U radu naučne konferencije „Ruski nekropolj u Beogradu” učestvovalo 17 srpskih i ruskih istoričara
Naučna konferencija „Ruski nekropolj u Beogradu” održana je u našem glavnom gradu. Moderatori su bili: prof. dr Mira Radojević i docent dr Miloš Ković. Uvodna obraćanja na skupu su imali: predsednik Počasnog saveta Fondacije za obnavljanje, podršku i očuvanje kompleksa istorijsko-memorijslnih spomenika u Republici Srbiji „Ruski nekropolj” dr Nenad Popović, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, episkop lipljanski Jovan i protojerej stavrofor Vitalij (Tarasjev), starešina Podvorja Moskovske patrijaršije u Srbiji.
U Radu skupa su učestvovali: dr Đorđe Đurić, dr Galina Ševcova, Elena Bondarjeva, dr Ljubodrag Dimić, dr Ljudmila Kuzmičeva, mr Jekaterina Gavroeva, dr Vladislav Puzović, dr Aleksandar Kadijević, Miladin Milošević, Aleksej Arsenjev, dr Aleksandar Životić, Jelena Mežinski-Milovanović, dr Aleksandar Nikitović, dr Boris Milosavljević i mr Dragomir Anđelković.
Reč predsednika Počasnog saveta Fondacije Ruski nekropolj dr Nenada Popovića:
Obnova Nekropolja za sve nas je bila sveta misija
Želim da vas pozdravim u ime Fondacije za obnovu „Ruskog nekropolja” i da vam poželim dobrodošlicu na našu konferenciju. Prošli smo dug put od trenutka kada smo pre više od 4,5 godine sa sadašnjim predsednikom Fonda Konstantinom Kosačovom i predsednikom Upravnog odbora za obnovu Nekropolja Valerijem Rjazanskim započeli ovaj projekat.
Projekat smo u početku podelili u tri faze: izrada projektne dokumentacije, prikupljanje novčanih sredstava i izvođenje radova na obnovi Nekropolja.
I pored ogromne političke volje i sa srpske i sa ruske strane da se Nekropolj obnovi, realizacija projekta zbog ekonomske krize nije se u svakom trenutku obavljala planiranom dinamikom.
Prolazili smo kroz teške periode, ali ni u jednom trenutku nismo izbili upornost i entuzijazam da ovaj projekat privedemo kraju, nismo izgubili optimizam i entuzijazam jer smo bili prožeti snažnom vizijom koja nas je sve vreme podsećala na jedno – da Nekropolj nije samo spomenik kulture od značaja za naše dve zemlje, već da je Nekropolj simbol neraskidivog prijateljstva srpskog i ruskog naroda koje traje vekovima.
Znali smo da obnovom Nekropolja obnavljamo svest srpskog naroda o tome ko su mu bili prijatelji i šta su ti prijatelji činili za njega u prošlosti. To je za nas bila sveta misija i zato je Nekropolj mogao biti obnovljen. Takođe, obnovom Nekropolja srpski narod je obnovio istorijsko sećanje i odao poštu našoj ruskoj braći koja su sahranjena na Nekropolju. S jedne strane, hrabrim ruskim vojnicima koji su položili živote za slobodu Srbije u Prvom svetskom ratu, a sa druge – istaknutim ličnostima carske Rusije koje su posle Oktobarske revolucije emigrirale u Srbiju gde su ostavile neizbrisiv trag u njenom duhovnom, intelektualnom i kulturnom životu.
Istakao bih značaj ovog projekta i iz još jednog razloga. Ovaj projekat realizujemo u godini velikog jubileja kada se obeležava 100 godina od početka Prvog svetskog rata.
Prvi svetski rat je najočitiji primer koliko je veliko i čvrsto prijateljstvo Srba i Rusa. U vreme kada je to za nju bilo najnepovoljnije – uprkos svojim vojnim i ekonomskim slabostima i unutrašnjim problemima – Rusija je, da bi zaštitila Srbiju i sprečila njeno uništenje, objavila rat dvema ondašnjim supersilama – Austro-Ugarskoj i Nemačkoj.
Tim činom, koji se dogodio pre sto godina, Rusija je pokazala kolika je njena ljubav prema srpskom narodu. Danas 100 godina kasnije, simbolički, Srbija i Rusija zajedno obnavljaju spomenik koji svedoči o toj ljubavi i šalju poruku svetu da će naši narodi uvek stajati rame uz rame u borbi protiv zla kao što su to činili i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Ovo je naš odgovor na očiglednu reviziju istorije koju u osvit obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata i sedamdesetogodišnjice od završetka Drugog svetskog rata sprovode pojedine države.
Ta revizija nije opasna ne samo zato što iskrivljuje istorijske činjenice, praveći od dželata žrtve i obratno, već i zato što vodi ka renesansi ideje fašizma koja svoje otelotvorenje ima u fašističkom pokretu koji kroji novi državni poredak u Ukrajini.
Kao posledica povampirenja fašizma u Evropi, danas kao i pre 70 godina, u Ukrajini se spaljuju živi civili po nalogu nekih novih vandala.
Svet ne sme da zatvara oči pred ovom pojavom, već mora oštro da je osudi i da se od nje ogradi kako se užasna prošlost vrlo vidljivog Prvog svetskog rata ne bi ponovila.
Dame i gospodo, u ime Fondacije za obnovu Ruskog nekropolja želim vam uspešan rad na ovoj konferenciji.
Reč ambasadora RF u Republici Srbiji Aleksandra Čepurina:
Današnja konferencija se održava u pravo vreme.
Prvi svetski rat je iz mnogih političkih razloga bio zaboravljen.
Danas je Rusija puna rešenosti da se u punoj meri oduži svojim zaštitnicima i obnovi istorijsku pravdu i da restaurira spomenike vojnicima Prvog svetskog rata.
Znamo da je Prvi svetski rat počeo globalnim potresima, u prvom redu u Evropi i ne samo u njoj, već i u Ruskoj imperiji i ne samo jednom revolucijom.
Mislim da Ruski nekropolj u Beogradu nije samo jedno od velikih ruskih grobalja u svetu. On je, kao što je Nenad rekao, simbolička građevina ulepšana velikim spomenikom za dva miliona vojnika Ruske imperije koji su poginuli za ideale slobode i nezavisnosti cele pravoslavne civilizacije, već i spomenik rusko-srpskim vezama i prijateljstvu.
Poznato vam je da je na inicijativu predsednika Ruske Federacije, zahvaljujući vladi Rusije, saradnji sa RPC i srpskim prijateljima i kolegama, ispunjen, rekao bih, istorijski dug. U ovom trenutku je praktično završena rekonstrukcija i obnova Ruskog nekropolja sa njegovom duhovnom vrednošću – Iverskom kapelom.
Obnovljen je spomenik „Spavajte ratni orlovi” u čijoj je osnovi kosturnica ruskih vojnika koji su poginuli pri odbrani Beograda od austrijskih osvajača.
Oni koji su na ovaj ili onaj način povezani sa ovim, znaju da je to iziskivalo mnogo duhovnih, finansijskih i organizacionih napora. Zato želim da se posebno zahvalimo ruskim i srpskim restauratorima, arhitektima, projektantima i radnicima, onima koji su izvršili veoma teške restauratorske poslove ne samo na očuvanju istorijskog izgleda, već duše i pokoja naših zajedničkih predaka. Na taj način odajemo počast velikim sinovima Rusije.
Posebno se zahvaljujemo srpskom narodu, našim srpskim prijateljima koji su realizovali ne samo konkretnu pomoć. Oni su učestvovali i u prikupljanju sredstava i naučno-istraživačkom radu da bi rekonstrukcija bila obavljena veoma pažljivo i da bi spomenik bio očuvan kao spomenik kulturno-istorijskog nasleđa.
On nije samo kulturno-istorijsko nasleđe Srbije, već i Rusije. Želim da se zahvalim i gospodinu Popoviću, njegovim višegodišnjim naporima u realizaciji projekta restauracije Ruskog nekropolja i za njegov doprinos u jačanju rusko-srpskih veza i prijateljstva. Slažem se sa njim da su u nekom smislu spomenik i sam proces njegove restauracije svojevrsni simbolički gest, jedan od znakova davnašnjih i drevnih rusko-srpskih veza.
Dozvolite mi da još jednom današnjoj konferenciji poželim uspešan rad, interesantne novine i plodnu razmenu mišljenja, možda i neke sporove. Da ponovim: vreme održavanja konferencije je dobro izabrano.
Reč episkopa Lipljanskog Jovana:
Naša dva naroda i naše dve crkve ponekad je teško razlikovati
Vaša ekselencijo, poštovana gospodo, dragi hristooče Vitalije, braćo i sestre,
Kao episkop sam pozvan da u vama vidim braću i sestre, pa tek onda dostojanstvene naučnike koji su okupljeni oko ovog izvanrednog posla.
Ja sam ovde u ime Njegove Svetosti patrijarha Srpskog gospodina Irineja: da vam za taj divni posao, izuzetan posao, prenesem njegov blagoslov i svakako podršku SPC za koju su ovakve stvari neupitne. Pogotovo što je to najjača dodirna tačka između naša dva naroda i naše dve crkve koje je ponekad i teško razlikovati, kao što je to ovde toliko vidljivo u slučaju Ruske zagranične crkve koja je nastala između dva rata pod blagoslovom, pokroviteljstvom i staranjem SPC koja je prepoznala nepogodu, muku i tugu ruskog naroda koji je izgubio Otadžbinu i koji je morao da svoju slobodu ostvaruje kako je mogao u tom trenutku.
Tako je uzvratila samo mali deo onoga što su joj ruski narod i Ruska crkva vekovima darovali.
S druge strane, kao episkop obavezan sam da vodim računa o životu, ne samo o onome što je bilo, već i o onome što će biti. Zbog toga ću da ispričam jednu priču koja je vezana za taj život.
Priča je anegdota i dešava se u Jerusalimu gde sam živeo niz godina. Živeo sam u jednom stanu u centru grada. Jednog dana nešto se pokvarilo u kuhinji. Zamolio sam da mi pošalju vodoinstalatera. Dolazi vodoinstalater i predstavlja mi se – Genadij. Dobro, izvolite!
Ispod lavaboa čuje se glas: „Otec, otkuda vi?” Kažem iz Srbije, ja sam Srbin. On kaže: Da, da, da, to znam, ali otkuda ste? Kažem: Rodio sam se u Bosni, ako vam to nešto znači. On: A, aha! A da li znate gde je grad Sarajevo? Rekoh: Znam! On: Znate li gde je Jevrejsko groblje u Sarajevu?
Vidi, čudna li svata, pomislih. Rekoh: Znam, mislim u Izraelu smo! Da, znam. On: Vidite, ja sam se tamo borio!
Naime, jedna od glavnih linija sukoba u Sarajevu tokom rata od 1992. do 1995. godine išla je preko Jevrejskog groblja, a Genadij je kao dobrovoljac proveo četiri godine u Vojsci Republike Srpske.
Šta hoću da kažem? Da, postoji divna duboka ljubav i zajednička prošlost, ali postoji isto tako i sadašnjost. Imamo Nekropolj u Beogradu, ali ne smemo zaboraviti da je ruska ljubav prema nama postavila sveže nove nekropole po srpskim zemljama u ovim godinama u kojima smo mi živeli. I da su te nekropole dokaz da ljubav koja je posejala ove stare, još živi i da će sigurno još živeti.
Reč protojereja stavrofora Vitalija (Tarasjeva):
Ruski nekropolj je svetinja koja zaceljuje rane
Uvaženi gospodine Popoviću domaćine ove konferencije, vaše preosveštenstvo, dragi u Hristu vladiko i visoki predstavniče SPC, vaša ekselencijo, uvaženi naučni radnici, draga braćo i sestre,
Čast mi je da pozdravim ovaj naučni skup, sve njegove učesnike i goste koji su prisutni u ime Njegove svetosti patrijarha Moskovskog i cele Rusi gospodina Kirila.
Glavna tema ove naučne konferencije je Ruski nekropolj u Beogradu koji je kao duhovno srce ruske zajednice u Srbiji, koja postoji od 20-te godine prošloga veka, na današnji dan predstavlja ne samo svetinju koja učvršćuje odnose između Srbije i Rusije nego ima mnogo širi značaj, značaj za Rusiju, ruski narod i RPC.
Ruski nekropolj je svetinja koja zaceljuje rane, one koje su postojale između ruske dijaspore i upravo na tom mestu, na Ruskom nekropolju u Beogradu, pre pedesetak godina počelo je zaceljivanje tih rana.
RPC u tom svetlu posmatra svoj narod i zahvalna je SPC, srpskoj državi i narodu na pomoći koju su dobili u jednom do najtežih trenutaka u našoj istoriji, a to je jedan dugi period koji je usledio posle tragičnih događaja Oktobarske revolucije u Rusiji.
Svim učesnicima ove konferencije želim uspeha u radu i nadam se da će ona, po zamisli našeg domaćina, dobiti zbornik radova koji će predstavljati trajnu vrednost naša dva jednokrvna i jednoverna naroda.
Autor Goran Šimpraga
Izvor Fakti, 21. 06. 2014.
