IGOR STRELKOV: O ŠANSAMA DONjECKA I LUGANSKA

Tražimo ozbiljnu mobilizaciju resursa. Nažalost, oni nisu spremni, ne postoje u ovom trenutku Prvi...

Tražimo ozbiljnu mobilizaciju resursa. Nažalost, oni nisu spremni, ne postoje u ovom trenutku

Prvi program televizije Narodne Republike Donjeck, dobar dan, danas u studiju našeg Prvog kanala televizije NR Donjeck imamo ministra obrane i predsednika Saveta bezbednosti Igora Ivanoviča Strelkova i čelnika Narodne Milicije NR Donjeck Pavela Gubareva.

IGOR STRELKOV: Želeo bih da pozdravim sve koji me sada gledaju i slušaju, i mogu reći da mi je u ovom vrlo teškom trenutku za ljude u Republici Donjeck jako drago da sam ovde s vama te da zajedno s vama mogu braniti vašu i našu zajedničku domovinu, Rusiju, koja se, kao što verujem, proteže od granica države koju su stvorili kao Ukrajinu do Dalekog Istoka.

Boreći se za Rusiju, mi se borimo i za prava republika Donjeck i Lugansk. Borimo se za svoje pravo na samoodređenje, svoj jezik, kulturu, način života i pravo na slobodu od onih koji bi silom hteli da vaša zemlja i društvo budu puki objekti političkih spletki i raznih finansijskih spekulacija. To je ono protiv čega se borimo i nastavićemo se boriti, i nadam se da ćemo i dalje uživati vašu podršku.

Nisam se posebno pripremao za ovo obraćanje jer sam ceo dan uključen u strateško planiranje. Prema tome, neću čitati tekst ili govor pripremljen unapred. Osoblje televizijskog kanala je pripremilo ozbiljna pitanja za mene. U odgovoru na ta pitanja očekujem da ću biti u stanju da dam odgovore na brige građana s obzirom na ono što se događa, koliko je neprijateljstvo uznapredovalo i kako planiramo da nastavimo odbranu. Dakle, mislim da sada treba dati priliku našem domaćinu za nastavak razgovora.

Igore Ivanoviču, ovdje je ključno pitanje koje se uvijek čuje: zašto ste predali Slavjansk i zašto su ukrajinske snage došle do Donjecka i obližnjih gradova?

STRELKOV: Od samog početka neprijateljstava Slavjansk je služio kao štit za Donjeck. Zauzimajući pozicije u Slavjansku, mi smo postavili štit kako bi zaštitili celo područje NR Donjeck i NR Lugansk. Nosili smo se sa glavnim udarom neprijateljske ofenzive i preusmeravali njihove snage, dajući time političkom i društvenom rukovodstvu republika mogućnost organizovanja. Delujući u skladu sa našim primerom, oni su preuzeli lokalnu vlast iz ruku hunte. U određenoj meri su sprečili da se afirmišu.

Zato, kada smo videli da je taj zadatak završen, posebno zadatak da se u Donjecku i Lugansku vlada učvrstila i da je usklađena sa voljom naroda u smislu provođenja državnog suvereniteta i referenduma, i da su sposobne za stvaranje sopstvenih oružanih snaga, shvatili smo da je naš zadatak znatno ispunjen.

donjeck09

Prirodno je da je Slavjansk postao – a za mene lično i sve druge je to i ostao – vrlo važan grad, grad sa kojim smo duboko povezani. Bez sumnje, da smo imali priliku da ga zadržimo, mi bismo nastavili da se branimo koliko god bi mogli. Međutim, vojna situacija koja se razvila značila je da bi dalje držanje Slavjanska dovelo do nedopustivih gubitaka u redovima milicija, a da bi nastavak zadržavanja grada bio čin koji više nema nikakvu stratešku i taktičku svrhu.

Neprijatelj je dovukao ogromnu količinu artiljerije i oklopne mehanizacije u neposrednu blizinu grada. Nismo više mogli da izdržimo bez dovoljnih količina teškog naoružanja, artiljerije i, što je najvažnije, municije. Korak po korak, zadržavajući neprijatelja, mi smo se ipak povlačili do granica grada. Na kraju je konačno došao dan kad se situacija razvila do tačke u kojoj smo shvatili da je krug oko grada bio zatvoren, a taktički plan neprijatelja nije bio da nas napadne, nego jednostavno da nas, zajedno sa celim gradom, uništi artiljerijom. Posle toga bi pokrenuli pešadiju zajedno sa tenkovima.

Shvatili smo da smo nemamo dovoljno oružja za odbranu protiv takve taktike. Takođe smo shvatili da je neprijatelj odlučio da nas istrebi tokom nekoliko dana iako smo bili u mogućnosti da mu nanesemo odgovarajuće gubitke.

U toj situaciji odluka je donesena. Sam sam doneo odluku jer nisam hteo da delim tu odgovornost ni sa kim drugim. Iako je s tim što sam napravio bio upoznat samo vojni savet koji je tada delovalo. Odluka je bila da se povučemo, da se spasu ljudstvo i grad od besmislenog uništenja. Slavjansk bi bio granatiran i pretvoren u prah sa udaljenosti na kojoj nismo imali sposobnost reagovanja. Odluka je takođe bila da posle bitke protiv neprijatelja iskusni odredi pošalju na nove položaje, odakle će moći da nastave da brane Republiku.

Osim toga, kako saznajemo, prativši naš beg iz okruženja, taj isti dan je neprijatelj zauzeo Artemovsk, proteravši prilično malu jedinicu milicije koja je boravilo tamo. To je stvorilo realnu opasnost da ne samo Slavjansk, nego i cela regija Kramatorsk-Družkovka-Konstantinovka bude opkoljena i uništena. Ustvari, neprijatelj je hteo da odseče naše linije komunikacije, i zato je donesena odluka da se povučemo i iz svih ostalih gradova, budući da braniti ih takve pod opsadom ne bi imalo gotovo nikakvu svrhu. To bi samo dovelo do još više nepotrebnih žrtava i razaranja.

Hvala vam. Verujem da su ljudi koji su ostali da pokrivaju vaše povlačenje heroji. Možete li nam reći nešto više o njima?

STRELKOV: Tamo nije bio više od nekoliko desetina ljudi koji su ostali i pokrivali naše povlačenje. Ustvari, oni su svoj zadatak izveli više nego dobro. Koliko mi je poznato u ovom trenutku, većina njih je razbila okruženje. Osim toga, upravo sam obavešten da je čak i grupa koja je štitila naše povlačenje iz Nikolajevke – 13 boraca – uspela da dođe u Seversk uz minimalne žrtve.

Da li je grad Donjeck spreman u ovom trenutku da se odbrani od duže opsade?

STRELKOV: Sigurno ne mogu da kažem da je grad spreman za odbranu, ali samo zbog toga što grad kao celina još uvek deluje kao da je vreme mira. Stanje gradskih odbrambenih priprema do sada je na nivou na kome je Slavjansk bio pre dva meseca. Drugim rečima, postojeće utvrde su dovoljne da se zaustave oklopni transporteri i nešto poput Nacionalne garde ili jedinice ministarstva unutrašnjih poslova.

Što se tiče jače odbrane, sada se masovno raspoređuju tenkovi i artiljerija, i od njih se sada grad može odbraniti samo uz velike teškoće i po cenu značajnih stradanja u milicijama. Međutim, mi preduzimamo hitne mere na dnevnoj bazi kako bi se obezbedilo da grad bude spreman za bitku. To je sa stajališta podizanja utvrda.

S obzirom na raspoloženje, jasno je da stanovnici Donjecka i dalje vode posve miran život. Oni još uvek teško razumeju ili odbijaju da veruju šta se može dogoditi, gde je neprijatelj, i da će ukrajinske kaznene jedinice masovno otvoriti artiljerijsku vatru i provesti masovne vazdušne napade na stambena područja. Mi takođe nismo verovali u to.

Međutim, tokom mesec dana, ili, tačnije, tri meseca opsade i mesec dana aktivnih napada, uverili smo se da je neprijatelj izabrao taktiku da ne deluje protiv naših oružanih jedinica, nego primjenjuje terorističku taktiku uništavanja infrastrukture i industrijskih preduzeća. Koliko god to čudno zvučalo, primarni ciljevi napada na Slavjansk i Kramatorsk nisu bili položaji milicija, kao što je poznato, čak ni gradske četvrti, nego fabrike i industrijska postrojenja.

U Nikolajevki je neprijatelj gađao termoelektranu tri dana, uprkos činjenici da tamo nije bio nijedan naš borac. Štaviše, granatiranje se nastavilo i dalje ceo dan poštoo je milicija napustila grad. Drugim rečima, nije bilo vojne svrhe za granatiranje. Na isti način granatiranje se provodi na teritoriju i gađaju se rojne fabrike u Slavjansku, tamo gde nijedan naš borac nije nikad kročio. Tamo nije bilo ni kontrolnog punkta, čak ni ispostave. Ipak, oni su redovno i studiozno tukli artiljerijom.

Drugim rečima, cilj o kojem ovde govorimo nije bilo proterivanje milicije iz grada. To im nije bila namera. Njihov je cilj bio da izazovu maksimalno moguće rušenje infrastrukture, čime bi ljudi ostali bez posla, kuće i kako bi bili lišeni svih životnih potreba. Ustvari, zadatak im je da nateraju ljude na egzodus, ostavljajući ih bez sredstava za opstanak, čak i nakon prestanka neprijateljstava.

donjeck10

Čvrsto verujem da se trenutno ukrajinsko vođstvo i vrh ukrajinske vojske neće ustručavati da urade isto sa Donjeckom. Niko ne treba da ima iluzije. Čak i ako bi se povukli odavde, oni neće dozvoliti žiteljima Donjecka da ostanu da žive ovde. Takozvana ujedinjena Evropa ne želi nikakvu konkurenciju u industriji iz Donjecka. Oni ne žele nikakvu konkurenciju naših eksperata. Svi oni žele da ovde ostane teritorija koja može da bude izvor nekoliko stotina hiljala ili čak nekoliko milijuna ljudi jeftine radne snage kako bi ih iskoristili u Evropi. To je sve što oni žele.

PAVEL GUBAREV: I gas iz škriljca, naravno.

STRELKOV: Neću reći ništa u vezi sa gasom iz škriljca jer nisam stručnjak u tom području. Međutim, sigurno je da oni traže da se uništi industrijsko jezgro Donbasa, koje pre svega predstavlja ozbiljnu konkurenciju evropskoj industriji i, kao drugo, radi gotovo u celosti ili bar u znatnoj meri, za ruski vojno-industrijski kompleks.

Sudeći prema njihovim izjavama, oni na ovom području ne žele da vide ljude privržene Rusiji. Međutim, ovo je naša zemlja i nećemo napustiti Narodnu Republiku Donjeck i Narodnu Republiku Lugansk.

Sada bih želeo da se posebno usredsredimo na miliciju. Imamo li dovoljno boraca, računajući one koje Pavel Gubarev mobilisao?

STRELKOV: Ne, naravno da ne. Sigurno ne. Čak i za veliki grad od milion ljudi, ne računajući ostatak Republike, ima premalo boraca. Područje grada je ogromno. Teritorija Republike koja je pod kontrolom vlade NRD je takođe o velika, vrlo velika.

Da bi se uspostavila sigurna kontrola nad tom teritorijom i da se ona brani snagama koje trenutno posedujemo je samo po sebi nemoguće. Međutim, kad smo suočeni sa neprijateljskom kolosalnom superiornosti – ja bih to čak nazvao apsolutnom dominacijom u smislu oklopnih vozila i topova – čak i bez uzimanja u obzir nadmoć u vazduhu, izuzetno je teško braniti tu teritoriju sa našim postojećim snagama.

Takođe bih želeo da dodam mojim ranijim izjavama da je nemoguće zaratiti na pola puta. Pogrešno je očekivati da će neko negde nekako moći da obrani Republiku sa malim snagama i budžetom za rukometni klub. Tražimo ozbiljnu mobilizaciju resursa. Nažalost, potrebni resursi, pre svega u smislu naoružanja i minicije, nisu spremni. Oni ne postoje u ovom trenutku.

Da su takvi resursi na raspolaganju, bez oklevanja bismo proveli opštu mobilizaciju. Ne bi smetalo čak ni da tri četvrtine vojno sposobnih muškaraca pobegne. Preostala četvrtina bila bi dovoljna. Nažalost, mi nemamo takvu sposobnost mobilizacije. Ipak, mi smo u poziciji da opremimo i uvežbamo, čak i na ovakav način, nekoliko hiljada dobrovoljaca za vrlo kratko vreme.

Verujem da bi još oko osam do deset hiljada ljudi bilo dovoljno da se konačno i neopozivo zaustavi ukrajinska vojska, koja pobeđuje u prvom redu zato što imamo vrlo značajne razlike u našoj obrani, ali i zbog svoje mobilnosti i postojeće logistike. Naša logistika je i dalje u vrlo lošem stanju, ali ćemo nastaviti da se borimo da ih zaustavimo.

Ipak, bez aktivnijeg učešća stanovništva Donbasa u odbrani, biće vrlo teško izdržati. Trebaju nam ljudi. Ponavljam, treba nam da pozovemo 8-10-000 ljudi u naše redove kako bismo obezbedili odbranu. Bilo da su dobrovoljci ili mobilisani, nema nikakve razlike.

Oseti li se nedostatak dobrovoljaca sa posebnim kvalifikacijama ili stručnim znanjem?

STRELKOV: Pre svega, trebaju nam svi. Trebajun nam stručnjaci sa svim vrstama vojnih kvalifikacija, kao i ljudi bez specifičnog znanja. U ratu se ljudi mogu obučiti u toku nekoliko dana, posebno tokom aktivnih neprijateljstava. Sa druge strane, superkvalifikovani stručnjaci, koji nikad ne učestvuju u ratovima, kad ih razmestite na front i kada se moraju suočiti sa prvom vatrom, često se ispostave kao jednostavno neprikladni. Tako se to radi u vojsci.

Imamo teško pitanje za vas od naših gledalaca. Što bi trebalo da čine civili? Šta mogu da očekuju? Koliko je ozbiljna opasnost? Tu su navedena neka pitanja, ali možete li opisati opasnost sa kojom se suočavamo?

STRELKOV: Ne želim nikoga da plašim, ali vjerujem da će bez stvarne pomoći od Rusije, odnosno ako Rusija ne da direktnu vojnu pomoć, hunta sigurno pokrenuti ceo arsenal snaga i sredstava koja ima na raspolaganju, pogotovo što se odluke ne donose kod njih, nego pre svega preko okeana. Tamo su odlučili da unište Donbas do kraja. Ili će prisiliti Rusiju na globalni rat ovde, na području Ukrajine, ili će poduzeti sve što oni zahtevaju, bez rata. I to je razlog zašto će oni i dalje napredovati.

Ponavljam, svaki muškarac mora da napravi izbor za sebe. Ako je čovek, on mora da bude spreman da brani svoju domovinu. Naravno, nije svako sposoban za to na temelju svojih moralnih i drugih karakteristika. Iskreno govoreći, broj dobrovoljaca tokom tri meseca među višemilionskim stanovništvom Donbasa, zemlji rudara, gde ljudi rade teške i opasne poslove – je premalen. Želeo bih još nešto da kažem. Mnogi bi se verovatno pridružili miliciji ako bi bilo finansijskih garancija za njihove porodice…

donjeck11

Da, to je istina.

STRELKOV: Sada će biti takvih finansijskih garancija. Od ovog meseca planiramo da platimo pripadnicima milicije svote koje su prilično značajne po lokalnim standardima – 5-8 hiljada grivni. Planiramo da započnemo sa isplatama u julu. Dakle, moguće je da će to pomoći onima koji su neodlučni da konačno nađu snage da se pridruže našim redovima. Drugim rečima, mi ćemo uspostaviti profesionalnu vojsku.

Dobro, razumeo sam. Vodite li pregovore? Šta kažete o Rusiji i šta je i sa Južnom Osetijom, koja je priznala nezavisnost?

STRELKOV: U ovom slučaju nisam spreman da odgovorim na to pitanje.

Razumem. Šta se dogodilo na Pokrovki?

STRELKOV: Avioni Su-25 su napali i ispalili osam projektila na ono što su mislili da su pozicije jednog od naših odreda. Ali su promašili.

Da li je bilo ranjenih, ubijenih?

STRELKOV: Ne, nije bilo žrtava. Rekao sam, promašili su.

Dobro, to je ohrabrujuće. Može li se komentarisati vojna situacija u gradu Snezhno i na Saur-Mogili? Kako se naši borci drže tamo?

STRELKOV: Oni se drže dobro. Tamo su stacionirane združene jediice. Prvo, želio bih da napomenem da je tamo i brigada Vostok, na čelu sa sposobnim komandantom. On je dobro obučio svoje borce, što će im omogućiti da i dalje drže ovu ključnu poziciju sa minimalnim gubicima.

Verujem da ćemo i dalje držati Snezhno i područja u blizini, a tamo su usmerena i značajna pojačanja. Nećemo dozvoliti neprijatelju da postigne napredak u smeru reke Don i preseče koridor koji nas sada spaja sa regijom Lugansk.

Imamo li koordinaciju s regijom Lugansk u ovom trenutku?

STRELKOV: Ne postoji ništa čime se možemo pohvaliti u ovom trenutku. Naša saradnja je bila slaba, ali je postepeno sve bolja.

Postoji li potreba za jedinstvenom koordinacionim centrom i da li bi bilo korisno ujediniti kancelarije koordinatora?

STRELKOV: To je, nažalost, zakon ljudske psihologije. Istorija je u mnogo navrata pokazala da je to istina. Proces pretvaranja gerilskih jedinica u regularnu vojsku ili čak u redovne oružane formacije je vrlo težak. To je vrlo složeno, i traje dugo. Sukobljavaju se razne osobenosti i ljudi čijim se ambicijama ne može stati na put. Postoje mnogi objektivni i subjektivni faktori koji su uključeni u to. Nažalost, ne postoji čarobni štapić kojim bi se to sve brzo rešilo. Ipak, ovaj zadatak je prioritet za nas jer, naravno, dalje postojanje nekoliko različitih grupa sa zasebnom komandom je nedopustivo. To je neprihvatljivo i sa stanovišta izvodivosti vojnih operacija i sa stanovišta održavanja reda u vojsci i pozadini.

Danas smo konačno sazvali zajednički sastanak kome su prisustvovali komandanti lokalnih jedinica, kao i onih koje su došle iz drugih područja, poput brigada Vostok i Oplot. Sklopili smo važan sporazum o razgraničenju naših područja odgovornosti, stvaranju regionalnih komandi i zajedničke kancelarije gradskog komandanta, i uveli vanredno stanje na područjima koja se graniče sa položajima neprijatelja. Do sada nismo planirali da uvedemo opsadno stanje ili policijski čas u celom gradu. Čekaćemo dok neprijatelj ne bude počeo da koristi neposrednu silu, zato smo odlučili da prerano ne komplikujemo živote našim građanima.

Naša vlada, Pušilin, Borodaj, kako sam shvatio, je upravo sada u Moskvi. Andrej Purgin je ovde. Vode li se pregovori sa Moskvom?

STRELKOV: Ne mogu to da komentišem jer sam sad zauzet čisto vojnim pitanjima.

Dobro, hvala vam. Pitaćemo Katja Mihailova i pozvati predstavnike Republike koji su u stanju da odgovore na ta pitanja.

STRELKOV: Želeo bih da dodam još jednu stvar, nekoliko reči. Nažalost, neću kriti da je dolazak u Donjeck velikog broja boraca, od kojih mnogi nisu izašli iz rovova nekoliko nedelja, doveo do nekoliko incidenata. Srećom, niko nije povređen.

Molim stanovnike Donjecka za razumevanje činjenice da su ljudi koji su ovde stigli bili izloženi ne samo teškom stresu nego su bili u životnoj opasnosti nekoliko nedelja, čak i meseci.

Na primer, brigada Semyonovka je ponekad znala da izgubi i do 20 ljudi, ubijenih ili ranjenih, samo u jednom danu. Najviše je ranjenih, naravno, ali ipak. Milicija je bila pod masovnim granatiranjem, korišteno je i hemijsko oružje, svetleće i kasetne bombe, kao i one artiljerijske najtežeg kalibra.

Ispostavilo se da nisu svi borci bili dovoljno dobro pripremljeni za dolazak u apsolutno miran grad pposle tegobe rovova i stalnog granatiranja u Slavjansku i Kramatorsku. Nisu svi reagovali na odgovarajući način na ovu oštru promenu okolnosti, a bilo je i slučajeva kad su borci učestvovali u neprimerenom ponašanju prema stanovnicima grada. Neki od njih misle da im je sad sve dozvoljen jer su oni su heroji. To je istina, oni su zaista heroji kad su zadržali svoje položaje pod takvom vatrom. Neki su povređeni, ali ponavljam da nije bilo žrtava i niko nije pretrpeo ozbiljnu štetu. Još jednom se izvinjavam za ove incidente i želim da vas uverim da je naredba miliciji da se pitanja poput ovih rešavaju vrlo oštro. Incidenti poput ovih ukazuju na nedostatak discipline.

Osim toga, alkohol je zabranjen u miliciji. Ovaj propis je postojao u Slavjansku, a mi ćemo ga se i dalje pridržavati ovde. Borićemo se protiv takvog ponašanja na najoštriji mogući način. Moram da dodam da ćemo u okolnostima rata najteže kažnjavati bilo kakvu povredu koja je krivičnog karaktera. Samo najgore povrede, naravno. Sve drugo nije u našem delokrugu.

Osobe koje počine teške kriminalne radnje u našem operativnom području će biti izručene vojnim sudovima na terenu. Štaviše, kako sam shvatio, ovde postoje mnogi moralno nestabilni ljudi koji pokušavaju da iskoriste privremenu situaciju. Vojska će preduzeti sve potrebne mere kako bi to onemogućila. Tu će biti onih koji to ne vole, ali ne postoji drugi način.

Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u