VIDOVDAN ILI KOSOVO BEZ PATRIJARHA

JANjA GAĆEŠA Partijarh srpski nije bio na Kosovu i Metohiji za Vidovdan. Zašto? Možda...

JANjA GAĆEŠA

Partijarh srpski nije bio na Kosovu i Metohiji za Vidovdan. Zašto?

Možda su ovog Vidovdana mnogima pažnju privukla neka druga dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali naša je bila usmerena samo na jedno pitanje: gde je patrijarh? Političari malo koga zanimaju, pogotovo tog dana. Ne hajemo i da niko od njih ne dođe – ali patrijarh.

Srbima na Kosovu i Metohiji ne treba Vidovdan da bi videli gde su bili, gde su trenutno i gde (ne)će biti u skorijoj budućnosti. Sve nam je jasno još odavno, ali svaki Vidovdan nam otkrije još nešto. U poslednjih nekoliko godina baš se ovaj praznik koristi za slanje poruka, uglavnom nama koji ovde živimo.

Neću u ovom tekstu pominjati imena već samo funkcije pojedinih ljudi. Šta nam poručuju o Vidovdanu predsednik, premijer, ministri, potpredsednici Vlade Srbije, patrijarh, mitropolit? Ljudi su prolazni, ali posebnu težinu nosi ono što kaže ili uradi neko ko će se pominjati da je u to vreme bio predsednik, premijer, patrijarh…

gazimestan201402

MITROPOLIT I ALBANCI

Tako nam je svojim nedolaskom patrijarh srpski poručio da mu je preči Andrićgrad od kolevke naroda na čijem je čelu, pa je praznik, koji se zbog Kosova obeležava, dočekao u Višegradu. Nekako nam se čini da su svi političari i umetnici ovog sveta tog dana mogli biti u Višegradu, ali on je morao biti na Kosovu. Umesto njega došao nam je mitropolit crnogorsko-primorski i između ostalog ovako besedio na Gazimestanu:

„Ima jedna stvar koju zaboravljamo i mi Srbi pravoslavni, ali zaboravljaju je i naša braća Albanci, koji su zajedno sa nama na ovim kosovskim prostorima. U Kosovskoj bitci nisu samo učestvovali Srbi već svi oni koji su u to vreme pripadali ondašnjoj državi i među njima nema nikakve sumnje, a istorijski se to potvrđuje, da je bio jedan dobar deo Albanaca, predaka današnjih Albanaca na Kosovu i Metohiji koji su se, zajedno sa velikomučenikom kosovskim Lazarom i sa Milošom Obilićem, borili protiv tiranije, braneći svoje domove. Otuda nije ni čudo što ima nekih albanskih istoričara koji kažu da je Miloš Obilić bio Albanac. Uopšte nije bitno da li je bio Albanac ili je bio Srbin, bitno je da je on bio Miloš Obilić koji je život svoj žrtvovao protiv nasilja i tiranije…“.

Danima posle Vidovdana Srbi sa Kosova i Metohije i dalje prepričavaju ove mitropolitove reči. Zašto? Ako mitropolitu nije bitno ko i kako piše istoriju menjanja svesti Srbima, nama na Kosovu, Boga mi, jeste. Ne smeta nam što govore kako treba zajedno živeti sa Albancima, ali zašto se izvrću stvari? Sa Kosova i Metohije su proterani Srbi, a ne Albanci. Ti isti Albanci neće Srbe za svoje komšije, još manje ih smatraju braćom. Otimaju im imovinu, ne žele očima da ih vide. Kako proteranom Srbinu iz Prizrena, koji je prinuđen da živi u centralnoj Srbiji, komšija i brat može biti Albanac koji mu je uzurpirao kuću? Komšije možemo biti u pravom smislu reči tek kada se svi proterani vrate na svoja ognjišta.

Nisam čula da neko javno komentariše šta je to mitropolit na Kosovu pričao, s obzirom na to da se njegove izjave često razvlače po medijima. Da li to znači da je on na Gazimestanu nama preneo pravu poruku Srpske pravoslavne crkve? Između ostalog i to da nam ne gine izučavanje istorije koju pišu albanski istoričari.

gazimestan201403

PRIPADA LI KOSOVSKI ZAVET SVIM SRBIMA?

Pošto se bavim ovim poslednjim Vidovdanom moram da kažem da nam je i predsednik skrenuo posebnu pažnju rekavši:

„Možda ja ne razumem najbolje vaš odnos prema Kosovu i Metohiji, vas koji ste ovde vekovima. Možda većina građana Srbije ne razume vaš kosovski mit, većina više nema priliku ni da ovde dođe…“.

Od kada to kosovski mit pripada samo Srbima koji žive u Pokrajini? O kakvom mitu pričamo kada se Kosovski boj dogodio? Hoće li za koju godinu početi da nas ubeđuju kako smo Kosovsku bitku izmislili mi, Srbi sa Kosova i Metohije? Mislim, ako ti albanski istoričari dođu nekim čudom i do takvog otkrića. Hoće li mlađe generacije da se pitaju šta nama dođe to Kosovo kada je sve izmišljeno, i nemoj da mi Srbi iz Srbije verujemo u to što pričaju ti Srbi sa Kosova?

Strašne poruke smo čuli ovog Vidovdana, u pravom smislu te reči. I nije to slučajno, jer uvod u sve to traje već godinama.

Proteklih godina se uoči Vidovdana pominjao Kruševac kao grad u kome će biti održano centralno obeležavnje Vidovdana. Jesmo komentarisali i negodovali zašto se skreće pažnja sa Kosova, ali tešilo nas je to što je patrijarh bio sa nama. Prošle godine su potpredsednik Vlade Srbije i ministar za Kosovo i Metohiju za Vidovdan bili u Visokim Dečanima. Srbima sa Kosova i Metohije i okupljenima na Gazimestanu se to nije dopalo jer jesu oni bili u Pokrajini, ali nisu bili na pravom mestu – ali je opet patrijarh bio sa narodom. Zato se moglo čuti da su Vidovdan 2013. godine na Kosovu obeležile dve Srbije: ona nebeska, koja je bila na Gazimestanu, i ona zemaljska, koja je bila u Dečanima.

Sve su to, međutim, bile uvertire za ovaj poslednji Vidovdan, a on će nastaviti da bude uvod za one koji će tek doći. Ko zna šta nas dogodine čeka i šta ćemo novo čuti? Možda da knez Lazar nije ni postojao ili, ne daj Bože, da nije bio Srbin? Sada su se svi udružili da nam mozak ispiraju. Polako, smišljeno, šalju se poruke da se za Vidovdan ne mora biti baš na Kosovu i Metohiji jer to je mit tamošnjih Srba, i oni slave neke junake koji, eto, nisu ni Srbi. I ništa više nije bitno jer nas će u ovom veku primiti u Evropsku uniju.

Na kraju da kažem da nam je ovaj Vidovdan bio težak. Posle njega je ostao gorak ukus jer je patrijarh srpski imao važnije obaveze od Kosova, onakvog kakvo je danas. Samo dan posle Vidovdana brujali su mediji kako je patrijarh izjavio za Politiku da je: „Stanje na Kosovu i Metohiji veoma teško, ma koliko davali izjave da se život normalizovao, to je daleko od normalnog života“.

Mogli bismo da ga pitamo: a kako on zna kakvo je stanje na Kosovu i Metohiji? Ali vredi li njemu i svima njima išta govoriti?

Postoji u narodu verovanje da se na Vidovdan sve vidi. I pre 625. godina, uoči i za vreme Kosovskog boja, videlo se ko je vera, a ko nevera. U to se još uvek veruje, pa neka smo i to, mi, Srbi sa Kosova i Metohije, izmislili.

Politika
Pratite nas na YouTube-u