AMERIKA, EVROPA I USPON KINE

DžOZEF NAJ Iako Kina pokušava da izvrne globalni poredak, ona sada prolazi kroz dubok...

DžOZEF NAJ

Iako Kina pokušava da izvrne globalni poredak, ona sada prolazi kroz dubok preobražaj

Uspon Kine pokrenuo je mnoga pitanja za Zapadu, pri čemu se neki pitaju da li je ona spremna da ugrozi klimavo globalno preimućstvo Evrope. Kako je rekao jedan kolumnista, „nema puno toga što evropske vlade mogu da urade u Istočnoj Aziji osim da posluže kao marketing menadžeri svojih kompanija“. Pošto ni njena diplomatska ni vojna težina ne ostavljaju utisak u regionu, bolje je da Evropa ozbiljne poslove ostavi SAD. Ali to ne mora da bude tako.

Uspon Kine ima dalekosežne posledice za Evropu, počevši od strateškog „stuba“ Amerike u Aziji. Pošto je više od 70 godina bila prioritet SAD, Evropa počinje da gubi privilegovanu poziciju u očima američkih nosilaca političkih odluka. Štaviše, to što Evropa prodaje visoku tehnologiju koja ima i civilnu i vojnu primenu, što komplikuje bezbednosnu ulogu SAD u Aziji, najverovatnije će izazvati nesuglasice.

Međutim, upozorenja da atlantsko partnerstvo propada strašno su ozbiljna. Veoma je važno i to što je administracija predsednika SAD Baraka Obame zamenila termin „stub“ terminom „rebalansiranje“, što ukazuje na zaziranje od nečega. Ta promena odražava priznanje da sve veća ekonomska dominacija Kine ne negira značaj Evropske unije, koja je i dalje najveći ekonomski entitet na svetu i vodeći izvor ekonomske inovacije, da ne spominjemo vrednosti kao što je zaštita ljudskih prava.

kinamarinci

OKIDAČ ZA KONFLIKT

To ne znači da uspon Azije neće iziskivati korekcije. Kada je počela industrijska revolucija, udeo Azije u globalnoj ekonomiji počeo je da opada i 1900. je sa više od 50 pao na samo 20 odsto. Očekuje se da do druge polovine ovog veka Azija povrati svoju ekonomsku dominaciju, odnosno da čini 50 odsto globalne proizvodnje, i istovremeno spase stotine miliona ljudi od siromaštva.

Ta promena moći, možda s najvećim posledicama u 21. veku, nagoveštava ozbiljne opasnosti. Istoričari često upozoravaju da strah i neizvesnost koja nastaje zbog pojave novih sila kao što je Kina može da bude okidač za ozbiljan konflikt, poput onoga koji je Evropa doživela pre sto godina, kada je Nemačka nadmašila Ujedinjeno Kraljevstvo u industrijskoj proizvodnji.

Kada je administracija predsednika SAD Bila Klintona 1990-tih razmatrala kako da odgovori na sve veću ekonomsku moć Kine, neki su zagovarali politiku zauzdavanja. Klinton je odbio taj savet – bilo bi teško održavati antikineski savez, s obzirom na dugogodišnju želju suseda Kine da s njom imaju dobre odnose; još važnije, takva politika bi garantovala neprijateljstvo s Kinom.

Klinton je umesto toga izabrao politiku koja bi se mogla nazvati „integriši i osiguraj“. Iako je Kina bila dobrodošla u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), Amerika je obnovila svoj bezbednosni sporazum s Japanom.

Ako Kina teži „miroljubivom usponu“, njeni susedi će se usredsrediti na izgradnju snažnog ekonomskog odnosa s njom. Ako bude nastupala autoritativno i nabusito, što se, tvrde pojedini, nagoveštava njenim nedavnim potezima na indijskoj granici i u Istočnom i Južnom kineskom moru, njeni susedi će težiti da uvećaju svoju moć, uz moguću podršku američke mornarice.

Gde je tu Evropa? Ona treba da nadgleda i ograničava osetljive izvozne proizvode da bi izbegla stvaranje opasnije situacije za SAD. I u trgovinskom smislu Evropa ima interesa za regionalnu stabilnost. Evropa može da igra važnu ulogu u ponovnom jačanju univerzalne interpretacije Konvencije UN o zakonu o moru umesto kineske nekonvencionalne verzije, naročito s obzirom na to da SAD čak nisu ratifikovale sporazum.

kerisi

POLITIČKE PROMENE U KINI?

Suprotno tvrdnjama pojedinih analitičara, Kina nije revizionistička država poput nacističke Nemačke ili Sovjetskog Saveza, koja želi da promeni uspostavljeni međunarodni poredak. Zapravo, nije u interesu Kine da uništi međunarodne institucije, kao što su Ujedinjene nacije, STO i Međunarodni monetarni fond, koje su pomogle njen uspon. S obzirom na vodeću ulogu Evrope u takvim institucijama, ona može da pomogne Kini da stekne multilateralni legitimitet, čemu teži, u zamenu za odgovorno ponašanje.

Iako Kina pokušava da izvrne globalni poredak, ona sada prolazi kroz dubok preobražaj. Širenjem transnacionalnih problema kao što su globalne klimatske promene, terorizam, pandemije i sajber-kriminal, koja su rezultat brzog tehnološkog napretka i društvene promene, moć se ne širi među državama, već između nevladinih entiteta širokog spektra. Za hvatanje ukoštac sa ovim izazovima biće neophodna široka međunarodna saradnja, pri čemu Kina, SAD i Evropa treba pojedinačno da odigraju važnu ulogu.

Postavlja se i pitanje vrednosti. Evropa, zajedno sa SAD, već se opire zahtevima Kine (i Rusije) za većom internet-cenzurom. Zemlje poput Norveške i Nemačke voljno su primile ekonomske udarce u ime ljudskih prava.

Iako je nemoguće predvideti kako će se razvijati kineska politika, iskustva drugih zemalja ukazuju da politička promena često nastupa kada prihod po glavi stanovnika dostigne oko 10.000 dolara. Ako do takve promene dođe, Evropa će imati priliku da još efikasnije promoviše svoje suštinske vrednosti.

Da li će ekonomski interes Kine u objektivnom svetskom poretku koji je zasnovan na vladavini prava dovesti do veće zaštite prava pojedinaca, ostaje da se vidi. O tome će odlučivati samo Kina.

Autor je profesor na Harvardu

Project Syndicate/Danas

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u