VELIKI RAT, POUKE I PERSPEKTIVE

MIROSLAV PAROVIĆ Imamo priliku da damo ključni doprinos stvaranju nove evropske paradigme oličene u...

MIROSLAV PAROVIĆ

Imamo priliku da damo ključni doprinos stvaranju nove evropske paradigme oličene u stvaranju osovine Pariz-Berlin-Moskva

Stogodišnjica Prvog svetskog rata, koju upravo obeležavamo, pružila je povod da Evropa a i Srbija preispitaju svoje korene, identitet, ali i budućnost u kojoj postoji opasnost od novog klizanja u ratne strahote, koje je pred nas stavila kriza u Ukrajini. Zastrašujući vihor dotad neviđenog rata, koji je evropsku civilizaciju doveo do ivice propasti, danas potvrđuje opravdanost ideje ujedinjene Evrope u kojoj nacije ravnopravno učestvuju u izgradnji zajedničkog doma, što je u evropske intelektualne krugove tih godina prvi lansirao upravo jedan Srbin i mladobosanac – Dimitrije Mitrinović.

No, da bismo mogli da pričamo o bilo kakvom zajedništvu, moramo se prvo suprostaviti pojedinim tumačima prošlosti, koji nastoje da neistoričnim i politikantskim pristupom stvore novu „istinu“, tražeći krivce u Rusiji ili Srbiji, proglašavajući ih večitim remetilačkim faktorom i neprijateljima evropskog mira. Zato smo ponovo mogli čuti, čak i kod nas, i tako zlonamerne optužbe da je tadašnja Srbija bila nešto poput današnjeg Irana, da je vekovna težnja Srba za slobodom zapravo otrovni srpski nacionalizam, dok su Gavrilo Princip i Mlada Bosna od nekih proglašeni teroristima i čak poređeni sa Al Kaidom.

SRBI I GERMANI

Ne sme se pristati ni na kakvo tumačenje, odnosno ni na kakvu dnevnopolitičku reviziju istorije, koja bi Srbiji nametnula ulogu dežurnog krivca a Principa označila za teroristu, koji je odveo Evropu u rat. Utoliko pre što se iza krivotvorenja prošlosti Srbima nameće krivica koja bi trebalo da odredi njihovu sudbinu u budućnosti. Za mene s tim u vezi nema dvoumljena i sumnje – Srbija, koja je tada bila Pijemont i svetionik slobode svih Južnih Slovena, sledila je put kojim su ranije krenule sve velike evropske države, dok su Princip i Mlada Bosna sledili ideje ranijih evropskih nacionalnih revolucionara. Proglašavanje teroristom čoveka čiji je čin, uz sve kasnije žrtve, Srbima i ostalim južnoslovenskim narodima doneo slobodu, ne govori ništa o Principu, revolucionaru, koji je svoj život žrtvovao za ideje pravde i jugoslovenske (a ne samo srpske) slobode, već o mentalitetu onih koji, sto godina posle, radije slave svoje okupatore nego one koji su im doneli slobodu.

marsnadrinu02

VAŽNOST RUSA I JUŽNIG TOKA

Užasi i tragedija Prvog svetskog rata opominju nas da njegovo obeležavanje ne sme da se pretvori u nove zloupotrebe i novo kopanje rovova, te je stoga prilika podsetiti i da odnosi Srba i Germana nisu uvek bila suparnički. Istorija nam pokazuje da postoji kontinuitet vekovnih dobrih odnosa, a da su Srbi i Habsburška monarhija imali plodne periode međusobne saradnje. Setimo se samo stoleća zajedničkog vojevanja u Vojnoj krajini ili zajedničkih ratova Monarhije i Srba krajem 17. i u 18. veku. Posle dve velike seobe, 1690. i 1739. Srbi su baš u Austriji za kratko vreme, uprkos svim teškoćama, posle vekova diskontinuiteta, uspeli da se vrate u tadašnju evropsku civilizaciju, što je u 19. veku bio jedan od najvažnijih faktora obnove srpske države. Naravno, treba reći i to da je srpska saradnja sa Germanima bila moguća i zbog toga što su paralelno jačali svoje veze sa Rusijom, bez čije podrške bi se tada utopili u moru narastajuće nemačke snage. Podsetimo i na popularizaciju srpske narodne epske tradicicije od strane najvećih nemačkih umova, poput Getea, ili svedočenja Leopolda Rankea o Prvom srpskom ustanku. Upravo zbog toga i zarad dokazivanja da su Srbi i Germani vekovima mogli biti saveznicina na istom zadatku, politička organizacija na čijem sam čelu je i insistirala na obeležavanju 250 godina Šajkaškog bataljona.

Srbija dakle nema čega da se stidi u vezi sa svojom ulogom u Prvom svetskom ratu, već ovu godišnjicu treba da obeleži podsećajući na herojstvo i ogromne žrtve svog malog naroda, koji je bio primoran da se bori za slobodu i da ne dozvoli bilo kakve revizionističke procese. Istovremeno trebamo da imamo i dovoljno političke mudrosti pa da u vremenu preraspodele snaga u Evropi, pružimo ruku i svojim suparnicima u Velikom ratu.

Projekat Južni tok, koji danas, kao i pre vek i po, na ovom prostoru obejdinjuje germanski i ruski interes i na kome danas praktično radi skoro cela Srednja Evropa, pokazuje da smo svi deo jedne geopolitičke celine, što nas obavezuje da pravimo dogovore u zajedničkom interesu. Bugarska, Srbija, Mađarska i Austrija su se pre sto godina nalazili na suprotnim stranama, dok danas svi imamo priliku da damo ključni doprinos stvaranju nove evropske paradigme oličene u stvaranju osovine Pariz-Berlin-Moskva, koja jedina ima potencijal da obezbedi evropsku stabilnost i propseritet.

Zastupnik sam ovog, moglo bi se reći, trećeg političkog puta, koji bi Srbiji kao državi, a i Srbima kao narodu konačno dao satisfakciju za 20 vek u kome smo preživeli tri genocida. Samo stabilan Balkan obezbeđuje stabilnost Evrope, a Srbi su ključni faktor ostvarenja mira i stabilnosti, što je velika čast, ali još veća odgovornost.

Autor je predsednik Treće Srbije

Politika
Pratite nas na YouTube-u