IZBOR JUNKERA NA ČELO EU I POSLEDICE

  SINIŠA LjEPOJEVIĆ Sve liči na to da Britanija ima procene o nečem što...

 

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Sve liči na to da Britanija ima procene o nečem što će se skoro dogoditi u EU, pa se na vreme pozicionira za novu situaciju?

Lideri zemalja Evropske unije (EU) su se po prvi put bez konsenzusa a većinom glasova opredelili da novi predsednik Evropske komisije (EK) bude bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker. Najmoćnijeg čoveka u briselskoj birokratiji formalno bira Evropski parlament (EU), što će u ovom slučaju biti samo formalnost jer je Junker kandidat najveće političke grupacije u tom parlamentu. U odsustvu dilema i neizvesnosti izbora, ključno je pitanje šta će dolazak Junkera na čelo EK značiti za EU i za one koji uporno slede političku religiju Unije. Da li će se desiti neke promene i kojim putem će Junker predvoditi i EK i Uniju?

Malo je verovatno da će dolaskom Junkera na čelo EK biti bilo kakvih promena u odnosu na dosadašnju politiku. Opredeljenje za Junkera je samo još jedna potvrda da će odnosi u EU ostati kao što su i do sada bili i da briselska birokratija nije izložena bilo kakvim novim rizicima. Vrh EU se, naime, ponovo opredelio za stari princip – da lider EK postane čovek koji pripada političkoj klasi, znači osoba koja nikada nije radila neki konkretan posao nego je celi život u političkim koridorima i da bude neko ko je u svojoj zemlji izgubio izbore. I da bude iz male beznačajne zemlje. Tako je bilo i sa prethodnim „komisionarom“ Barozom, koji je posle poraza u svojoj Portugaliji dobio mesto u Briselu.

Za razliku od Baroza, Junker je daleko iskusniji u evropskim političkim poslovima a i u samoj politici. Uz to, Junker je nemački kandidat a Barozo je bio američki. Reč je o veštom i iskusnom političkom igraču iako dolazi iz male zemlje. Žan-Klod Junker, rođen 1954. godine, je po obrazovanju advokat, ali nikada nije radio taj posao. Po završetku studija ušao je u političke vode, prvo u parlament Luksemburga u ime Partije hrišćanskih demokrata a 1989. postaje ministar finansija. To mesto je zadržao sve do 2009. iako je 1995. postao predsednik vlade Luksemburga. Na mestu premijera je ostao sve do 2013. i bio je predsednik vlade sa najdužim stažom u EU. U decembru prošle godine njegova partija je izgubila na izborima.

junker02

ZAGOVORNIK „SJEDINjENIH DRŽAVA EVROPE“

U vreme njegove duge vlasti Luksembrug je postao poznat pa zakulisnim finansijskim manipulacijama kao i jedan od najvećih svetskih finansijskih centara. Posebno je bio atraktivan za svetske bogataše i finansijske špekulante koji su izbegavali poreske obaveze. Istovremeno je bio aktivan i u EU, pa je tako od 2005. do 2013. bio predsednik Evrogrupe, moćnog tela Unije koje se bavi finansijama, pre svega jedinstvenom valutom (evro) i državnim dugovima. U Briselu se tvrdi da je tih godina postao poznat kao čovek koji se opredeljuje za tajne dogovore, za rasprave iza zatvorenih vrata i generalno za izbegavanje javnih diskusija. Drugim rečima, čovek iz vrha i političkog i finansijskog establišmenta EU.

Sa Junkerom bi se, međutim, jedina vidljiva promena mogla desiti u snaženju Evropskog parlamenta. On je prvi predsednik EK koji predstavlja najveću političku grupaciju u EP, blok narodnjačkih partija (EPP). Taj blok je na nivou EU pobednik nedavnih evropskih izbora, pa je i logično da ta grupacija da „evropskog premijera“. To jeste politička logika, ali do sada tako nije bilo, pa se očekuje da ta promena obezbedi nešto veću ulogu i značaj Evropskom parlamentu. Uz EPP, Junker ima podršku i socijalista, liberala i zelenih. Oni čine dvotrećinsku većinu u EP.

Drugih političkih promena zaista ne bi trebalo očekivati. Zvanično, Junker podržava dublju integraciju EU, stvaranje neke vrste „Sjedinjenih država Evrope“, pa je tako nazvan federalistom, zatim centralizaciju vlasti Brisela, što podrazumeva potpuno marginalizovanje lokalnih parlamenata i, naravno, opstanak evra. Kada je reč o proširenju EU, Junker veruje da u njegovom petogodišnjem mandatu tog proširenja neće biti. Njegov je stav da EU ima dosta problema i da je najvažnije rešavanje tih izazova, a da proširenje treba da dođe tek posle toga. U svakom slučaju, to je stav Junkera tek u vreme posle njegovog sadašnjeg mandata. Mada, i to ne mora da bude tako. EU se širi pre svega zbog stvaranja javnog utiska da ona kao integracija još uvek postoji a širenje je najbolji znak da je Unija još važna i moćna. Uz to, finansijski i ekonomski problemi EU inspirišu širenje, bez obzira na kriterijume jer proširenje na nove države je, najblaže rečeno, unosan posao, a, direktno govoreći, prava pljačka.

INCIDENT SA VELIKOM BRITANIJOM

Iako Junker predstavlja najveću političku grupaciju u EP, način njegove kandidature i predloga od strane lidera zemalja članica sugeriše da se ništa nije promenilo niti da se menja. On je kandidat moćnih, ustvari, najmoćnijih zemalja, koje onda iza zatvorenih vrata trguju sa manjim zemljama, i tu nema razgovora. Tako je uvek i bilo. Doduše, ovoga puta su nesuglasice evropskih lidera, zahvaljujući Britaniji, postale javne, sada je potpuno jasno da EU nije jedinstvena, da je iznutra politički pocepana i da se manje-više sve ključne odluke donose pod pritiskom pojedinačnih interesa važnih zemalja. U prevodu: ne postoji evropska politika. Ali, javno priznanje toga je ipak nekakav iskorak.

Taj iskorak u javnom priznanju podela će biti vezan za početak Junkerovog predsedavanja Komisijom, ali daleko važniji bi mogao biti „incident“ sa Velikom Britanijom koji je pratio njegovu kandidaturu. Britanski premijer Dejvid Kameron je od početka bio odlučno protiv Junkera kao predsednika EK. Javno objašnjenje je bila ocena da je Junker federalista, da je sklon smanjenju suvereniteta zemalja članica i njihovih parlamenata i da je zbog toga nepodoban. Kameron je pokrenuo neuobičajeno veliku kampanju protiv Junkera i sakupljao je saveznike. Uspeo je i da ubedi evropske lidere da se, što nije do sada bio slučaj, o Junkeru glasa u Evropskom savetu. Kako se bližio dan odluke, jedan po jedan obećani saveznik, predvođeni Švedskom i Holandijom, je napuštao Britaniju kojoj je ostala verna jedino Mađarska. Kameron je čak zapretio da će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju ako lideri Unije predlože Junkera. Na kraju je Britanija doživela poraz i javno poniženje. Neki to zovu i evropskom katastrofom Britanije.

Taj incident je, ocenjuje se u Londonu, razotkrio stvarni položaj Britanije u EU i činjenicu da London nema stvarne saveznike u Evropi. Utisak je da je liderima EU nekako postalo dosta britanskog uslovljavanja a, kako tvrdi stari briselski insajder, evropski poslanik Kameronovih konzervativaca Daniel Hanan, došlo je dotle da su i oni lideri koji su bili protiv Junkera glasali za njega upravo zato što je Britanija bila protiv. To je posvedočio i premijer Kameron na konferenciji za štampu posle poraza u Briselu izjavom da Britanija više neće javno saopštavati ni kada nekoga podržava kako taj kandidat zbog britanske podrške ne bi bio poražen.

Što se tiče „stilskih vežbi“ premijera Kamerona, utisak je da je cela drama stvorena za domaće, unutrašnje političke potrebe jer sam Kameron je veliki zagovornik EU. Na nedavnim izborima za Evropski parlament u Britaniji je pobedila evroskeptična Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) i premijer Kameron i njegovi konzervativci su u ozbiljnim problemima a do narednih generalnih izbora ostalo je manje od godinu dana. Pobeda UKIP je signal raspoloženja glasača, pa bi oštrija pozicija prema EU mogla pomoći Kameronu, koji baš ne uživa veliku podršku. U javnosti je, međutim, pokrenuta velika antievropska kampanja i prava hajka protiv Junkera, pa je, bez obzira da li je reč o Kameronovoj političkoj igri ili nekoj drugoj trgovini, teško videti kako će Britanija zaista ostati u EU.

junker03

ŠTA TO BRITANIJA ZNA?

Mediji ne govore o političkim stavovima Junkera, nego ga blate kao velikog pušača i čoveka sklonog piću, gotovo alkoholičara. Ali u javnosti je već raspaljena vatra, pa, prema najnovijem istraživanju lista Dejli mejl, 47 odsto Britanaca želi da Britanija napusti EU, a ostanak u toj integraciji podržava 39 procenata glasača. Istovremeno, čak 50 odsto Britanaca veruje da je stvarni lider i stvarni gazda EU nemačka kancelarka Angela Merkel, pa zašto bi onda bio problem neko ko je biran na čelo Evropske komisije. Podignuta je temperatura javnosti i mediji ukazuju da je Britanija zaista na izlaznim vratima EU jer ništa više ne može da bude kao što je bilo. Premijer Kameron je čak poručio da bi evropski lideri „mogli da zažale“ što su podržali Junkera i ponizili Britaniju. 

Politički analitičari tvrde da je sada, posle briselskog poniženja i podizanja temperature u javnosti, sve moguće i da bi se zaista moglo desiti da Britanija napusti EU. Sadašnja vlada je zvanično i obećala evropski referendum, ali tek 2017. a sada je, tvrdi se, sve izvesnije da bi to izjašnjavanje moglo biti znatno ranije. Teško je poverovati da bi Britanija mogla da potpuno raskine sa EU, ali moguće je, kako se sugeriše, da pod legitimitetom referenduma promeni svoj status. Uglavnom se, čak i u krugovima briselske birokratije, govori o tome da Britanija ostane deo jedinstvenog ekonomskog tržišta, ali da izađe iz svih političkih struktura EU. Nešto slično Švajcarskoj. U takvom statusu, objašnjavaju zagovornici te mogućnosti, Britanija bi mogla da u zajedničko trzište i finansijski sistem okupi zemlje koje nisu članice EU, i to ne samo na evropskom nego i drugim kontinentima.

Nešto će se sa Britanijom pa i sa EU ipak desiti i zato bi izbor Žan-Kloda Junkera na čelo EK mogao biti izuzetno važan događaj. Iako za Britaniju sve liči na poniženje, na naivnu i neveštu politiku njene vlade, teško je poverovati da je sve to tako detinjasto. Tačno je da je sadašnja politička elita Britanije nesposobna i daleko ispod trenutka, ali još uvek u Vestminsteru ima nagomilane političke lukavosti, pa se nameće pitanje zašto je to onda London uradio jer ko je predsednik EK zaista nije toliko ni važno. Da li to Britanija ima procene o skoroj budućnosti EU, o nečemu što će se neizbežno dogoditi, pa se na vreme pozicionira za tu novu situaciju i nastoji da predvodi moguće istorijske promene? Sve liči da se Britanija upravo priprema za ono što dolazi.

Svet
Pratite nas na YouTube-u