putinmid

VLADIMIR PUTIN: ENERGIČNO ĆEMO BRANITI PRAVA RUSA U INOSTRANSTVU, DO PRAVA NA SAMOODBRANU (1)

Govor predsednika Ruske Federacije na Ambasadorskoj konferenciji u Moskvi Ruski lider Vladimir Putin danas...

Govor predsednika Ruske Federacije na Ambasadorskoj konferenciji u Moskvi

Ruski lider Vladimir Putin danas se u zdanju Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije sreo sa svim bitnim diplomatama svoje zemlje iz centrale i sveta. Ambasadorsku konferenciju otvorio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Fakti prenose od reči do reči (u dva dela) sve što je Vladimir Putin rekao u njenom otvorenom delu:

Sastanci s ambasadorima i diplomatskim korom već su postali tradicija. Ovakav direktan razgovor potreban je da bi se kompleksno procenila situacija u svetu, označili tekući i budući spoljnopolitički zadaci i, polazeći od toga, efikasnije koordinisao rad naših predstavništava u inostranstvu.

Odmah da kažem, veliko je opterećenje na centralni aparat MIP i na naše ambasade; mi to vidimo, razumemo, ali ono se neće smanjivati. Samo će se povećavati, isto kao i zahtevi vezani za efikasnost, preciznost, fleksibilnost naših napora na zaštiti nacionalnih interesa Rusije.

Vi znate kako se dinamično i ponekad nepredvidljivo razvija situacija u svetu. Događaji se bukvalno ređaju kao na traci i, nažalost, nisu uvek pozitivni. U svetu se povećava konfliktni potencijal, ozbiljno se zaoštravaju stare nesuglasice i provociraju nove. Mi se susrećemo s njima – ponekad i neočekivano – i, nažalost, vidimo da ne funkcioniše međunarodno pravo, da se ne poštuju elementarne norme pristojnosti, vlada princip da je sve dozvoljeno.

Vidimo to na primeru Ukrajine. Treba da razumemo da su događaji koji su isprovocirani u Ukrajini postali koncentrisani izraz famozne politike obuzdavanja. Njeni koreni, kao što znate, sežu duboko u istoriju, i očigledno je da ta politika nije prestajala, nažalost, ni posle završetka hladnog rata.

U Ukrajini, kao što ste videli, u opasnosti su se našli naši sunarodnici, Rusi, ljudi drugih nacionalnosti, njihov jezik, istorija, kultura, zakonska prava, koja su, uzgred, garantovana evropskim konvencijama. Imam u vidu, kada govorim o Rusima i građanima kojima je maternji jezik ruski, ljude koji se osećaju delom takozvanog šireg Ruskog sveta, to dakle nisu uvek etnički Rusi, već oni koji sebe smatraju Rusima.

Kakvu reakciju su naši partneri očekivali od nas dok su se odvijali događaju u Ukrajini? Mi, naravno, nismo imali pravo da ostavimo Krimljane i Sevastopoljce na milost i nemilost militantnim nacionalistima i ekstremistima, nismo mogli da dozvolimo da nam značajno bude ograničen pristup akvatoriju Crnog mora, da na krimsku zemlju, u Sevastopolj, ovenčan vojnom slavom ruskih vojnika i mornara, na kraju, a ja mislim prilično brzo, dođe vojska NATO i da se kardinalno promeni ravnoteža snaga u regionu Crnog mora. To jest: da se praktično sve za šta se Rusija borila od vremena Petra Velikog, a možda i ranije, istoričari to znaju bolje – da sve to bude praktično precrtano.

Želim da svi znaju: naša zemlja će i nadalje energično braniti prava Rusa, naše sunarodnike u inostranstvu, i koristiće za to ceo arsenal raspoloživih sredstava – od političkih i ekonomskih, do humanitarnih operacija i prava na samoodbranu predviđenih međunarodnim pravom.

Naglašavam, događaji u Ukrajini su kulminacija negativnih tendencija u međunarodnim poslovima koje su se gomilale godinama. Mi smo odavno upozoravali na to – nažalost, naša predviđanja su se obistinila.

Vi znate i čuli ste za poslednje pokušaju da se uspostavi mir u Ukrajini. Aktivno učešće u tome imalo je Ministarstvo inostranih poslova, ministar lično. Znate za brojne pregovore, telefonske konferencije na tu temu. Nažalost, predsednik Porošenko je doneo odluku da se nastave vojna dejstva, a mi nismo mogli – kad kažem „mi“, mislim na sebe i moje evropske kolege – da ga ubedimo da put ka stabilnom i dugoročnom miru ne može da ide preko rata.

Do sada Pjotr Aleksejevič (Porošenko), nije imao direktne veze sa naredbama za početak vojnih dejstava, međutim – sada je on preuzeo na sebe tu odgovornost potpuno, i ne samo vojnu već i političku, što je mnogo značajnije. Nismo uspeli ga ubedimo ni da se objave usaglašene izjave četvorice ministara inostranih poslova – Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine – o neophodnosti očuvanja mira i traženja uzajamno prihvatljivih rešenja.

Naglašavam da posle proglašenja primirja, zapravo, sadržajni pregovori nisu ni počeli. Suštinski, dat je samo ultimatum za razoružavanje, i to je sve. Mada, ni to generalno nije bilo loše – proglašenje primirja, ali je to nedovoljno da bi se dugoročno razrešila situacija na način koji bi bio prihvatljiv za sve ljude koji žive u zemlji, uključujući one na jugoistoku.

Proglašen je ustav, ali o njemu se nigde nije raspravljalo. Čak i unutar ukrajinskog društva se vodi diskusija o tome da li je on dobar ili loš, ali s istokom o tome sigurno niko nije razgovarao.

Naravno, sve što se događa u Ukrajini je unutrašnja stvar ukrajinske države. Nama je do bola žao što ginu ljudi, i to civilno stanovništvo. Vi znate da se povećava broj izbeglica koje pristižu u Rusku Federaciju, i mi ćemo, bez sumnje, pružati pomoć onima kojima je ona potrebna.

Ali, apsolutno je neprihvatljivo ubijanje novinara. Juče sam to još jednom napomenuo predsedniku Ukrajine. Po mom mišljenju, smišljeno se radi na likvidiranju predstavnika medija. To se tiče i ruskih i stranih novinara. Ko se plaši objektivnih informacija? Očigledno oni koji vrše zločine. Računamo na to da će obećanje kijevskih vlasti o sprovođenju temeljne istrage biti ispunjeno.

Na mapi sveta pojavljuje se sve više regiona koji su hronično nestabilni. Od manjka bezbednosti pate Evropa, Bliski i Srednji Istok, Južna Azija, Azijsko-pacifički region, Afrika. Manifestuje se sistemska neravnoteža u svetskoj privredi, u finansijama, trgovini, nastavlja se erozija tradicionalnih moralnh i duhovnih vrednosti.

Teško da neko još uvek ima sumnje da je jednopolarni model uređenja sveta doživeo krah. Narodi i zemlje sve glasnije izražavaju rešenost da sami određuju svoju sudbinu, da sačuvaju svoj civilizacijski i kulturni identitet, što dolazi u konflikt s pokušajima nekih zemalja da zadrže dominaciju u vojnoj sferi, u politici, finansijama, ekonomiji i ideologiji.

Znate, nas se to direktno ne tiče, ali ono što se sada radi s francuskim bankama ne izaziva ništa drugo osim unutrašnjeg negodovanja, u Evropi generalno, pa i kod nas. Mi znamo za pritisak koji naši američki partneri vrše na Francusku s ciljem da se „mistrali“ ne isporuče Rusiji. Znamo čak i za to da su im sugerisali da će, ukoliko Francuzi ne isporuče „mistrale“, bankama polako biti ukinute sankcije, u svakom slučaju, da će ih svesti na minimum. Šta je to, ako nije ucena?

Da li se može tako raditi na međunarodnoj pozornici? Kada mi govorimo o sankcijama, mi uvek podrazumevamo da se sankcije primenjuju u skladu s članom 7. Povelje UN. Ili to nisu sankcije u međunarodnopravnom smislu, već nešto sasvim drugačije, neki instrument jednostrane politike.

(Nastaviće se)

Izvor Fakti, 01. 07. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u