vimbldon00

POPODNEVNA RAZMIŠLjANjA TOMASA LORENSA (19) ILI ODMETNIK DžOZI VEJLS

MILjAN JOKIĆ Priznade sebi da nema odgovor na jedino pitanje koje ga je mučilo...

MILjAN JOKIĆ

Priznade sebi da nema odgovor na jedino pitanje koje ga je mučilo – zašto je predmet obožavanja Nemačka, a ne Imperija?

The All England Lawn Tennis Club (Championships) Limited

Church Road
Wimbledon
London

02/07/2014

Deveti dan najpoznatijeg teniskog turnira na svetu okupio je mnoge poznate ljubitelje belog sporta na centralnom terenu Vimbldona. Naravno, glavni razlog tome je bio četvrtfinalni meč branioca trofeja Endija Mareja i Bugarina Grigora Dimitrova Pre svih, bio je tu britanski kraljevski par, vojvoda i vojvotkijna od Kembridža, princeza Beatrisa, ćerka vojode od Jorka, kao i brojni pripadnici engleskog džet-seta. Lep dan bez kiše obećavao je dobru zabavu, dodatno potkrepljenu verom u očekivanu pobedu ljubimca domaće publike.

Tomas Lorens, šef MI6 za Balkan, bio je takođe prisutan. Spremao se da u društvu svoje supruge i telohranitelja Nila Krejga provede prijatno popodne na Vimbldonu. Udobno se smestivši u ložu, diskretnim pogledom je dao do znanja Krejgu da je za njega rezervisano mesto u redu iza. Kao i uvek, vodio je računa o svemu. Znao je da ovde neće biti nikakvih bezbedonosnih problema i samim tim je mogao Krejga da oslobodi dužnosti po dolasku na Vimbldon, ali je želeo da ćutljivom Škotu omogući da bodri svog zemljaka. Prešao je lagano pogledom po zvanicama u kraljevskoj loži primećujući da je kraljevski par došao bez princa Džordža. Tradicija i poštovanje pravila, pomisli ponosno u sebi. Naime, bebama i deci mlađoj od pet godina nije dozvoljeno prisustvo na centralnom i terenenima broj 1, 2 i 3. Lepo je bilo videti da i kraljevski par drži do toga, zadovoljno konstatova dok je fokusirao svoju pažnju na dvojicu tenisera koji su upravo otpočinjali sa zagrevanjem pred meč.

vimbldon01

NOLE NACIONALE

U isto vreme, srpski teniser Novak Đoković je igrao svoj meč protiv Hrvata Marina Čilića. Izgleda da definitivno ne mogu bez Srba, uz blagi osmeh na licu skoro glasno izusti Lorens. Poštovao je ono što Đoković čini za svoj narod i svoju zemlju, kao i način na koji je predstavlja. Čak mu je i stil njegovog proslavljanja pobeda bio simpatičan. Nakon fenomenalnog riterna na servis Conge u osmini finala koji mu je doneo pobedu engleski komentatori nisu mogli da se ne nasmeju načinu na koji je Novak iskazivao svoju radost. Međutim, Lorensu kao vrsnom poznavaocu Srba je to bilo potpuno normalno, čak i primereno. Imalo je nečeg životnog u toj navali energije, otvorenom pokazivanju radosti. On sam je bio potpuno drugačiji tip, tip čoveka koga su godine provedene u tajnoj službi dodatno učinile neprozirnim za svakog sa strane. Znao je koliko se većina Srba raduje pobedama svog tenisera i da im on skoro jedini daje povoda da se osete vrednim. Znao je koliko im je oduzet osmeh s lica, koliko se malo raduju svom životu, a kamoli tuđem uspehu. Veoma dobro je shvatao da on ima i te kako udela u tome, ali to ga već nije pogađalo. Još neko je intenzivno bodrio Novaka – političari u Srbiji su navijali više od bilo koga jer su im njegove pobede takođe bile dragocene. Naime, skretale su bar na trenutak pažnju sa njihovih konstantnih promašaja i poraza.

A propos toga, neumorno prateći vesti iz Srbije, Lorens je ispratio nevesele podatke o stanju srpske nacije. Četrdeset posto građana Srbije su pušači, kod žena raste upotreba sedativa, a između trideset i pedeset posto muškaraca ima problema sa erekcijom. Nije čudo što su im devojke onako navalile na Stivena Sigala, progovori podlost iz njega. Sećao se svog boravka u Beogradu 2008. godine i gomile sličnih devojaka sa kojima su predusretljivi domaćini hteli da ga upoznaju i ulepšaju dane u Srbiji. Infamia…

Psiha je čudo, konstatova Lorens naizgled mirno prateći meč koji se nije odvijao u dobrom pravcu po Mareja. Pritisak sa kojim se svaki put nosio domaći teniser je bio ništavan naspram onog kome su svakodnevno izloženi stanovnici Srbije. Borba za preživljavanje je uzimala svoj danak. Ljudi ćute na svakom mestu jer se boje zameranja. Ne zamerati se šefu na poslu, pretpostavljenom u stranci, političaru na vlasti je postala jedina poželjna osobina. Nagomilani stres se prazni kroz svađe sa ukućanima, komšijama, nepoznatim ljudima oko parking mesta… Naravno, to ne može večno da traje. Baš taj interval trajanja je bio ono što je posebno zanimalo Lorensa.

vimbldon02

ČOVEK S KOJIM JE SVE LAKŠE

Znao je dobro da srpski narod niko nije bolje poznavao od knjaza Miloša Obrenovića. Njegovo legendarni osećaj za procenu narodnog raspoloženja bi sada bio veoma koristan. Lorens je već izvesno vreme osećao želju da pruži Srbima satisfakciju, a na korist Imperije. Da im pruži osećaj za vrednost, da ih otrgne iz faze obamrlosti i dovede u fazu besa koji pokreće i dovodi do katarze. Odlično je znao kako to da izvede – prvo mora da im ukaže na glavnog krivca što im je tako kako im je, a zatim da im ga preda. S obzirom da se predsednik srpske vlade konstantno trudio da pokaže da se on pita za sve u Srbiji i kako su svi ostali samo statisti, Lorens skoro da oseti potrebu da mu se zahvali što mu posao čini lakšim.

Prvi set se nekako naglo završio, 1:6, posle samo 25 minuta. Damn it!

Razmišljajući kako je došlo do ovog razvoja događaja, Lorens se seti kako je sve počelo ove godine. Srpska napredna stranka je vapila za izborima u težnji da prigrabi apsolutnu vlast. Imperija je pametno igrala svoju igru šaljući poruke da nije vreme za izbore, sve vreme tražeći maksimalne ustupke da bi ih dozvolila iako su i njoj oni u suštini odgovarali zbog novog odlaganja realizacije Južnog toka u Srbiji i dodatnog ubrzanja oko primene Briselskog sporazuma. Samo su Nemci ostali dosledno protiv izbora i javno i tajno, ali nisu mogli ništa više da učine osim glasnog negodovanja kada je konačna dozvola data. Međutim, danas je srpska vlada potpuno okrenuta ka ispunjavanju zahteva Berlina, a to se Londonu ne sviđa previše. Interesi Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke nisu obavezno sukobljeni, ali se zna ko ima zadnju reč kada su najvažnija pitanja na redu. Remećenje tog poretka neće biti tolerisano i Lorens oseti određenu dozu ljutnje. Kako je moguće, postavi sebi retoričko pitanje, da se dete kome su Britanci i Amerikanci otac, majka i naravno ujak, okreće ka tetki? Tetka jeste drag rod, ali one ne može ništa više od toga da detetu kupi sladoled ili ga uteši kada ima neki problem, dok roditelji ostaju uvek tu. Doduše, ne treba zaboraviti ni strica sa Istoka. Njemu se sve više čini da dete više voli tetku od njega jer malo, malo pa strica javno kritikuje dok za tetku ima samo reči hvale. Da li je moguće objasniti stricu ovu kompleksnu situaciju? Možda bi i on pokazao razumevanje za poteze roditelja. Bila bi to misija sa malim izgledom na uspeh, ali zašto ne probati?

Lorens nikako nije voleo nezahvalnost. Pogotovo kada je ona praćena pokušajima odbacivanja. Odbačenost bi kod njega mogla da izazove tugu, a on, kad je tužan, ume da bude vrlo neprijatan. Zato je prvi pokazni primer usledio vrlo brzo – TV Nova je ostala bez nacionalne frekvencije iako je za nju oštro lobirao nemački ambasador Vilhelm rečima da „TV Nova aplicira za dozvolu za nacionalnu frekvenciju. Bio bih zadovoljan da je dobiju. To je nemačka investicija, ali je srpska televizija.” Nasuprot tome, N1, regionalni partner CNN, kreće u septembru.

BUNCH OF AMATEURS

Lorensu nije promaklo ni to da na prijemu kod ambasadora Kifa a ni kod ambasadora Kirbija nije bilo g. Vučića. Jedino lošije od nedolaska na obeležavanje kraljičinog rođendana bilo je samo opravdanje – premijer se zadržao u razgovoru sa g. Blerom. Kako bi rekli u Srbiji – koliko me rastuže rešenja, toliko me nasmeju objašnjenja. U međuvremenu, g. Devenport je od dobrog prijatelja postao čovek sa kojim premijer ima korektan odnos i sa kojim se čuje telefonom s vremena na vreme. Ni to se nije dopadalo Lorensu. Ipak, g. Vučić je učinio napor da delimično ispegla situaciju tako što je naknadno primio ambasadora Kifa i poželeo mu dobrodošlicu i uspeh na mestu ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva. U Lorensovom razmišljanju, završio se i drugi set – 6:7. Bad luck for Murray.

Kako god, Lorens je, kao i obično, već razmišljao o planu B, a i C. Radovalo ga je kako se ponaša drugi po snazi političar u Srbiji predsednik Tomislav Nikolić. On je otišao na oba prijema, zajedno sa suprugom, što je ostavilo veoma dobar utisak i učinilo atmosferu prisnijom. Moraću da povedem računa o predsedniku, prođe kroz glavu Lorensu. Pre tri meseca se dogodila neverovatna blamaža predsednikovog obezbeđenja kada je slupan blindirani džip prilikom probne vožnje radnika servisa. Automobil je danima bio u servisu bez opravdanog razloga jer je mogao da bude i u garaži BIA dok su se čekale gume. To nije sve, najbolje tek dolazi – džip je bio u servisu bez 24-časovnog fizičkog nadzora iako bi to bilo obavezno. Zatim ga je izvezao radnik servisa na probnu vožnju, bez prisustva pripadnika Državne bezbednosti. Kao profesionalac, Lorens oseti kako mu raste nivo kiseline u želucu. Za ime Boga, misli su mu stizale jedna drugu, neko je mogao da postavi lokator, prislušni uređaj ili nešto mnogo gore u automobil, i da to prođe potpuno neprimećeno. Svakako treba pružiti kolegijalnu pomoć službi predsednikovog obezbeđenja. Kada sutra bude u svom kabinetu, naložiće ambasadoru Kifu da prenese ovu prijateljsku ponudu predsedniku Srbije kao znak dobre volje. Bunch of amateurs.

Na terenu broj jedan Novak Đoković je išao ka pobedi. Uz probleme, ali ipak se videlo kakav će biti epilog. Lorens se zapita da li i srpski političari znaju da se bore i izbore za preokret? Poslednji koji je činio napore, a i uspevao da se izbori za ostvarenje bar nekog srpskog interesa je bio g. Koštunica. Istini za volju, u Briselu je nešto pokušavao i g. Dačić međutim baronica Ešton i g. Riker nisu dozvolili bilo kakva odstupanja od plana. Sadašnja nastupanja srpskih političara, zvanične posete i bilateralni susreti se skoro isključivo svode na prijem zadataka koje treba izvršiti, bez promene i najmanjeg zareza, bez ulaganja bilo kakvog prigovora. Lorensu je bilo zanimljivo da niko među spoljnopolitičkim savetnicima premijera nije uočio kako je Berlin otkrio svoju Ahilovu petu – strah od nove nestabilnosti na Balkanu. Premijer Srbije je po povratku iz Nemačke stabilnost na ovom prostoru predstavio kao ultimativni zahtev kancelarke Merkel. Kada bih ja bio na mestu g. Vučića, dade sebi Lorens slobodu da spekuliše, ciljano bih pretio nestabilnošću u cilju ispunjenja mojih zahteva. Ponašao bih se kao da nemam šta da izgubim, i na svaki predlog koji mi nije po volji upozoravao bih na burnu istoriju i kako je Balkan vrlo nepredvidiv deo sveta. Naravno da bih i blefirao, ali kada igraš na pobedu u meču u kome gubiš sa 2:0, moraš ispraviti kičmu i ići do kraja. Nažalost, to ovaj put nije uspelo ni Endiju. 0:3 ( 1:6, 6:7, 2:6).

Polako napuštajući centralni teren, Tomas Lorens duboko uzdahnu. Niko bolje od njega nije znao koliko je širok repertoar sredstava koje ima Imperija na raspolaganju radi ostvarenja svojih interesa i ubeđivanje političara da su to i njihovi interesi. U suštini, prvi put priznade sebi da nema odgovor na jedino pitanje koje ga je mučilo – zašto je ovaj put predmet obožavanja Nemačka, a ne Imperija?

Now remember, when things look bad and it looks like you’re not gonna make it, then you gotta get mean. I mean plumb, mad-dog mean. ‘Cause if you lose your head and you give up then you neither live nor win. That’s just the way it is.

Clint Eastwood as Josey Wales, The outlaw Josey Wales (1976)

Politika
Pratite nas na YouTube-u