Videvši odnos vlade prema Rusiji u narednom periodu, biću spreman da zaključim kakvu politiku vlada vodi
Današnja situacija u kojoj se nalazi Srbija nije ni malo laka. Ali budimo realni, kada je u svojoj dugovekovnoj istoriji Srbija bila u dobroj ili sjajnoj poziciji. Slobodno možemo reći skoro nikada. Sada se nalazimo u specifičnoj situaciji, kada treba da balansiramo ako hoćemo da preživimo. I to se mora uraditi tako, da odbranimo naše interese. Probaću da analiziram i definišem šta su naši prioriteti i kako da to uradimo.
Činjenica je da je Srbija duboko zagazila na putu ka EU. To je složen proces koji traje 15-estak godina te je taj kurs u ovom trenutku, usled višestrukih stranih uticaja kojima je država podložna, gotovo nemoguće u skorije vreme promeniti. Mislim da nije do nas da sada vodimo svetsku politiku i raspravljamo da li će se EU raspasti, da li će se podeliti. To je tema za neku drugu analizu. Mi iz tog, sada već utabanog puta, kao što sam naglasio u ovom trenutku ne možemo da izađemo čak i kada bi to hteli.
Ali isto tako, sa sigurnošću možemo tvrditi da se situacija menja i da se uticaj i snaga pomeraju od EU ka Rusiji. Potvrdu za takve trendove na našoj sceni vidimo na primerima onih koji su sada postali rusofili, a do juče su bili zakleti EU fanatici, te se sada često nalaze u prvim redovima na skupovima koji se bave pitanjima vezanim za Rusiju. Ako neko zna gde se klatno pomera to zaista jesu oni. Uvek u prvim redovima kako bi za masne naknade izigravali nezavisne analitičare. Malo su nezavisni za američke fondove i Soroša, malo za Kacina i EU, a sada za Rusiju. Kako bilo da bilo, iako nisu baš previše relevantni i sigurno se ne može njihovo razmišljanje uzeti kao merodavno, jer je direktno zavisno od njihove procene gde mogu nešto da ušićare, ipak predstavljaju jedan siguran signal gde će se u budućnosti moć pomerati. Kada su oni sami u pitanju i njihov stomak, siguran sam da su nepogrešivi. Na stranu što će ponovo postati veće pape od samog pape čim procene da je to korisno.
Ali šta mi kao država možemo izvući kao zaključak iz toga, da li ga uopšte izvlačimo i kako se postavljamo?
Nova vlada Srbije za sada pokušava da balansira. Ali to mahom radi nečinjenjem, većinom je dominantna psivnost u njoj samoj. Znači ne radimo ništa konkretno i nadamo se da će svi imati razumevanja za našu poziciju. Iz sopstvenog iskustva, a i iskustva drugih, znamo da to neće biti tako. Udariće nas, što bi se reklo, kada nas najviše bude bolelo. Uostalom, svedoci smo zadnjih dana sinhronizovanih napada i kampanje Peščanika, nadamo se odlazećih generala MUP-a, tzv. nezavisnih medija i intelektualaca i pseudo patriota i nacionalista – raznih Bećkovićki, Turlajićki, Bakića, Antonića. Svi kao po komandi kreću u orkestriranu kampanju protiv vlade Srbije. Ako još uvek postoje oni koji veruju da su ovo slučajnosti onda smo stvarno otišli u bespovrat. Takve ne vredi ubeđivati u suprotno.
Da pojasnim, ovde ne želim da govorim moje mišljenje o rezultatima Vlade. To je poseban problem ali pristojno želim da im dam 100 dana kao što je uvek i bio red, sem valda sada. Sudeći po složenosti situacije u kojoj je država, naročito usled poplava koje su nas pogodile, potrebno bi bilo dati vladi i jedan duži period kako bi pokazala rezultate svoga rada. Potom treba donositi sud i naravno otvoreno progovoriti o svim eventualnim slabostima aktuelne vlasti. Ali na realnoj osnovi a ne ostrašćeno ili sa motivom zadobijanja dobro plaćenih sinekura.
Vlada je pod jakim pritiskom da ne dopusti ozbiljniji prodor ruskom kapitalu u Srbiju. I to možda i ne bi bilo strašno kada bi to bilo kompenzovano ulaskom nekih drugih značajnih investicija. Ali njih nema. Sa strane zapada ovde se pojavljuju neki nepoznati fondovi i kompanije koje žele da se nastavi razaranje Srbije. Žele da kupe, da naglasim za jeftine pare, i Železaru i Bor i sve što još makar nečemu valja. Ovde Vlada Srbije mora da radi u interesu građana i ne dopusti da to tako prođe. Naravno da je to lako reći ali teško uraditi.
Zato se mora na neku stranu zategnuti a negde popustiti.
Srbija i Rusija
Rusija je nama veliki i jedini vekovni prijatelj i ne smemo nikada i ni po koju cenu uraditi nešto što bi poremetilo dobre i dugovekovne kontakte sa ovom nama bliskom državom. Kao neko u koga imamo najviše poverenja moramo, makar pokušati, da omogućimo njen prodor na prostor Srbije što je to više moguće. Koji su to interesi koji su zajednički nama i Rusima?
Prvo i najvažnije jeste Južni tok. Moramo ubrzati sve aktivnosti koje su vezane za ovaj projekat. Time uveravamo Rusiju da smo prijatelji a nama u budućnosti obezbeđujemo prihode i energetsku stabilnost. I postajemo regionalni bezbedonosni igrač. To je ono što naši susedi ne mogu da podnesu a u EU ne žele. I to će tako biti sve dok se gasovod ne izgradi. Ako uspemo da izdržimo pritisak posle toga ćemo biti važan faktor za stabilnost regiona i imaćemo veći stepen nezavisnosti, jer bi realizovanjem ovog projekta zadobili značajnu polugu moći. Naravno u meri koliko je to moguće u trenutnoj geopolitičkoj raspodeli moći na Balkanu. U najmanju ruku makar bi smanjili pritiske sa zapada na našu državu. Opstruiranje projekta Južni Tok je najviše u interesu Amerike, ali sada i EU pokušava pritiscima da zaustavi izgradnju gasovoda, prvo u Bugarskoj. Zbog toga će kod naših komšija brzo pasti vlada. Ali možemo sa sigurnošću računati da kako bude dolazila zima prostor za dogovor EU i Rusije će znatno da se širi, sa velikim šansama da se dođe do povoljnog dogovora. Zato treba da balansiramo, pokušavajući da mudrom politikom ne izazivamo konflikt sa bilo kojim centrom moći, ako i budemo dobijali packe ne smemo dozvoliti da napravimo neki nervozan i ishitren potez koji bi bio neminovno loš po sveukupan naš, izuzetno složen položaj.
Drugo. Što se tiče privrede postoji veliki broj zainteresovanih firmi iz Kine, Indije i drugih da ovde otvaraju svoje proizvodnje radi plasmana proizvoda na rusko tržiše, zbog našeg ugovora sa njima. Tu treba pojačati aktivnosti i zato konačno početi ozbiljno koristiti tu prednost koju imamo
Treće. Trebalo bi raditi na tome da neka od velikih domaćih kompanija bude prepuštena nekoj ruskoj ozbiljnoj firmi. Sa obzirom da su oni svetski lideri u svemu što je vezano za gas, naftu i sirovine uopšte, a postoji interesovanje sa njihove strane za Železaru Smederevo. Ovo je prava prilika da se u zajedničkom interesu to i završi jednim ozbiljnim poslovnim aranžmanom. Sve drugačije ne bi bilo dobro
Četvrto. Podvući ponovo crvenu liniju. A to je vojna neutralnost ili jednostavno NE u Nato.
Srbija i Zapad
Srbija mora na neki način kompenzovati ovu prijateljsku politiku sa Rusijom određenim ustupcima Zapadu. I zato što projekti sa Rusijom imaju šansu da se ostvare jedino u slučaju popuštanja u nekim segmentima Zapadu, kao trenutno dominantnijem faktoru na Balkanu. Značajni zapadni faktori su Nemačka, i naravno neizbežna Amerika.
Nemački interes
Po svemu sudeći namera vlade a i očigledno potreba je da se Telekom Srbije proda. Ovo je idealna prilika da Nemački kapital uđe u Srbiju i da na neki način kompenzujemo stanje. U svakoj varijanti dobro je imati ozbiljnog partnera, tj. Nemačku, nego ići u pravcu koji je ocrtao bivši DOS-ovski režimi kada je za partnera dovodio austrijske i druge belsovetske sumnjive likove i sumnjiv kapital. Mišljenja sam da treba pustiti da Nemačka ima udeo i u Elektroprivredi. Ovakve investicije bi pomogle da se napravi dobar balans i zadovolje dva velika igrača bez ugrožavanja interesa Srbije. Takođe, sa pozicija opšte spoljne politike, Srbiji je veoma važno da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Nemačkom. Bitno je za nas kao male igrače i da odnosi te dve sile budu stabilni.
Istorija naših odnosa sa Nemačkom nije baš na visokom i zavidnom nivou. Sve to treba pamtiti i istorijski dokumentovati. Ali ovo je dobar momenat da se naš odnos za početak popravi a u narednom periodu i dobro razvije, čak i u učvrsti periodima koji dolaze, što može imati itakako povoljnih posledica za poboljšanje sveukupnog privrednog stanja u Srbiji.
Američki interes
Prvo da razmislimo da li on postoji i koliki je. Kao velika sila sigurno ne žele, kao je gore i naglašeno, da se povuku sa ovih prostore i prepusti dominaciju EU, a pre svega Nemačkoj.
Ali ako pogledamo, već izvesno vreme njihovo interesovanje se izmešta u druge krajeve planete. Ovo treba da iskoristimo na način da pravac ostvarivanja sopstvenih interesa usmerimo tako da gledamo da izbegavamo nepotrebne probleme sa Amerikom. Evidentno je da je američki interes, iako im je uvek u fokusu krovna kontrola procesa na Balkanu, ovde uglavnom zadovoljen. Imaju BiH, realno imaju KiM iako ga mi ne priznajemo, što ne smemo nikada da uradimo, a što je opet realno gledano u ovom trenutku maksimum našeg otpora nepravednom oduzimanju južne srpske pokrajine. Ovo ne znači da se stvari neće promeniti, te stoga mi moramo biti spremni da svaku eventualnu ukazanu priliku za poboljšanje položaj Srba na Kosovu kao i statusa pokrajine treba maksimalno da iskoristimo, ali otom potom. U ovom trenutku šanse za tako nešto su jako male. Zaključujući o interesu Amerike na ovim prostorima možemo konstatovati da oni, zauzeti drugim kriznim tačkama u svetu, ovde, na Balkanu, imaju za njih sasvim zadovoljavajući stepen stabilnosti.
Što se tiče privrednog uticaja, malo je teže napraviti direktan balans sa njima, ali mislim da bi odnos sa Arapima koji ova vlada neguje mogao da kompenzuje dosta toga. Realno i geopoltički nama takav odnos i treba zbog nas samih. Nemamo snage za bilo kakve probleme koji bi bili izazvani nepotrebnim konfrontacijama. A saradnja sa Arapima je višestruko korisna, kako zbog samih investicija tako i zbog odnosa sa našim muslimanskim stanovništvom.
Zaključak – boli
Da završim. Srbija će u narednom periodu imati mnogo problema. Spoljnopolitičkih pritisaka oko KiM a posebno zbog Južnog toka. To će sigurno koristiti pripadnici bivšeg režima da koordinirano sa strancima napadaju vladu i izazivaju problema u samoj Srbiji, ne libeći se da ruše i državu. Logično je da će oni, koji su svoj mandat na vlasti koristili uglavnom radeći u svom a suprotno interesima zemlje koju su predstavljali, sada svoje delovanje pojačati, ostarašćeniji nego ikada. Nažalost, imaće pomoć i frustriranih minornih grupa nacionalista zbog kojih je nacionalni pokret u Srbiji spao na najniže grane, kada ne može da skupi par desetina hiljada glasova. Zbog svoje frustracije i bezidejnosti i nemogućnosti da ponude bilo kakvo rešenje, tj alternativu, koristiće svaki momenat da od zemlje u kojoj žive prave cirkus, radeći protiv preko potrebne homogenizacije društva što bi ga učinilo otpornijim na svakovrsne pritiske kojima će biti izloženo.
Zato Vlada Srbije mora da politiku naše zemlje vodi vrlo pažljivo. Nema prava na grešku. Politika mora biti, kao što sam napisao, na liniji Beograd-Moskva-Berlin uz uvažavanje interesa Vašingtona. Da li je to lako? Naravno da nije. Ali voditi Srbiju nikada nije bilo lako.
Videvši odnos vlade prema Rusiji u narednom periodu, biću spreman da zaključim kakvu politiku vlada vodi, i tada je argumentovano kritikovati ili veoma blago pohvaliti.
Izvor Vidovdan, 14. 06. 2014.
