Na vidovdanskoj svečanosti u Andrićgradu, povodom stogodišnjice početka Velikog rata i zvaničnog otvaranja ovog grada, govorili Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Emir Kusturica
Juče je u Andrićgradu, na Vidovdan, u prisustvu najviših državnih zvaničnika Srbije i Republike Srpske i više hiljada okupljenih, nizom sadržaja obeležena stogodišnjica početka Velikog rata i zvanično otvoren ovaj impozantni grad čiji je tvorac Emir Kusturica.
Na svečanosti upriličenoj tim povodom ovde govorili su predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i, u svojstvu domaćina, Emir Kusturica. Prisutni su bili i patrijarh srpski Irinej, princ Aleksandar Karađorđević, član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, članovi vlada Republike Srbije i Republike Srpske, predstavnici javnog, kulturnog i političkog života.
U uvodnom slovu Emir Kusturica je istakao da je grad najbolji ljudski organ pamćenja, te da se ovakav poput Andrićgrada, posvećen jednom nobelovcu, ne može naći ni u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji… – Od antičkih gradova do danas, kada su gradovi počeli da gube smisao i šire se unedogled, a koncepcijski kolabiraju, mi smo odlučili pre tri godine da jedini u svetu stvorimo grad koji će podsećati na jednog nobelovca. Ostaje ideja da se prepozna grad kao pamćenje, kao nešto što imperije koje su nama vladale nisu ostavile kao politički grad, pa će ovo sada biti nova lekcija iz toga kako se čuva identitet i kako se jedan čitav grad pretvara u kulturno dobro – rekao je tvorac Andrićgrada, pa zahvalio Miloradu Dodiku koji je „stvorio ambijent iz kog je moglo nešto ovako da naraste”. – Mi smo ovde za tri godine sagradili 45.000 kvadratnih metara. Izuzetno sam srećan što je Aleksandar Vučić među prvima prepoznao vrednost našeg rada, što je prilog njegove partije postao deo ove ogromne radosti. Stara reč trg na našem arhaičnom jeziku znači grad. Od rušenja nemanjićke države naovamo mi smo gubili smisao za život na trgovima. To je bilo nešto što nas je teralo na jednu vrstu destrukcije koju ovaj grad želi da pretvori u dobro. Želimo da čujemo našu slobodnu decu kako pevaju po ovim trgovima, trče, kako se vesele i mislim da ćemo u tome uspeti – napomenuo je Kusturica.
Nadovezujući se na ove reči, Aleksandar Vučić je istakao da ima nešto važnije od ličnih priloga te da je počastvovan što je ovde u Andrićgradu.
– Mi smo prepoznali Andrićev institut kao mesto i stecište umnih srpskih glava, kao mesto u kojem će se razmenjivati znanja. Gde ćemo svi mnogo toga moći da naučimo, svi mi koji smo dobili vaše poverenje, ali i svi oni koji dolaze posle nas, da ovde u Andrićgradu postoji institut koji će biti neka vrsta i vodilje i kritike svega onoga što radimo. Da i mi Srbi imamo institut kakav imaju svi veliki narodi, kojim možemo da se ponosimo. Da bude sastavljen od ljudi od kojih ćemo moći mnogo toga da naučimo. Vlada Srbije, a ne bilo ko od nas pojedinačno, prepoznala je taj značaj, pa zajedno s Vladom Republike Srpske učestvuje u finansiranju Andrićevog instituta i to će se nastavljati u svim godinama koje su pred nama – istakao je premijer Srbije, pa nastavio:
– Danas, na najveći srpski praznik, nije ni vreme ni mesto da govorimo o malim ljudima i o onima koji bi da pokušaju da nam zatruju istoriju ili da nas nateraju da zaboravimo. Mi poštujemo sve druge, samo u miru možemo da se razvijamo, samo u miru možemo da napredujemo. Nikom drugom nikakvo zlo ne želimo. Moramo da napravimo jaku Srbiju, ekonomski jaku, zemlju bogatih ljudi. Na takvu Srbiju, siguran sam, Republika Srpska će uvek moći da se osloni. Narod u Republici Srpskoj uvek će moći da računa i na svoju Srbiju u skladu sa Zakonom o specijalnim i paralelnim vezama i Dejtonskim sporazumom, na koje imamo pravo a da nikome ne smetamo.
– Hoću da vam kažem – naglasio je Vučić – da sam ponosan na činjenicu što i Andrićgradom čuvamo svoje ime, što ponosno izgovaramo svoje srpsko ime i prezime i što ćemo ga čuvati vekovima. A to ćemo moći samo ako budemo i pametniji i marljiviji i ako budemo jedni uz druge.
Predsednik RS Milorad Dodik upozorio je da mnogi žele ne samo da eliminišu Srbe sa ovih prostora, nego i da unište našu istoriju. Iz Sarajeva su, rekao je, isterali Srbe, oteli im stanove, kuće, imanja, škole, ulice, a onda su počeli da otimaju istoriju.
– Bilo je logično da smo morali odatle da odemo i povučemo istoriju za sobom. A naša istorija je slavna, ona je puna slobodarstva, to je istorija borbe za slobodu, istorija stradanja. Srpski narod se uz ogromne gubitke borio ne samo da bi stvorio slobodu sebi, nego slobodu i drugima. Ti drugi devedesetih godina rekli su da smo mi razlog njihove neslobode, učinili su sve da unište zajedničku zemlju, a onda počeli da grade neke svoje. Nama nije bilo u početku jasno u kom smo procesu i šta treba da uradimo. Danas, sasvim nam je jasno da postoji nešto što ima ime i prezime, što se zove srpski narod, čije ime je Srbija, a prezime Republika Srpska.
Osvrćući se na stogodišnjicu Velikog rata, Dodik je kazao da je ovaj dan pre sto godina nekima bio povod da otpočnu već planirani rat, prvi veliki rat, u kome su Srbi stradali masovno i najviše. Po njegovim rečima, srpski narod je bio stradalnik i kad je bio na strani pobednika. Išao je do kraja, da bi na samom kraju prepoznao jednu stvar, a to je sloboda. Zato, poručio je Dodik, nećemo dozvoliti nikome da skrnavi našu istoriju i našu slobodu.
– Pre sto godina pucanj Gavrila Principa nije bio pucanj u Evropu, to je bio pucanj slobode. Slobodarske ideje tog vremena vukle su nas kroz sve ovo vreme i došli smo, evo, u 2014. godinu, u kojoj se ponavlja već nekoliko puta ono što nije uspelo Austrougarskoj, a što pokušavaju razni ovde međunarodni okupatori: da nam nametnu kroz onu priču koju je sam Kalaj kao upravnik Austrougarske hteo da nam uradi, da ovde napravi jednu zemlju Bosnu i Hercegovinu, da napravi jedan narod Bosance, jedan jezik bosanski, jedno pismo bosansko. Želeli su to pre 100 godina i hoće opet to da nam urade, ali mi to ne želimo, hoćemo našu slobodu, hoćemo u njoj da živimo. Na bazi te upornosti srpskog naroda stvorena je Republika Srpska, kao odraz volje srpskog naroda da na ovim prostorima bude svoj na svome. Danas verujem u RS možda više nego ikad u životu, verujem da je ispravno, logično i potrebno boriti se za jačanje njene autonomije, i jednog dana obezbediti da kroz politički proces dobijemo našu samostalnost. Autonomija do nezavisnosti, šta je tu nejasno. I mi, naravno, želimo da budemo deo civilizovane Evrope, ali nismo spremni da nam ta ista Evropa ovde nameće bosansku državu i bosanski jezik, verujući da smo dovoljno naivni da jednog dana popustimo i sve to uradimo. Naravno da nismo i nećemo. Bosna i Hercegovina je pokazala sve osim toga da je sposobna da preživi – rekao je Milorad Dodik.
A vidovdanska svečanost u Andrićgradu u znaku je niza značajnih sadržaja. Najpre je u jutarnjim satima patrijarh srpskih Irinej osveštao ovdašnji Hram Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika pa u njemu, uz sasluženje episkopa i sveštenstva, služio prvu crkvenu liturgiju. U znak priznanja za podizanje Andrićgrada, patrijarh Irinej je Emiru Kusturici i Miloradu Dodiku uručio visoko priznanje Arhijerejskog sinoda SPC: orden Svetog kralja Milutina.
Tokom dana u svakom kutku Andrićgrada priređivani su kulturni događaji, performansi, muzički nastupi rok grupa, horova i drugih umetnika. U ovdašnjoj Galeriji „Lubarda” otvorena je izložba slika „1914. – najt vižn” autora Momira Bulovića na kojoj su potreti svih aktera Sarajevskog atentata. Upriličena je promocija knjige „Sarajevski atentat – povratak dokumentima” autora dr Miroslava Perišića u izdanju Andrićevog instituta i Arhiva Srbije, a u multipleksu „Doli Bel” prikazan austrijski film „Atentat, Sarajevo 1914.” austrijskog reditelja Andreasa Prohaske.
Večernji sati posvećeni su otvaranju mozaika posvećenog Gavrilu Principu i mladobosancima „Mlada Bosna” autorke Bisenije Tereščenko. A sam kraj svečanosti u znaku je rekonstrukcije Sarajevskog atentata kroz scenski prikaz „Pobunjeni anđeli”, rađen prema ideji Emira Kusturice, kao i koncerta akademskog hora ruske armije „Aleksandrov”.
Autor Branko Pejović
Izvor Politika, 28. 06. 2014.
