ŽIVKO ĆURČIĆ
Procene stručnjaka su da će prinos pšenice biti manji za dvadesetak procenata u proseku
Ponovo se kosi pšenica u Srbiji, kombajni i paori su se razmileli po njivama proteklih nekoliko dana, a o tome skoro da nema nikakvih vesti u srpskim medijima.
Čitajući sopstveni tekst od prošle godine, prosto je za ne poverovati koliko ima sličnosti u problemima koji muče srpskog seljaka sa ovogodišnjom žetvom. Nažalost, te sličnosti se ponavljaju iz godine u godinu, i naš seljak i dalje nema svoje predstavnike u parlamentu. Izgleda da je poljoprivreda, razvojna šansa Srbije, vruć krompir koji niko nije hteo ni da uzme u ruke, jer kako drugačije tumačiti licitiranje ministrom poljoprivrede i njegov izbor u poslednji čas, koje se dogodio pre nekoliko meseci.
Možda je i to najveći problem u državi Srbiji – rešenja u poslednji čas, odnosno rešenja koja se donose na prečac, bez analiza problema, bez dobrih planova za rešenja tih problema, da ne pričamo da se donose bez pravih ljudi za ta rešenja. U svakom slučaju, izgovora za ove probleme ima na pretek: poplave, mali budžet, neobrazovani seljaci, politika prethodnog režima, a, kako kažu, dobar izgovor zlata vredi (što praksa potavrđuje).
IZVOZ PŠENICE PREPOLOVLjEN
Ono što nije isto u odnosu na prošlu godinu su prinosi i kvalitet pšenice. Izuzetno nepovoljni proizvodni uslovi, slaba zima i kišovito proleće omogućili su nesmetan razvoj mnogobrojnih štetočina na pšenici, od poljskih miševa, do bolesti lista i klasa pšenice, što je dovelo da smanjenja prinosa i kvaliteta hlebnog zrna. Procene stručnjaka su da će prinosi biti manji za dvadesetak procenata u proseku, a ulaganja su povećana kupovinom hemijskih preparata kako bi se pšenica zaštitila od bolesti. To znači manji profit za ratare, koji je i dalje teško predvideti jer se cena pšenice ne zna (isto kao i prošle godine, i prošlih godina).
Ako imamo u vidu da je pšenicom zasejano oko 10 odsto manje njiva u odnosu na, slobodno možemo reći, rekordnu 2013. godinu, sa umanjenim prinosom ovogodišnji rod će u odnosu na prošlu godinu biti manji za otprilike 700.000 tona. To znači da će i izvoz pšenice biti daleko manji (skoro prepolovljen), a, ukoliko znamo da je i ovogodišnji kvalitet daleko slabiji od prošlogodišnjeg, to će dovesti i do smanjenja spoljnotrgovinskog bilansa, koji je ionako nepovoljan za našu zemlju.
Koji su to konkretni mogući potezi države u ovom trenutku? Skoro identični kao i prošlogodišnju predlozi, a to su: otkup od 100.000 tona kvalitetne hlebne pšenice, i to A1 klase, po ceni od oko 22 dinara. Stavljanje u funkciju sistema javnih skladišta, koje još nije zaživelo u praksi. Stroga kontrola otkupa i poštovanje svih standarda, kako nam se ne bi ponovio „aflatoksin“ i druge afere vezane za rad naših inspekcija, koje zaista nisu male po obimu a ni po šteti koju nam indirektno nanose. Ovo je naročito važno zbog činjenice da je ova godina bila izuzetno povoljna za pojavu bolesti na pšenici i svako gledanje kroz prste bilo kome nam se može ponovo obiti o glavu.
PAORI, UDRUŽUJTE SE!
Koji su dugoročni potezi koje treba sprovesti kako bi unapred otklonili višegodišnje probleme u žetvi pšenice? Detaljan popis državne imovine u pogledu silosa, skladišta, kao i uskladištene robe. Prebacivanje Direkcije za robne rezerve pod nadležnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Planiranje, praćenje tržišta i donošenje odluka o količini i ceni otkupa pre početka žetve. Donošenje dugoročne strategije poljoprivredne proizvodnje.
Šta bi, sa druge strane, paori trebalo da urade? Na prvom mestu da se organizuju i zaborave podele na velike i male, na ratare i stočare, na voćare i vinogradare, već da udruženo nastupaju kako na tržištu tako i na političkoj sceni Srbije. Jednostavno, niko ne zastupa interes seljaka u parlamentu i niko to ne može da uradi bolje od njih samih.
Na kraju, ostaje samo da konstatujemo da su u novoj žetvi pšenice ostali isti problemi: cena je nepoznata, nekorektni skladištari nisu kažnjeni, robne rezerve nemaju plan i cenu otkupa, mehanizacija je zastarela, jedni te isti političari i dalje vode glavnu politiku u državi Srbiji, međutim, nove afere se pojavljuju iz dana u dan, plus imamo novog ministra poljoprivrede (što i nije neka novost), a vesti o realnim problemima koji muče građane, kao što su žetva, nezaposlenost, siromaštvo, rad inspekcija koje kontrolišu hranu i poljoprivredne proizvode su sporedne teme za naše novinarstvo.
Autor je stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i član Predsedništva Treće Srbije
