SERĐO KARARO
Cilj je gotovo nestanak države u zemljama u kojima je „demokratska država” naturena bombardovanjem ili državnim udarima
Poražavajuća ofenziva džihadističkih boraca ISIS (Islamske države Iraka i Sirije) u Iraku dramatično otkriva – ali daleko bolje od tolikih zapetljanih argumenata – posledice „kreativne destabilizacije”, koju u praksi provode SAD i njima savezničke sile. Ta se destabilizacija najviše ispoljila u Africi i na Bliskom Istoku, iccrtavši gotovo iznova geopolitičku mapu regiona i načičkavši je onim što se može definisati kao „ničija zemlja”.
„Možemo samo da zamislimo kakve bi bile posledice da su u januaru SAD i Francuska napale Siriju”, naglasio je s pravom pre nekoliko dana Alberto Negri u 24 sata.
Još je je Erik Hobsbaum u jednom razgovoru o svojoj knjizi Kratki vek ukazao kako će rased koji će obeležiti 21. vek predstavljati sučeljavanje zona u kojima postoje države i zona u kojima država nema. I zaista, svet je sve manje moguće definisati kao podeljen između Prvog i Trećeg sveta, već između jakih država – „komadača” drugih zemalja (čak i putem potpuno novih i nepoznatih procesa, koje nosi Evropska unija) i onih „raskomadanih”.
BALKANIZACIJA IRAKA
Jake države se međusobno integrišu u nove političko-ekonomske blokove, dok se slabije – često proizašle iz pilotirane dekolonizacije, i to pilotirane baš od bivših kolonijalnih sila – bivaju raskomadane na teritorije u kojima nema suvereniteta, podeljene među sobom. Za njih se bore naoružane grupe, sa kojima se može pregovarati ili se boriti u vrlo asimetričnim uslovima, u kojima su u prednosti multinacionalne kompanije i imperijalističke države.
Izgleda da je cilj ovakvog scenarija gotovo potpun nestanak države u zemljama u kojima je „demokratska država” naturena bombardovanjem ili državnim udarima, dirigovanim iz Vašingtona, Londona, Riada i katkad iz Pariza.
Destabilizujuća stabilnost, koju ostvaruju zapadne zemlje u saradnji sa naftnim monarhijama Persijskog zaliva, digla je u vazduh sekularne režime Libije, Iraka, one na rogu Afrike i u Centralnoj Africi. Srušila je i ponovo ustoličila sekularne režime u Tunisu i u Egiptu. Ustvari, postignut je cilj Izraela i SAD: balkanizacija Iraka i podela na tri kantona (sunitski/ISIS, kurdski na severu i šiitski na jugu). Izazvala je secesiju Sudana, najpre uzrokujući secesije na Balkanu i Kavkazu, ali nije uspela za sada da raskomada Siriju, dok je ostavila neoštećene, ako ne još i ojačane, naftne monarhije Zaliva.
Državni sekretar Keri već je najavio kako odgovorni za tu neprestanu destabilizaciju nameravaju da upravljaju učincima sopstvene akcije. Sa nebeskih visina bombardovaće dronovima, uplitaće se i sprečavati svaki put kad neka od naoružanih frakcija nastala na ničijoj zemlji bude u stanju da nadjača ostale. Izgleda kao scenario iz naučne fantastike (moglo bi se reći prema modelu Elysium), međutim, to je ono što su velike sile planirale, ostvarile i predvidile za budućnost.
UKRAJINSKA PARTIJA
Sada se vatreni krug koji gori oko Evrope proširio, i nije zapaljen samo jug već i istok. Destabilizacija i ratni sukob koji su u toku u Ukrajini tačno se nalaze unutar isključivo imperijalističke logike u najaktuelnijem smislu te reči. Toj nestabilnosti ne fale „komandni centri” jer je ona njihov neposredni derivat. U igri nije samo partija oko energenata.
Imperija haosa u spoljnim i perifernim zemljama dozvoljava igranje šahovske partije globalnog meča među različitim polovima, određujući od jednog do drugog slučaja prostore dogovaranja ili pak oružanog sukoba. Priča o takmičenju u energentima, o ratu oko naftovoda i strateških koridora (Nabuko prema Južnom toku, na primer) predstavlja značajan iako ne ekskluzivan aspekt za ovu istorijsku fazu.
Neprekidno dizati visinu praga napetosti nosi rizik da stvori jednu ili više tačaka sa kojih nema povratka, takvih u kojima odnos između cena i profita više neće biti u rukama političara, već je poveren „tehničarima”. U takvim posebnim slučajevima tehničari, koji tada uzimaju u ruke slučaj i donose odluke, su vojni komandanti. I zaista je bio u pravu Mark Tven, kade je rekao: „Istina je da se istorija ne ponavlja, ali je istina i da se ona često rimuje”.
Prevela JASNA TKALEC
