PRAVCI SRPSKE POLITIKE I PRVI SVETSKI RAT

MILOŠ KOVIĆ Uobličio se stav da Srbija mora da brani svoju nezavisnost od Austrougarske...

MILOŠ KOVIĆ

Uobličio se stav da Srbija mora da brani svoju nezavisnost od Austrougarske oslonjena na Rusiju i Balkanski savez

Mnogo pre Vidovdana 1914. u Evropi se znalo da će biti rata. Događaj koji je svima poslao jasnu poruku da su uloge već podeljene i da se samo čeka na povod bio je Aneksiona kriza (1908–1909). Austrougarska je, naime, uprkos svim međunarodnim sporazumima, nasuprot volji lokalnog većinskog, pravoslavnog i muslimanskog stanovništva, pripojila Bosnu i Hercegovinu.

Kada je Srbija zatražila međunarodno posredovanje, Dvojna monarhija joj je zapretila gomilanjem trupa na njenim granicama. Beograd se nalazio u domašaju austrougarske artiljerije i mogao je da bude zauzet jednim brzim prepadom iz Srema. Iza Srbije stala je Rusija, Austrougarsku je podržala Nemačka. Francuska i Britanija, međutim, nisu htele da ratuju zbog Srba. Kada je u Petrograd stigao ratni ultimatum Nemačke, u martu 1909, Rusija, a sa njom i Srbija, morala je da se povuče. Austrougarska i Nemačka su, po prvi put, svojim suparnicima zapretile ratom. Rusija je javno ponižena. Evropa je od tada živela u stanju ratne psihoze. Karikaturisti su crtali državnike koji sede na buretu baruta i preplašeno se osvrću ko će prvi da upali šibicu.

milovanmilovanovic

Tradicionalno rusko nemačko savezništvo konačno se ugasilo 1890. godine. Od tog trenutka nije trebalo dugo da se čeka na trenutak kada će svet da potone u opšti rat. Stari kontinent 1894. konačno je podeljen na dva sukobljena vojno-politička tabora. Nemačka je čuveni Fon Šlifenov plan, po kome će ratovati 1914, imala još 1905. godine. U Beču su već 1908. odlučili da napadnu i okupiraju Srbiju. Ratna mašina bila je spremna na pokret i samo se čekalo da neko pritisne crveno dugme.

Glavne tačke sukoba velikih sila bili su reka Rajna, Balkan i svetska mora i okeani. Nemačka je Francuskoj u ratu 1870–1871 preotela Alzas i Lorenu. Poražena i borbena Francuska iza sebe je imala Rusiju, koja je, opet, imala svoje nevolje. Ključni događaji bili su slom Rusije u ratu sa Japanom na Dalekom istoku i revolucija koja je Rusiju zahvatila 1905. Naglo slabljenje evroazijskog kolosa dovelo je do vakuuma moći tamo gde je on bio najprisutniji, na Balkanu. Austrougarska nije odolela iskušenju, pa je požurila da uđe u taj vakuum i sama ga popuni. Srbija se, jednostavno, prva našla na njenom putu. Ona je bila samo jedno od polja u velikoj šahovskoj igri.

Najznačajniji je, međutim, bio sukob Britanije i Nemačke na morima i okeanima. Nemačka, najjača evropska ekonomija, sa najboljom vojskom, pucala je od samopouzdanja i neoprezno je izazivala sukobe. Kada je počela da gradi ratnu flotu i da ugrožava primat Britanije na morima i okeanima, ova se okrenula Francuskoj i Rusiji. Uz to, Nemačka je počela da potiska Britaniju i na Balkanu i Bliskom istoku. Iako nisu predstavljali vojni savez, sporazumi Britanije sa Francuskom (1904) i Rusijom (1907) označili su nastanak Antante.

Tokom poslednje decenije 19. veka u srpskoj javnosti vođene su rasprave najpozvanijih (Jovan Ristić, Milan Piroćanac, Stojan Novaković, Milovan Milovanović i drugi) o budućim pravcima srpske spoljne politike. U tim polemikama uobličio se većinski stav da Srbija mora da brani svoju nezavisnost od Austrougarske, i da bi u toj odbrani njeni glavni oslonci trebalo da budu Rusija i Balkanski savez. U Carinskom ratu (1906–1911) Srbija se ekonomski osamostalila od Austrougarske. Politički se vezala za Rusiju, a zatim je, preko nje, uspostavila prijateljske veze i sa Francuskom i Britanijom. Balkanski savez proterao je 1912. godine Osmanlije sa Balkana. Usledila je 1913. i pobeda nad Bugarskom. Teritorijalno proširena, Srbija je bila puna poleta. Austrougarska i Nemačka su, međutim, u dve albanske krize, 1912. i 1913, po istom modelu kao i 1909, pretnjama oružjem i ultimatumima, iznova ponižavale Srbiju i Rusiju.

Posle tri ratne krize, u kojima je zbog sukoba sa Srbijom, bila spremna da ceo svet uvuče u rat, Austrougarska je organizovala preteće vojne manevre blizu granice sa Srbijom, uz prisustvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a onda je, na sam Vidovdan, ovaj stigao i u Sarajevo. Bio je to zaista školski primer provokacije. Kada Julska kriza otpočne, Austrougarska će se ponašati potpuno isto kao u prethodne tri krize. Rusija, međutim, više nije htela da se povlači.

Politika

 

Istorija
Pratite nas na YouTube-u