ALEKSANDAR IGNATENKO: PREDSTOJI VELIKA BITKA ZA BAGDAD

Irak se de fakto raspao – islamski kalifat poprima karakteristike prave države „Karta Sirije,...

Irak se de fakto raspao – islamski kalifat poprima karakteristike prave države

„Karta Sirije, Iraka i čitavog Bliskog Istoka sigurno će se menjati. Islamski kalifat formiraće se na ruinama Sirije, Iraka, Libana, Jordana i verovatno Irana“ – izjavio je za ruski list Vzgljad politikolog Aleksandar Ignatenko, komentarišući perspektive grandioznih promena koje izazvala ofanziva na Bagdad paravojske Islamskog Emirata Iraka i Levanta (IEIL),koja je povezana sa Al Kaidom.

IEIL je već proglasila stvaranje Islamskog kalifata ona okupiranim teritorijama Iraka i Sirije i pozvala džihadiste iz čitavog sveta da mu se zakunu na vernost. Za kalifu (vladara) izabrala je Ibrahima Avada Ibrahima al Badrija al Huseina, poznatijeg po imenu Abu Bakr al-Bagdadi.

„Savet šure, Islamske države, razmotrio je ovo pitanje i doneo odluku da formira Islamski kalifat – što je san svakog muslimana i nada svih džihadista, a on će se prostirati od Alepa do reke Dijale u Iraku“ – citirao je ITAR-TASS predstavnika bojovnika Abu Muhameda al-Adnanija. Prema njegovim rečima, al-Bagdadi će od sada „biti imam i kalif muslimana u čitavom svetu“.

Na osnovu podataka kojima raspolaže Vašington, al Bagdadi je rođen 1971. godine u iračkom gradu Samara (120 km severno od Bagdada). Odbranio je doktorat iz islamskog prava na Bagdadskom univerzitetu.

Nakon što je armija zapadne koalicije 2003. godine upala u Irak, odbegao je u ustanike. Figurisao je 2005. kao jedan od ključnih starešina Al Kaide. Od 2010. godine nalazi se na čelu „Islamske države Irak“ (IDI) nakon što su poginuli njegovi prethodnici. Još u oktobru 2011. godine Al-Bagdadija su SAD stavile na spisak terorista i za njegovu glavu odredile nagradu od 10 miliona dolara. 

Početkom rata u Siriji al-Bagdadi je poslao svog pomoćnika Fateha Abu Muhameda al Džulanija koji je formirao jednu od borbeno najsposobnijih antivladinih jedinica džihadista Džebhat an Nusru (Front pobede). U aprilu prošle godine šef IDI izjavio je da je Front filijala njegove grupe u Siriji i proglasio spajanje svih jedinica u „Islamsku državu Iraka i Levanta“ (Levant je zajednički naziv za zemlje istočnog dela Mediterana) i dobili arapski naziv „Daiš“ ili IEIL (srpska skraćenica). Na osnovu nekih podataka, IEIL broji 7 hiljada boraca u Siriji i do 6 hiljada u Iraku.

Šef Insituta za religiju i politiku iz Moskve Aleksandar Ignatenko u intervjuu za ruski list Vzgljad govori da je brojno stanje već možda preraslo u desetine hiljada i o njihovom borbenom potencijalu.

Priča se da IEIL bogato finansiraju monarhije iz Persijskog zaliva. Čak su, tokom svog nedavnog blickriga, bojovnici uspeli da opljačkaju i jednu od banaka i odnesu 200 miliona dolara. Zašto je ofanziva Islamskog Emirata Iraka i Levanta počela baš sada? Da li su dobili posebno bogat finansijski podsticaj? Ili je, jednostavno, situacija u sunitskim provincijama Iraka sazrela da se oni njome okoriste?

— Oni su započeli sada jer upravo sada Irak došao na rub raspada. Dovoljno je napomenuti da su, na primer, Kurdi izjavili da počinju sa stvaranjem nezavisnog iračkog Kurdistana. To će biti nukleus države koja će pripojiti delove drugih susednih država posebno takozvani zapadni Kurdistan – sever Sirije, u kojem su Kurdi već odavno proglasili autonomiju.

Zapadni Kurdistan je interesantan jer ima izlaz na Sredozemno more. Proces raspada dve države u kojima postoji IEIL, Iraka i Sirije, otišao je veoma daleko i bio bi greh ne iskoristiti tu mogućnost.

IEIL se u prvom redu finansirao iz Katara, a potom i iz Kuvajta, kažu upućeni eksperti. Međutim, treba imati u vidu da su imali i svoje izvore, među kojima je bio i šverc naftom. Oni su i u Siriji i u Iraku zauzeli naftonosne rejone i sada ratuju za transportne koridore i za rafineriju u iračkom Bajdžiju.

Osim toga, IEIL osvaja u Siriji zone duž Eufrata, to je rejon grada Er Raka, a na teritoriji Iraka to je grad Gadita – u oba postoji više akumulacija vode. Na drugoj velikoj reci Iraka – Tigru – nalazi se Mosul koji je IEIL takođe zauzeo, tu je i Tikrit u kojem se trenutno vode borbe i sl. Ovo znači da IEIL ima nameru da kontroliše i drugi, veoma važan resurs, možda i značajniji od nafte – vodu.

Trenutni budžet te države i poluorganizacije, koja se od prošle nedelje naziva Islamski kalifat, iznosi najmanje dve milijarde dolara.

U tome je i mala tajna što se IEIL pomalo „otrgnuo“, što vodi svoju politiku koja se možda malo i razmimoilazi sa onim tačkama koje od nje očekuju Katar, Kuvajt i Saudijska Arabija.

Ova politika se mora i može formulisati kao politika ekspanzije, jer su objavili da će svoje aktivnosti sa teritorija Iraka i Sirije prebacivati na teritoriju Jordana i Libana. Pretpostavljam da im je cilj i dalja ekspanzija na istok prema Iranu gde funkcionišu njihove bratske sunitske grupacije. 

Kako bojovnici uspevaju da prodru van sunitskog trougla – na teritorije Kurda i šiita, tamo gde ih lokalno stanovništvo mrzi?

— Imam utisak da su se oni i Kurdi dogovorili. Oni znaju ko kojim adutima raspolaže, tako da oni nemaju nameru da ratuju protiv Kurda. Sa šiitima stvari drugačije stoje. U bici za Bagdad koja se može dogoditi u svakom trenutku, protiv njih će se boriti veliki broj šiita i to u raznim formacijama – od „Armije Mahdi“ pa sve do šiitskih dobrovoljaca. Međutim, ne treba sumnjati da će IEIL, poći na šiitske oblasti iako ga tamo, blago rečeno, baš ne vole. 

Samo pre nekoliko dana, glavešina IEIL u Siriji (tj. predstavnik fronta An Nusra) al Džulani bio je potčinjen šefu IEIL u Iraku Al Bagdadiju, imali su savezničke i „horizontalne“ odnose. Šta je nateralo jednog da položi zakletvu i potčini se drugom?

— Mislim da da se iza kulisa dogodilo primirje između arabijskih patrona IEIL i fronta An Nusra, odnosno države koje su donedavno bile u svađi, s jedne strane – Katar, a sa druge – Kuvajt, Saudijska Arabija i Emirati, shvatile su da im ta borba neće doneti koristi, već samo štetu i zato su odlučili da stvore koaliciju. Na površini ovaj kompromis se odrazio ujedinjenjem IEIL i fronta An Nusra.

Kakve su šanse da IEIL osvoji Bagdad? Za sada su to samo bande sa mitraljezima na džipovima. Dok prestonicu brane jedinice sa savremenim naoružanjem, a sad imaju i ruske avione Su-25…

— Njihov borbeni potencijal nije mnogo visok, u redovima IEIL i fronta An Nusre ratuju nekoliko desetina hiljada mudžahedina. Istina, džipovi sa teškim mitraljezima, za njih su omiljena zabava. ali, oni su već preoteli od iračke armije veliku količinu oružja – desetine tenkova, oklopnih vozila i aviona. Oni imaju pilote, sa njima sarađuju talibani, a talibani imaju dobre pilote koji su obučavani još u Sovjetskom Savezu. Oni umeju da pilotiraju avionima sovjetske i ruske proizvodnje. 

Motiv članova IEIL i An Nusre podrazumeva kvalitet potencijalnih šahida. Za njih je pogibija u borbi – ozbiljni motiv. A oni koji im se suprotstavljaju – iračka armija i šiitski dobrovoljci, nemaju takav motiv. To su pokazuje slučaj iz Mosula u kom se armija od 30 hiljada pripadnika razbežala i, što se kaže, „napunila gaće“ pri njihovom prvom naletu.

Treba dodati da oni veoma vešto koriste propagandne kanale, naprimer internet, posebno – plašenje protivnika time što masovno, bez istrage i suđenja ubijaju zarobljene… Internet je prepun fotografija i vido-klipova na kojima se vidi kako kolju zarobljene. To je još jedan od razloga zašto sa njihovim približavanjem iračka armija i dobrovoljci beže.

Zar može većina bojovnika želeti da postanu šahidi? Zar to nije „privilegija“ samo manje grupe fanatika? Uostalom, ima tvrdnji da se broj boraca IEIL brzo povećava jer mnogo plaćaju, da su to jednostavno plaćenici…

— Naravno da novac igra određenu ulogu. Ali, IEIL se pravi preko propagande i regrutovanja u raznim zemljama, praktično u svim zapadnim zemljama. Tamo se odigravao proces uvlačenja Evropljana u sve to. Njih je tamo na hiljade. Ti ljudi imaju verski motiv.

Tamo postoji cela mreža specijalnih škola za maloletnike – „škola mladih lavova“ i oni su borci koji daju odlične rezultate. Svi ovi ratni uspesi upravo su ulovljeni verski motivisanim borcima. Verovatno im nešto i plaćaju, hrane ih i naoružavaju, ali novac nije odlučujući faktor. Mnogi od njih sami izdvajaju novac za front.

Rekli ste da bojovnici imaju svoju avijaciju. Zašto onda još uvek niko nije bombardovao Bagdad?

— Oteli su avione i helikoptere, imaju i pilote. Ali, još nemaju infrastrukturu – dispečere, piste i sl. Treba obezbediti avio-gorivo… To je težak posao, ali potencijalno je sve to moguće.

Generalno, to im za sada i ne treba, oni brzo napreduju, već su se približili Bagdadu. Štaviše, na osnovu poslednjih izveštaja, oni već vode bitke južno od Bagdada. Dakle, nije isključeno da će potpuno opkoliti Bagdad, jer zauzimanje grada na juriš nije lako. Tamo je mnogo šiita – dva miliona sigurno, a oni će se boriti. Nije čak isključeno da će u perspektivi Bagdad biti podeljen na sunitski i šiitski deo, isto kao što je i Berlin bio podeljen na zapadni i istočni.

Nuri al Maliki je počeo pregovore da podeli vlast sa sunitima i Kurdima jer to od njega traži Vašington. Koje su šanse da takva koaliciona vlada bude formirana, imajući u vidu da oni al Malikiju ne veruju?

— Nuri al Maliki nema nikakve šanse. Tamo ga ama baš svi mrze. Sunitska opozicija – to je potpuno jasno, ali postoji još i šiitska opozicija, „Armija Mahdi“ takođe je protiv njega. Samo vojno-politička situacija drži Armiju Mahdi, kojom komanduje Muktada as Sadr, da ne udari na vladu. Postoje i druge šiitske frakcije koje su protiv al Malikija. On je odlazeća figura.

Irak se već de fakto raspao. U parlamentu nema stalne većine. Suprotstavljene snage u parlamentu, iako se i sastaju, to pod pritiskom spoljnih sila: Amerikanaca – u nekim drugim slučajevima – Iranaca, a u trećim – Saudijske Arabije.

Zato je proglašeni Islamski kalifat suštinski, sigurno 70 odsto, realna država. Oni imaju armiju, finansije, čak su u opticaju novčanice od 100 funti, na kojima je napisano „Islamska država Iraka“ sa likom Osame bin Ladena.

Generalno će se karta Sirije, Iraka i čitavog Bliskog Istoka obavezno menjati. Islamski kalifat će se formirati na razvalinama Sirije, Iraka, Libije, Jordana i verovatno Irana. To će biti sunitska država koju su novinari već nazvali  Sunistan. I kurdska država se sada stvara na razvalinama Iraka, Sirije, a u perspektivi čak i Turske i Irana.

Čak ukoliko se Bagdad i odbrani, na njegovom čelu će biti sasvim drugi čovek? Kolike su šanse da Bagdad odoli pritisku IEIL, ukoliko SAD i Iran odluče da intervenišu?

— Šanse postoje, ali nisu velike. Sjedinjene Države neće tamo da se vraćaju, a ako i pođu, onda su Amerikanci idioti, čak ako to bude u formi bespilotnih letelica, avijacije i sl.

Na tok događaja može da utiče Teheran, koji je odlučan da tamo pošalje svoje snage i zaštiti šiitske svetinje. Jer, u Iraku se nalaze centri šiita Kerbela i Nedžef, a Iranci ne mogu da dozvole da budu opljačkani. IEIL na svojim teritorijama jednostavno diže u vazduh šiitske džamije, da ne govorimo o sufijskim, i sve to objavljuje na internetu. To Iranci neće moći da otrpe.

Međutim, i sam Teheran je u teškoj situaciji. On je svoje oružane snage i grupe razbacao po Siriji, Libanu, poneke od njih dejstvuju čak i na Arapskom poluostrvu. Ako se otvori još i veliki front na teritoriji Iraka – to čak i za Iran može biti previše.

Preveo Goran ŠIMPRAGA

Izvor Fakti, 02. 07. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u