DRAGAN PETROVIĆ
Ako realizuju zacrtane ciljeve, snage Novorusije će steći mogućnost dalje inicijative
Potpuno je jasno da je Igor Strelkov pre nešto više od nedelju dana u odlučujućem trenutku povukao pravi strateški potez o povlačenju iz Slavjanska, Kramatorska i celog severozapadnog dela Donjecke oblasti. Strelkov je sa respektabilnim snagama, koje je uspeo da izvuče došao u Donjeck, ojačavši manjim delom trupa i Gorlovku, i, zajedno sa ostalim vođstvom DNR-LNR (Novorusije), pristupio reorganizaciji oružanih snaga i čitave državne strukture i uprave. Gvozdena klešta brojno i tehnikom nadmoćne ukrajinske armije spremala su se da se zatvore i dovedu Novorusiju na ivicu opstanka.
Strelkov je prethodno mesecima vezivao u širem regionu Slavjanska i Kramatroska nesrazmerno veće ukrajinske snage i, kada je krenuo na jug u proboj, gotovo je bio potpuno opkoljen. Na luganskom pravcu fronta snage LNR su se, od podizanja „antiterorističke akcije“ na nivo totalnog rata posle 25. maja, uglavnom snašle i u svojoj pozadini očistile preostale snage lojalne Kijevu (osim na luganskom aerodromu). Posebno važan uspeh je posedanje velikog dela graničnog prostora prema Rusiji.
Međutim, na prostoru DNR to vreme nije adekvatno iskorišćeno: ne samo da je potpuno izgubljeno primorje Azovskog mora već je ukrajinskim snagama pošlo za rukom da ponovo zauzmu ceo granični prostor između Donjecke oblasti i Rusije. U milionskom Donjecku broj dobrovoljaca bio je ispod svake kritike, dok ni izgradnja državnih organa nije bila na nivou one u Lugansku. Kad je Strelkov došao u Donjeck, suočio se i sa činjenicom da su ukrajinske snage uz rusku granicu na jugu došle za leđa LNR, preteći da uhvate Novorusiju u obruč i udalje je od ruske granice, što je bio glavni cilj kijevske komande.
ZAUSTAVLjANjE KIJEVSKIH SNAGA
Ukupan broj boraca kojima je u celoj Novorusiji raspolagao Strelkov nije bio veći od 14-15.000 kad je stigao u Donjeck, pa je pristupio ubrzanoj reorganizaciji vojske, uvođenju plate i subvencija za porodice vojnika, a izveo je i komandnu i infrastrukturnu prekompoziciju. Prošle nedelje prosečno je svakog dana po više od 500 dobrovoljaca i mobilisanih ulazilo u redove Narodne vojske, pa je guverner Donjecke oblasti Pavel Gubarev izjavio da je njihov broj sada već blizu 20.000. Privreda, poreski sistem DNR i LNR su podređeni interesima Novorusije, njenoj oružanoj sili i odbrani od zahuktale ukrajinske ofanzive. Tokom protekle nedelje, proruske snage uspele su da u potpunosti stabilizuju svesno skraćenu liniju fronta i postignu nekoliko pobeda nad kijevskim snagama.
Najvažnije je to što je osujećen pokušaj potpunog odsecanja Novorusije od ruske granice, čak su u tom tankom i dugačkom koridoru naneti osetni porazi kijevskoj vojsci. U isto vreme potpuno je eliminisan pokušaj razdvajanja saobraćajnica koje povezuju Donjeck i Lugansk. Izolovanim ukrajinskim jednicama na Donjeckom i Luganskom aerodromu naneti su osetni gubici, i one su u okruženju u kome im preti nestanak (uništenje ili kapitulacija uz uočeno masovno dezertiranje).
U isto vreme ofanzivan, iako taktički rizičan, poduhvat ukrajinskih snaga za obuhvatanje cele DNR i potom pokušaj da se zauzme preostali deo granice prema Rusiji koju kontroliše LNR – zaustavljeni su, i čak su na par mesta delovi kijevskih trupa uhvaćeni u obruč. Kod uzvišenja Saur Mogli dolazi čak do presecanja krupnijih ukrajinskih snaga i sledi pokušaj njihovog uništavanja. To je možda prilika da proruske snage nanesu žestok poraz kijevskoj vojsci, koji može da ima veći značaj u daljem toku sukoba. Sa jedne strane, pruža se mogućnost da se najvećoj meri povrati deo granice sa Rusijom –dugi i tanki koridor koji je proteklih nedelja posela ukrajinska vojska. Paralelno sa čišćenjem džepova na luganskom i donjeckom aerodromu, to može mnogo da znači za Novorusiju. Bilo bi sprečeni odsecanja od ruske granice i ulaženja u obruč neprijatelja, oslobođen značajan deo snaga i zauzeta dva aerodroma. To bi značilo i veliki dobitak u javnom mnjenju, što bi pospešilo mobilizaciju i umanjilo efekte kkijevske propagande posle gubitka Slavjanska i Kramatorska. Moguće i da bi sve to zajedno moglo da bude veliki podsticaj da se kijevski režim natera na ozbiljne pregovore i prihvati kompromis o daljoj sudbini Ukrajine.
Stabilizacija LNR i posebno DNR omogućuje Novorusiji da nastavi dalju borbu i otkloni bar deo nagomilanih problema. Time bi se osposobila za samostalnu odbranu u verovatnom odsustvu ruske intervencije u narednom periodu. Realizacija navedenih ciljeva bi za proruske snage predstavljala preokret uz dalju mogućnost inicijative i čak ofanzivnih dejstava, čega do sada nije bilo.
SOCIJALNI ASPEKT RATA
Ukoliko se, kao u proteklih desetak dana, uspešno nastavi sa izgradnjom administracije, preuzimanjem finansijskih i privrednih tokova, medijske sfere i posebno oružanih snaga (osnovana je obaveštajna služba, osnažene oklopne snage, nagoveštava se osnivanje vazdušnih), gde su posebno važne popuna i rast brojnog stanja vojske (planira se dostizanje brojnog stanja i do 30.000 boraca za sledećih mesec do dva), Novorusija bi zaista mogla da egzistira i bez direktnog vojnog mešanja Rusije. Od svog nastanka LNR i DNR su se grčevito branile i u isto vreme gradile državnu organizaciju. Izuzetak su bili mestimični gerilski vidovi otpora u dubini ukrajinskih snaga, računajući u par navrata i na akcije van Luganske i Donjecke oblasti, uglavnom u Harkovskoj i Odeskoj oblasti, što su manje-više usamljeni slučajevi.
Svi navedeni procesi mogli bi dodatno da obodre one snage u Ukrajini koje se zalažu za kompromis i prevazilaženje rata. Ukrajinski sukob ima i socijalnu dimenziju pošto tajkuni i deo kompradorske elite, podsticani od SAD i globalističkih centara moći, predstavljaju stranu nesklonu pregovorima. Američka politika i globalistički centri moći u savezu sa neofašističkim elementima, istrajavaju na zaoštravanju protivrečnosti na religijskoj, regionalnoj i etničko-identitetskoj osnovi, dok je suština problema u nasilnoj promeni vlasti, odbijanju dijaloga i postojanju identitetskih razlika, koje se mogu prevazići i pretočiti u adekvatna institucionalna rešenja. Veoma krupan problem je i u ekonomskoj i socijalnoj sferi jer neoliberalni model ekonomije, vođen za vladavine „narandžastih“, kao i enormne socijalne razlike i sumnjive privatizacije – sve to dovelo je do kraha privrede i ogromne socijalne protivrečnosti. Sve to pučistička vlada u Kijevu i predsednik Porošenko, kao predstavnik tajkunsko-oligarhijskog dela elite, niti su spremni niti imaju saglasnost američke politike da na pravi način rešavaju.
Na čitavom Jugoistoku opstala je industrija sa bazičnim granama privrede, zapošljavajući još uvek stotine hiljada radnika, od kojih mnogi „Rusku vesnu“ doživljavaju kao mogućnost rešavanja socijalnih pitanja. Zato je u LNR i DNR započeta nacionalizacija imovine tajkuna, posebno onih koji su bili deo svrgnute nenarodne vlasti, ili se vrši pritisak na njih da ustupe deo sredstava za socijalnu pomoć radnicima, nezaposlenima i državnim potrebama Novorusije. Uostalom, ono što u srži čini federalistički pokret na čitavom Jugoistoku (pored LNR i DNR i u Harkovskoj, Zaporoškoj, Nikolajveskoj, Dnjepropetrovskoj, Hersonskoj i Odeskoj oblasti) jesu svest o ekonomskom iskorišćavanju od Kijeva i severozapada, zatim o političkom podređivanju i svojoj ruskojezičkoj specifičnosti u odnosu na ostatak zemlje. Zato se čini da će, ako Novorusija opstane do zime, to samo po sebi izazvati krizu podrške kijevskom režimu u ostalim regijama Ukrajine. Nalet ekonomsko-socijalnih problema može da olakša nastojanja ruske diplomatije da se postigne kompromis, gde su najvažnija tačka federalizacija zemlje i njena vanblokovska pozicija.
Za Srbin.info i Novi Standard
