BRUKA ROBNIH REZERVI OKO OTKUPA PŠENICE

ŽIVKO ĆURČIĆ Robne rezerve i ljudi koji njima rukovode na vrše osnovnu funkciju, ali...

ŽIVKO ĆURČIĆ

Robne rezerve i ljudi koji njima rukovode na vrše osnovnu funkciju, ali niko za to ne odgovara

Robne rezerve ove godine neće otkupljivati pšenicu, bar je tako izjavio dugogodišnji direktor Goran Tasić (na slici dole). Kažu vlada nije izdvojila novčana sredstva za otkup, budžetski deficit je prevelik, neophodan je novac za revitalizaciju regiona pogođenim poplavama. Niko ne osporava ove činjenice, ali sam mišljenja da robnim rezervama i nije ni trebao novac, već odgovorna osoba na čelu ove institucije, neko ko prati dešavanja na tršištu i pšenice i ostalih poljoprivrednih proizvoda, neko sposoban da preseče i donese pravovremenu odluku.

Poznavaoci prilika i stručnjaci su ukazivali na smanjenje prinosa i pad kvaliteta pšenice ove godine. Delimično je rezultat toga bio i skok cene pšenice na 24 din/kg (bez PDV), 26,4 din/kg sa (PDV), krajem maja, pred samu žetvu. Reklo bi se pravi momenat za prodaju hlebnog zrna ko ga do tada nije prodao. Robne rezerve nisu prodale pšenicu do tada a, nažalost, ni tada.

tasicrobnerezereve

ŠTA SU MOGLI, A NISU

Da se vratimo par meseci unazad. Šta se dešavalo nakon završetka prošlogodišnje žetve? Iako je rod bio rekordan, cena pšenice je bila u konstantnom rastu posle završetka žetve iako su najave bile drugačije. Cena pšenice se stabilizovala na proleće na nivou oko 20-21 din/kg (bez PDV). Otkupljivači su ponovo iskoristili momenat žetve da pokupuju pšenicu po, slobodno možemo reći, bagatelnoj ceni od 15-16 din/kg (bez PDV) (izvor Produktna berza Novi Sad) i sebi samo za par meseci obezbedili zaradu od 25 odsto. Robne rezerve su u žetvi otkupile 60.000 tona po ceni od 20 dinara za kg (sa PDV) iako su poljoprivredni proizvođači tražili otkup 200.000 tona. Nažalost, mala količina otkupljene pšenice nije mogla da pogura cenu pšenice gore i seljaci su ostali kratkih rukava, po ko zna koji put.

Nakon žetve, sumirajući rezultate i prateći pokazatelje, svi su znali da nema opasnosti od manjka pšenice na našem tržištu, tako da su robne rezerve već početkom 2014. godine mogle da zarade dva dinara po kg otkupljene pšenice njenom prodajom. Jednostavna računica kaže da bi na ovaj način robne rezerve ostvarile oko 120 miliona dinara zarade, koja bi sigurno pokrila troškove plata i skladištenja hlebnog zrna. Ono što je najznačajnije, robne rezerve bi imale kapital za otkup novog roda, jer slobodno možemo reći da se scenario otkupa pšenice u žetvi iz godine u godinu reprizira. Otkupljivači kupe kajmak na račun seljaka, koji ne može da lageruje pšenicu, jer mu treba kapital za vraćanje kredita ili za goli opstanak i život do jesenje žetve. Do toga nije došlo i u ovako dubokoj krizi niko i ne pomišlja da stvori dodatni trošak u praznoj budžetskoj kasi Republike Srbije.

PREKO LEĐA SELjAKA

Osnovna funkcija robnih rezervi je da čuva stabilnost cena proizvoda, odnosno da ih plaća skuplje kada dođe do naglog pada cene proizvoda, koji uglavnom bude špekulantskog karaktera i ne traje dugo, najčešće mesec, dva dana (period oko žetve), odnosno da ih prodaje jeftinije kada cena nekog proizvoda krene da raste. Kada već Direkcija nije prodala pšenicu, kada je pokrila sve troškove lagerovanja i mogla malo da zaradi, mogla je to da uradi pred samu žetvu jer je cena porasla na 26,4 dinara/kg (sa PDV). Na taj način bi se stabilizovala ponuda i spustila cena pšenice na dole, a Direkcija, a samim tim i država, bi zaradili nekih 300 miliona dinara, na onih 60.000 tona pšenice koja je lagerovana.

Nažalost izgleda da niko u našim robnim rezervama nije bio spreman da donese bilo kakvu odluku. Da li je to zbog neznanja, da li zbog nemogućnosti odlučivanja, ili je to možda zbog toga da su robne rezerve opet opustošene i da ih treba popuniti novim rodom po nižoj ceni, obični seljaci i građani ne znaju. Mogu samo da nagađaju. Glavni zaključak koji možemo da izvedemo iz navedenih činjenica jeste da robne rezerve i ljudi koji njima rukovode na vrše osnovnu funkciju, ali niko za to ne odgovara.

grafikon

Slika 1. Kretanje cene pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad u period 2007-2014 (izvor Produktna berza Novi Sad)

Robne rezerve iziskuju novac samo za početno ulaganje, a potom bi domaćinskim upravljanjem trebalo da povećavaju svoj kapital. Posmatrajući samo cene pšenice unazad nekoliko godina (slika grafika kretanja cena pšenice), pravim odlukama robne rezerve bi povećale svoj kapital za nekoliko desetina miliona evra. Nažalost, taj kapital nije otišao u ruke poljoprivrednih proizvođača, već u ruke trgovaca i nakupaca. Treba imati u vidu da značaj robnih rezervi nije samo u preraspodeli tog kapitala već i u cenovnoj i robnoj stabilnosti koju bi trebalo da obezbede za građane Srbije.

Robne rezerve kao jedna od najvažnijih institucija u Republici Srbiji su, kao i sve institucije naše države, srozane i uništene, slobodno možemo reći i opljačkane. Niko nije kažnjen za mahinacije u robnim rezervama, koje su otkrivene 2013. godine, kada je nestalo desetine hiljada tona pšenice i kukuruza. Niko nije odgovarao za tu aferu, a niko nije ni preuzeo odgovornost. Zaista nije jasno koji kvaliteti i postignuti rezultati postojećeg direktora Direkcije za robne rezerve ga kvalifikuju da već šest godina vodi tako važnu instituticuju.

Ono što je najgore od svega je da naši političari u Direkciji za robne rezerve ne vide priliku ili ne žele da vide priliku da unaprede srpsku poljoprivredu, položaj srpskog seljaka, već samo još jednu priliku da nameste posao nekom stranačkom apartčiku ili nakupcu.

Autor je stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i član Predsedništva Treće Srbije

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u