći puno podataka. Može se saznati: zašto je i s kojim ciljem nastao Memorandum; ko ga je i zašto napadao; da li je to prokomunistički ili antikomunistički, projugoslovenski ili prosrpski dokument; kako ga je u času nastanka prihvatio u Srbiji akreditovani diplomatski kor; kako je došlo do njegove krađe; da li je Memorandum nacionalni program; da li je srpska vlast u vreme Slobodana Miloševića stajala iza Memoranduma i da li ga je ona i naručila od SANU; da li je Memorandum poslužio kao inicijalna kapisla za razbijanje Jugoslavije; da li je akademik Dobrica Ćosić na neki način učestvovao u izradi Memoranduma i da li je kao predsednik države imao zadatak da ga u praksi realizuje; kako su akademici prihvatili Memorandum; da li je, kada i zašto kod izvesnog broja akademika došlo do distanciranja od Memoranduma.

Mislim da su tvorci Memoranduma SANU, tim aktom, pokazali da su bili na nivou naučnih zadataka i patriotskih obaveza. Bilo je to zlatno doba Srpske akademije nauka i umetnosti i siguran sam da će istorija o svemu tome izreći najpovoljnije ocene – rekao je u jednom razgovoru za „Novu Zoru” akademik Vasilije Krestić.

Čitaoci mogu sve saznati o držanju DOS-a i ondašnjih medija prema Memorandumu; o oceni koju je o Memorandumu izrekao Ivan Stambolić; o posledicama memorandumske afere na ponašanje akademijinog rukovodstva i o brojnim drugim pitanjima koja se tiču tog dokumenta i SANU. O svemu ovome, akademik Krestić iznosio je svoja saznanja i viđenja u mnogim intervjuima, datim raznim novinama, počev od 1993. do današnjih dana.

U drugom delu knjige objavljeni su tekstovi koji se odnose na stanje koje vlada u Akademiji i na način kako Izvršni odbor SANU, na čelu s predsednikom Nikolom Hajdinom, upravlja Akademijom. Svi ti hronološki poređani tekstovi su ili Krestićeva izlaganja saopštavana na skupštinama SANU, ili su autorski članci štampani u nekim listovima i časopisima.

– Dobro znam da će objavljivanje ovih priloga za noviju istoriju SANU pogoditi one koji su se našli u žiži moje kritike. Međutim, od izrečenih kritika nisam mogao, a ni hteo, da odustanem iz nekih bolećivih kolegijalnih razloga, utoliko pre što oni koje kritikujem nijednim svojim postupkom, tokom više godina, nisu pokazali spremnost za bilo kakvo menjanje načina upravljanja Akademijom – naglašava akademik Krestić.

S ovom knjigom, akademik Krestić se pojavljuje baš u ovom trenutku i zato što se približavaju izbori za novo rukovodstvo SANU (sledećeg proleća). Prilozima koje objavljuje želi da upozori akademike da dobro otvore oči kada budu birali nove časnike Akademije. Oni ne bi smeli da liče na sadašnje rukovodstvo, koje se silno izbrukalo, osramotilo i SANU i sve njene članove.

Autor Zoran Radisavljević

Izvor Politika, 22. 06. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u