OBAMA NEZADOVOLjAN PODRŠKOM EVROPE U UKRAJINI

Obami i Rasmusenu, verovatno, najteže pada činjenica da Nemačka ne pokazuje nikakve ambicije da...

Obami i Rasmusenu, verovatno, najteže pada činjenica da Nemačka ne pokazuje nikakve ambicije da se direktno konfrontira sa Rusijom

Američki predsednik Barak Obama sve je nezadovoljniji ponašanjem evropskih saveznika kada je reč o ratu u Ukrajini. Naime, kako se ispostavilo, države Starog kontinenta, članice NATO, nisu spremne da ulaze u sukob sa Rusijom zbog nevolja koje su se navalile na Ukrajince. Razlog je vrlo jednostavan: ratovanje u bivšoj sovjetskoj republici, bez obzira na tok i moguće razrešenje istog, u prilog može da ide samo – Amerikancima.

Tokom prekjučerašnjeg susreta sa Obamom šef NATO-a Anders Fog Rasmusen nije mogao da sakrije činjenicu da se Evropljani u stvari plaše najnovijeg eskaliranja sukoba u Ukrajini, a ta eskalacija upravo je inicirana od strane Vašingtona i NATO-a.

Delimično opremanjem ukrajinskih oružanih snaga teškim naoružanjem sovjetskog porekla koje je još preostalo u hangarima bivših članica Varšavskog ugovora a sadašnjih članica NATO, ali, još važnije, „nesebičnom finansijskom pomoći” (govori se o 23 miliona dolara) koju je Vašington pre neki dan uputio u Kijev.

Sve to kazuje koliko su SAD zainteresovane za što skorije okončanje ukrajinskog rata. Naravno u svoju korist.

A za gore pomenutu pomoć neophodna je protivusluga. U situaciji kada ne može da je pruži ratom ophrvana Ukrajina, izvestan trud od strane samih Evropljana sasvim je za očekivati. U tom smislu ide i američka inicijativa da evropske članice alijanse na sebe preuzmu veći procenat finansiranja i na taj način daju oduška američkom budžetu, u kojem je glavna stavka upravo davanje para za jačanje oružanih snaga.

Problem je, međutim u tome što cela stvar dugo traje. A traje zato što su Evropljani svesni da im eventualno poražena Rusija nikako ne odgovara, ni kao poslovni ni kao bezbednosni partner. Podsetimo, pre izvesnog vremena plan da se američke trupe za stalno lociraju u centralnoj Evropi naišao je na žestoko obijanje, pre svega Slovačke i Češke. Razumniji u pomenutim zemljama čak su tvrdili da im je dosta bilo strane vojske dok su bili u Varšavskom paktu. Slično iskustvo im više nije neophodno.

Rasmusen je Obami natuknuo i da Moskva u Ukrajini vodi, kako se izrazio, „hibridni rat”, to jest kombinaciju vojnih i tajnih operacija i agresivne propagande. Tvrdi i da pobunjenici sa jugoistoka zemlje raspolažu sa naoružanjem koje je nemoguće obezbediti iz domaćih izvora. Dakle, stiglo je iz Rusije. Da li je to opravdanje za dotur naoružanja regularnoj ukrajinskoj armiji sa zapada, uz istovremenu novčanu pomoć, znaju samo oni koji se tim poslom bave.

Obami i Rasmusenu, verovatno, najteže pada činjenica da Nemačka ne pokazuje nikakve ambicije da se direktno konfrontira sa Rusijom. Razlog za ovo je sasvim jasan: reč je o najvećim poslovnim partnerima u ovom delu sveta. Uz to, Nemačka je previše blizu terenu na kojem se rat vodi da bi bila sigurna da neće u jednom trenutku postati azil za nove milione izbeglica, ukoliko ratne operacije dobiju na intenzitetu.

I, na kraju, kao što se kaže da je fudbal igra dva tima u kojoj uvek pobeđuju Nemci, tako se i za rat u Ukrajini (čiji cilj u stvari je poraz Rusije) može reći da, kako god se završio, korist će imati jedino Amerikanci.

Ali do te koristi put je dug i mukotrpan, a Obama nema baš previše vremena. Samo do narednih predsedničkih izbora 2016.

Autor Slobodan Samardžija

Izvor Politka, 10. 07. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u