DA LI SE EU DELI OKO RUSIJE?

PETAR ISKENDEROV Italija najagilnije istupa protiv jačanja antiruskih sankcija, zajedno sa Austrijom, Španijom, Mađarskom,...

PETAR ISKENDEROV

Italija najagilnije istupa protiv jačanja antiruskih sankcija, zajedno sa Austrijom, Španijom, Mađarskom, Bugarskom…

Upravo završeni dvodnevni samit EU u Briselu protekao je u znaku produbljenih protivrečnosti u toj organizaciji. Ovu činjenicu nije mogao da zabašuri čak ni potpisani ekonomski sporazum sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom o asocijaciji i slobodnoj trgovini tih zemalja sa EU. Moguće je da će se u trenutku provođenja ovog dokumenta u praksu sama Evropska Unija suštinski promeniti, što će stvoriti kvalitativno drugačiju situaciju za prijem Srbije i drugih balkanskih država.

„U potpisanim sporazumima nema ničeg što može da šteti Rusiji. Oni su usmereni na stvaranje zajedničke budućnosti i prosperiteta”, komentarisao je potpisivanje dokumenata Herman van Rompej, predsednik Saveta EU. On je to proglasio „najambicioznijim projektom saradnje EU sa trećim zemljama” i „početkom evropskog puta Gruzije, Ukrajine i Moldavije”. [1]

Rukovodstvo EU u celini boluje od slabosti prema pompeznim generalizacijama i metaforama. I prilikom uvođenja evra bilo je reči o „najambicioznijim projektima”, kao i uoči prijema deset novih članica 2004. godine a takođe i prilikom prezentacije programa Istočno partnerstvo. Govoreći o rezultatima samita, hteo bih nizu događaja bez presedana dodati još dve činjenice – no ovaj put negativne po EU. Prvo, na nivou Saveta EU provedeno je glasanje o kandidaturi za novog šefa Evropske komisije. I prvi put se ta organizacija praktično podelila na dva dela, po pitanju dalje saradnje sa Rusijom.

barozoporosenkorompuj

SVEST O POGUBNOSTI SANKCIJA

Prema informacijama londonskog lista The Financial Times, u ovom trenutku Italija najagilnije istupa protiv jačanja antiruskih sankcija. U suštini sličnu poziciju zauzimaju i Austrija, Španija, Kipar, Grčka, Slovačka, Mađarska i Bugarska. Lager onih koji se zalažu za uvođenje takozvanog trećeg paketa sankcija protiv Moskve (koji uključuje i energetsku sferu) predvodi Velika Britanija. The Financial Times tu ubraja i Nemačku, Švedsku, Dansku, Poljsku, Rumuniji i pribaltičke zemlje. [2]

Jačina ove suprotstavljenosti i relativna ravnoteža snaga nisu dozvolili učesnicima samita da donesu odluku o pooštravanju antiruskih sankcija: među političkom i poslovnom elitom EU raste shvatanje pogubnosti takvih mera za privredu cele Evrope. Jer u ovom trenutku Rusija obezbeđuje najmanje trećinu isporuka gasa u Evropu a njene trgovačke veze sa EU više od 12 puta prevazilaze razmere trgovinske razmene sa SAD.

Pored toga, umirujući uticaj na umove Evropljana u skorije vreme će pružati političke okolnosti u samoj EU, kojoj predstoje ozbilje promene u rukovodećim strukturama. Sukob između britasnkog premijera Dejvida Kamerona i njegovih kolega na ovom samitu je samo privremeno rešen. Kameron nije uspeo da blokira kandidaturu za predsednika Evropske komisije bivšeg premijera Luksemburga i eks-predsednika evrogrupe Žan-Kloda Junkera, u njemu London vidi pristalicu oštre centralizacije političkih i finansijskih institucija EU, koja preti britanskim interesima.

Velika Britanija u tome nije usamljena. Na ovom samitu poziciju Londona podržala je i Budimpešta – što je u okvirima same EU stvorilo svojevrsnu osovinu suprotstavljenu Briselu. I, premda je Dejvid Kameron, (nazvavši Junkera licem iz osamdesetih koje ne može da rešava probleme budućih godina, obećao da će sarađivati sa novim predsednikom Evropske komisije – kurs na odvajanju Velike Britanije i njenih istomišljenika iz regiona Centralne i Istočne Evrope, kao i iz Skandinavije, samo je dobio dodatni impuls.

RAST NEPOVERENjA

Istovremeno je svima u EU, posebno u evrozoni, više nego jasno da je neophodna prekompozicija organizacije u ovom vidu. A vreme za donošenje odlučnih mera po pitanju reformisanja EU i evrozone, po svoj prilici, ističe. Stručnjaci Svetske banke nedavno su objavili izveštaj-prognozu Global Economic Prospects-a, u kome se Brisel upozorava na opasnost od deflacije. „Inflatorna očekivanja unutar monetarnog saveza i dalje su stabilna. Međutim, u slučaju smanjivanja inflatornih očekivanja, može se pojaviti opasna spirala dugova i deflacije”, istaknuto je u dokumentu. A suvereni dug i danas – bez obzira na antikrizne mere – i dalje ostaje na veoma visokom nivou. U evrozoni on iznosi 96,2 odsto, a u celoj EU 87,1 odsto BND. [3] Takva sitaucija ograničava antikrizne mogućnosti Evropske komisije i Evropske centralne banke. Čak i dolazak novih ljudi za upravljačko kormilo, sam po sebi teško može da promeni situaciju.

Zato ne čudi da se – to priznaje i sama Evropska komisija – kompozitni iznos poslovnog poverenja potrošača u privredu evrozone umanjio u junu tekuće godine do 102 poena umesto prognoziranog rasta do 103 poena. Kada korigujemo podatke za maj, vrednost indikatora je iznosila 102,6 poena, a ne 102,7 kako je ranije bilo najavljeno. Anketirani stručnjaci agencije za poslovne novosti Bloomberg predvideli su povećanje indeksa poverenja do 103 poena. Indikator poverenja evropskih kompanija umanjuje se za korigovanih -3,1 poen u maju, do -4,3 poena u junu sa prosekom predviđenog smanjenja za -3 poena. Ocene indeksa potrošačkog poverenja za jun pogoršane su za -7,5 poena u poređenju sa ranije prognozirana 7,4 poena.

Ovaj pokazatelj je u maju iznosio -7,1 poen i čak i to je predstavljalo rekord u poslednjih sedam godina. [4] Međutim, očigledno da čak ni taj negativni rekord nije mogao dugo da se održi. Sve ovo sluti pogoršanju poslovne klime u EU, što sa svoje strane može predstavljati vesnika nove bankarske krize. U svakom slučaju, panika među štedišama niza krupnih banaka u Bugarskoj, već je počela.

_________

Uputnice:

[1] http://top.rbc.ru/economics/27/06/2014/933117.shtml

[2] The Financial Times, 27. 06. 2014.

[3]

http://www.fondsk.ru/pview/2014/06/23/finansovye-riski-evrozony-28053.html#

[4] http://www.vestifinance.ru/articles/44381?utm_source=qip&utm_medium=news.qip&utm_campaign=news

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u