Skandalozna je izjava Nikole Selakovićada USS „treba da se proglasi nenadležnim” za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma jer se radi o političkom, a ne pravnom aktu
Da vlast krije parafirani sporazum u Briselu, na šta su upozoravali novinari i stručna javnost, već više od godinu dana, potvrdio je juče na javnoj raspravi o ustavnosti Briselskog sporazuma, potpisanog 19. aprila 2013. godine, sudija izvestilac Ustavnog suda Srbije (USS) Milan Stanić, rekavši da je USS imao problem da pribavi original ovog dokumenta.
Ispostavilo se tokom rasprave da ni učesnici javne rasprave, eksperti ustavnog i međunarodnog prava, nisu dobili faksimil originala nego samo prevod na srpski jezik. U ime DSS-a, predlagača za ocenu ustavnosti, njih 25 poslanika, uglavnom iz DSS-a iz prethodnog saziva i nekoliko aktuelnih iz drugih stranaka) akademik Kosta Čavoški rekao je da Briselski sporazum nije politički, već opšti pravni akt, tako da je USS nadležan da ga razmatra.
Čavoški je naglasio da se prebrzo i olako pitanje svelo na to da li je Briselski sporazum međunarodni ugovor ili politički akt, što je učinjeno kako bi se prejudicirala odluka USS da nije nadležan.
Predsednica Suda Vesna Ilić Prelić je posle ovog izlaganja rekla da je USS ozbiljna i odgovorna institucija i da joj ne treba poduka.
Za razliku od Čavoškog, koji je pozvao sudije da odlučuju „po savesti i časti” i da ne nasedaju na „nemaštovite ujdurme vlasti”, jer se ovim sporazumom „zatiru poslednje institucije Srbije na KiM i narušava njen teritorijalni integritet”, ministar pravde Nikola Selaković je bio izričit da USS „treba da se proglasi nenadležnim” za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, jer se radi o političkom, a ne pravnom aktu.
Ministar je istakao da je postizanje „prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Vlade Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini” samo jedna od faza u definisanju suštinske autonomije KiM. Kako ministar smatra da je to politički akt, on je upozorio USS da bi svojim odlučivanjem o ustavnosti „preuzeo ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike”.
„Da nije tako onda Vlada Srbije ne bi mogla ništa efektivno da radi na planu rešavanja ovog važnog državnog i političkog pitanja”, rekao je Selaković i dodao da je politički kontekst tumačenja Ustava u ovom trenutku izuzetno važan jer je Srbija prinuđena da vodi politiku „egzistencijalne dijalektike”.
„Proglašavanje neustavnim onoga o čemu se određuje ustavnost, nadležnim organima Srbije vezuju se ruke, a Srbija dovodi u potpuno bezizlaznu situaciju”, zaključio je Selaković.
I ostali predstavnici vlasti iz SNS-a, predložili su USS-u istovetan izlaz iz ove situacije. Direktor republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejan Đurđević dodatnu konfuziju uneo je pitanjem ko je uopšte donosilac akta, da li je to vlada koja je donela uredbu ili Skupština koja je usvojila izveštaj, i rekao je da iz Briselskog sporazuma nije proistekao nijedan pravni akt koji bi proizveo posledice.
U prilog tvrdnji da Briselski sporazum nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije, on je naveo da svaki zvaničnik konstantno govori da su razgovori statusno neutralni i da je to potvrdila i Ketrin Ešton, kao i da nisu tačne tvrdnje da je sporazum nedostupan javnosti.
On je rekao da se na sajtu nalazi izveštaj i zaključak vlade, ali se osnovne primedbe predlagača, pa i novinara koji se bave ovim pitanjem, odnose na to da je sadržina ugovora i dalje nepoznata i ne nalazi se na sajtu vlade.
Aleksandar Martinović, predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bio je začuđen zašto su predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti uopšte dobili poziv za javnu raspravu „kao druga strana”, na šta mu je predsednica Suda odgovorila da jučerašnja rasprava nije sudski proces u kome su oni druga strana, nego su svi pozvani kao učesnici od kojih su hteli da čuju argumente.
Ministar pravde Selaković je, podržavajući Đurđevićev stav da nije donet nijedan akt kojim su razrešeni državni službenici na KiM (policajci, sudije, petorica okružnih načelnika i zaposleni u republičkim javnim preduzećima), rekao da nijedan od 107 sudija sa Kosmeta nije dobio akt o razrešenju. Međutim, ministar je propustio da kaže da Zakonom o sudijama uopšte nije obuhvatio sudije sa KiM, pa tako nisu ni mogli da dobiju bilo kakvo rešenje.
Autor nekoliko ustava i prof. u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ratko Marković svoje izlaganje počeo je rečima da nije potrebno biti naročit pravni stručnjak da bi se videlo da se u ovaj slučaj ugradila politika i postavila zamke, a da se ceo spor u vezi sa Briselskim sporazumom svodi na otklanjanje tih političkih zamki.
On je smatra da je Briselski sporazum nastao kao neformalni pisani politički dogovor učesnika dijaloga u Briselu Dačića, Ešton i Tačija, odlukom Skupštine Srbije o usvajanju izveštaja vlade – postao opšti akt pozitivnog prava Srbije.
„Da nema opšte dejstvo, po njemu uopšte ne bi trebalo da se postupa. Čim se primenjuje u množini slučajeva, a primenjivao se, samim tim sporazum ima opšte dejstvo. Iz njega ’izvire’ pravo, odnosno nepravo”, ocenio je Marković.
On je objasnio da je Briselski sporazum postao opšta pravna norma, sa opštim pravnim dejstvom, jer drugačije ne bi mogao pravno da obavezuje, već samo politički, istakavši da se na pravne obaveze iz sporazuma pozivaju EU, Kosovo, strane države i međunarodne organizacije.
Autor Biljana Mitrinović
Izvor Politika, 25. 06. 2014.
