RUSKI PADOBRANCI NA VEŽBI U SRBIJI

Posle izbijanja krize u Ukrajini, Srbija je jedina zemlja u Evropi čija vojska održava...

Posle izbijanja krize u Ukrajini, Srbija je jedina zemlja u Evropi čija vojska održava vežbe i sa jedinicama SAD i Rusije

Pripadnici Kopnenih snaga Vojske Srbije i vojnici vazdušno-desantnih jedinica Oružanih snaga Ruske Federacije, na jesen će održati vojnu vežbu u Srbiji i to će biti prva vežba naše armije i Vojske Rusije na tom nivou, potvrđeno je za „Politiku” u Ministarstvu odbrane Srbije.

– U toku je proces planiranja i usaglašavanja pojedinosti u vezi sa detaljima vojne vežbe – kratko su odgovorili iz ministarstva, na naše insistiranje da se otkriju detalji održavanja vežbe o kojoj u međunarodnim diplomatskim i vojnim krugovima vlada veliko interesovanje.

Naime, Srbija je, posle izbijanja krize u Ukrajini, jedina zemlja u Evropi čija vojska održava vežbe i sa jedinicama SAD i Rusije. Iako će se, najverovatnije, detaljnije informacije o vežbi pažljivo dozirati javnosti, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je prva zajednička vojna vežba Srbije i Rusije u istoriji usmerena na promociju elitnog dela ruskih oružanih snaga, to jest vazdušno-desantne vojske.

– Sa druge strane, sasvim je logično očekivati da će partner u zajedničkoj vežbi sa naše strane biti jedinica Vojske Srbije koja će biti ekvivalent ruskih „desantnika” – dakle, Specijalna brigada Vojske Srbije, koja u svom sastavu ima 63. padobranski bataljon. Sa ruske strane, nosilac vežbe je 106. divizija vazdušno-desantne vojske, koja je, kao i ostale vazdušno-desantne jedinice, angažovana u prethodnim decenijama u svim krizama, dok je u bivšoj SFRJ učestvovala u održavanju mira na Balkanu – konstatuje Radić.

Predstavnici oružanih snaga Rusije i Srbije razgovarali su još sredinom marta ove godine u Pančevu o mogućnostima zajedničke vežbe specijalnih jedinica dve države. Delegaciju je predvodio komandant 106. vazdušno-desantne divizije pukovnik Dmitrije Valerjevič Glušenko koji je tada posetio Specijalnu brigadu VS.

Analitičar Dragomir Anđelković podseća da je Srbija krajem 2007. proglasila vojnu neutralnost, ali usled političkih promena koje su ubrzo nastupile, ona suštinski nije zaživela.

– Radilo se o pukoj formi koja je donekle obavezivala vlast ali joj nije nametala adekvatan sadržaj. U skladu sa tim Beograd je na mnogim poljima nastavio jednostranu saradnju sa Severnoatlantskim paktom kao da teži ulasku u taj vojni blok, a ne da je Srbija neutralna. Opet, izbegavala se iole ozbiljnija, a kamoli simetrična saradnja sa drugim vojnim savezom u Evropi – „ruskim” ODKB-om. Posle 2012. godine stvari su počele da se menjaju. Naredne 2013. godine Srbija je postala član političkih struktura ODKB-a, to jest počela je i sa tim paktom da uspostavlja veze bar donekle nalik onima koje ima sa NATO-om – naglašava Anđelković. 

Ali, da bi naš odnos sa oba vojna saveza postao simetričan, što naš neutralni status nalaže, saradnja sa istočnim blokom mora ozbiljno da se unapredi, te Anđelković smatra da je značajan korak u tom smeru upravo „održavanje zajedničkih manevara srpske i ruske vojske”. Takav pristup ne samo što je u skladu sa vojnom neutralnošću Srbije već i našom, od skora, istinski izbalansiranom spoljnom politikom, ističe Anđelković. Aleksandar Radić misli drugačije. On ukazuje da smo u ovu situaciju došli zbog sticaja okolnosti, a ne zbog dugoročnog planiranja i promišljanja.

– Donedavno su Rusi pokazivali interes za delovanje u okviru Partnerstva za mir, a s druge strane, prema tumačenju naših političara, Partnerstvo za mir ne narušava vojnu neutralnost – kaže Radić.

Srbija je, koristeći taj mehanizam Partnerstva za mir, kao i biletaralnu saradnju sa vodećim silama, pre svega sa SAD, učestvovala na sličnim vežbama, ali zvanični Beograd uvek može reći da to nisu vežbe NATO. Istovremeno je, ukazuje Radić, potpuno jasno da se te vežbe odražavaju sa zemljama koje su članice ili aspiranti na članstvo u alijansu.

Iako je Radić, kao analitičar naklonjen saradnji Srbije sa NATO, skeptičan prema istovremenom flertu Srbije sa najjačim silama, pravo je pitanje može li Srbija nasuprot skepticima, dobro odigrati u takvoj geopolitičkoj romansi istovremenog plesanja sa dva partnera?

Slavna istorija „Tulske specnaz divizije”

Formirana 15. januara 1944. godine, po naredbi vrhovnog Generalštaba, sa Staljinom na čelu, 106. gardijska vazdušno-desantna divizija, takozvana Tulska specnaz divizij, probila je ukrajinski front, u februaru 1945, izbila je pred Budimpeštu. U aprilu 1945. godine, usledila je operacija „Beč”. Sledeća stanica bio je Prag. U bližoj prošlosti, ovi padobranci učestvovali su u prvom i u drugom čečenskom ratu. Bili su u sastavu mirovnih snaga UN u istočnoj Slavoniji 1992. godine.

Logorovanje američkih i srpskih padobranaca

Desetorica američkih padobranaca iz sastava 173. padobranske brigade, koja je deo snaga evropske komande Sjedinjenih Država, tri nedelje su učestvovali na zajedničkoj obuci i logorovanju sa kolegama iz 63. padobranskog bataljona VS. Bilo je to pre tri godine.

Autor Aleksandar Apostolovski

Izvor Politika, 14. 07. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u