DOGOVOR U BERLINU ILI MOGU LI RUSIJA I EU DA SMIRE POROŠENKA?

N. BABIĆ Hoće li se Porošenko na nagovor SAD usuditi da drugi put izigra...

N. BABIĆ

Hoće li se Porošenko na nagovor SAD usuditi da drugi put izigra Nemačku i Francusku

Za vreme sastanka ministara spoljnih poslova Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine u Berlinu postignut je dogovor. U zajedničkoj izjavi se navodi kako će „ne kasnije od 5. jula Kontaktna grupa da nastavi sa radom na postizanju bezuslovnog i obostranog trajnog prekida vatre”. Drugim rečima, primirje je ponovo u planu, ali ovaj put su se, uz Rusiju i Ukrajinu, uključile Nemačka i Francuska. Prethodno je Porošenko poručio da se primirje prekida i da se pokreće potpuna ofanziva protiv pobunjenika. Svega 24 sata kasnije, priča se još jednom menja.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov kaže da će u Kontaktnoj grupi učestvovati predstavnici vlasti iz Kijeva i predstavnici pobunjenika iz Narodne Republike Donjeck i Lugansk. „Primirje treba da nadzire specijalna posmatračka misija OEBS u Ukrajini”, navodi su u zajedničkoj izjavi.

nulandporosenko

POROŠENKOV ZAOKRET

Na službenim stranicama Kremlja kaže se da su 30. juna popodne Vladimir Putin, Angela Merkel, Fransoa Oland i Petro Porošenko telefonom razgovarali o načinu rešavanja krize u Ukrajini. Ruski predsednik je tada predložio da se produži prekid vatre i uspostavi pouzdan mehanizam za nadzor primirja, i da u svemu aktivnu ulogu mora da ima OEBS. Četiri lidera su se dogovorili da će brzo organizovati treći krug konsultacija među predstavnicima Kijeva i jugoistočnih regiona. Postignut je dogovor i da ministri inostranih poslova četiri zemalja uspostave hitan kontakt kako bi počeli da se preduzimaju praktični koraci o pitanjima o kojima se raspravljalo tokom telefonskog razgovora.

Nedugo potom, ukrajinski predsednik Petro Porošenko obraća se javnosti i govori da „neće biti produženja primirja na istoku Ukrajine”, objavljujući nastavak i eskalaciju rata. „Napašćemo i osloboditi svoju zemlju”, rekao je Porošenko 30. juna u 19 časova po lokalnom vremenu.

Šta se to dogodilo za tako kratko vreme da je ukrajinski predsednik odustao od dogovora postignutog sa Merkelovom, Olandom i Putinom? Rusko ministarstvo inostranih poslova ne isključuje da je do promene stava Kijeva, a naročito do odluke o prekidu primirja, došlo delom zbog spoljnih uticaja. „Čini se da su promena stava Kijeva, uključujući i odluku da se ne produži prekid vatre, koju je ukrajinski predsednik lično najavio 30. juna, uslovljeni spoljnim uticajima, uprkos stavu vodećih članica EU”, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Odgovor o promeni stava Petra Porošenka može da se traži u Vašingtonu, koji je nedugo potom, uprkos naporima Merkelove i Olanda, saopštio da „podržava nastavak antiterorističke akcije protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine”. To znači da su evropski lideri i njihove odluke s one strane Atlantika potpuno nevažni ukoliko su u suprotnosti sa američkim interesima.

leviporosenko

NOVA NEMAČKA INICIJATIVA

Potom je Nemačka iznela novu inicijativu za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini. Na poziv Franka Valtera Štajnmajera ministri spoljnih poslova Nemačke, Rusije, Ukrajine i Francuske su se sastali u Berlinu kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini. U međuvremenu je i Porošenko odjednom ponnovo iskazao spremnost za nastavak primirja na istoku Ukrajine, što je naveo u čestitki novoizabranom lideru Evropskog parlamenta Martinu Šulcu. „Ukrajina se sada suočava jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji”, pisao je Porošenko i obećao „spremnost za ponovno uvođenje obostranog prekida vatre, ali i vraćanju kontrole nad ukrajinsko-ruskom granicom uz praćanje OEBS te oslobađanje svih talaca“. Porošenkov predlog za zajednički nadzor granice u pratnji predstavnika OEBS nije ništa drugačiji od onoga koji je 30. juna predložio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je, osim ukrajinske strane i OEBS-a, tražio da granicu kontrolišu i predstavnici populacije regiona Donjecka i Luganska.

Upada u oči da Porošenkova poruka nije u skladu sa njegovom izjavom kada je rekao: „Mi ćemo napasti i osloboditi našu zemlju. Neproduženje primirja je naš odgovor teroristima, pobunjenicima, pljačkašima, svim onima koji se rugaju civilima i koji parališu privredu u regionu, koji sprečavaju isplatu plata, penzija, stipendija, koji kradu gvožđe, uništavaju vodovode i lišavaju ljude prava na normalan i miran život. ”

Do Porošenkovog pristanka na pregovore i izjave da je „moguće novo primirje” je, po svemu sudeći, došlo iz dva razloga. Prvi je pritisak Berlina i Pariza, a drugi što žestoka ofanziva ukrajinske vojske Nacionalne garde i paravojnih jedinica, osim smrti civila i razaranja gradova na istoku Ukrajine, nije dala nikakve rezultate. Gubici u tehnici i ljudstvu su u samo jednom danu bili toliki da se ozbiljno dovodi u pitanje sposobnost ukrajinskih snaga da bez ogromnih civilnih i vojnih žrtava zauzmu teritoriju koju pod kontrolom drže ustanici Donbasa.

Dakle, sve opet zavisi od pregovora koji će se voditi u Berlinu i hoće li se Porošenko usuditi da drugi put izigra Nemačku i Francusku, zemlje koje istovremeno moli da Ukrajinu prime u „zajednicu demokratskih i slobodnih evropskih država”, što bi na kraju bila potvrda da je za ukrajinskog predsednika postavljen da brine o interesima Vašingtona, a ne EU, još manje ukrajinskog naroda.

To, naravno, ne bi bila nikakva novost, ali bi moglo dovesti do novog načina razmišljanja u evropskim prestonicama i manje podrške Kijevu, jer ni Merkelova ni Oland ne vole kada se neko poigrava njihovim strpljenjem, pogotovo ako je to ukrajinski „kralj čokolade“.

Izvor Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u